Šta je životni skript i kako utiče na naše odluke?
Životni skript je jedan od ključnih pojmova u transakcionoj analizi, a vezan je za naše odluke, ponašanje, pa i ponavljanje grešaka.
Iako mnogi smatraju da svoje odluke donose potpuno svesno, istina je da veliki deo ponašanja potiče iz ranog detinjstva i navika koje smo tada usvojili. Upravo to objašnjava životni skript. Samim tim njegovo razumevanje može biti prvi korak ka ličnom razvoju, emocionalnoj slobodi i promeni života na bolje.
Imajući u vidu značaj koji ima, Sana vam otkriva sve što treba da znate o životnom skriptu.
Šta je životni skript?
Termin „životni skript“ odnosi se na ponavljajuće obrasce u našim životima, gde koreni iskustva leže u prošlosti. Drugim rečima: životni skript je specifičan niz spoznaja i ponašanja koji nas dovode do toga da iznova imamo slična iskustva. Bez obzira da li su ta iskustva bila pozitivna ili negativna.
Životni skript služe svrsi. Pomaže nam da pojednostavimo svet oko sebe. Zahvaljujući njemu ne moramo stalno da smišljamo nove odgovore na ponavljajuće situacije. To je pitanje efikasnosti.
Formira se u najranijem detinjstvu, najčešće do 7. godine života. Zapravo, razvija se kada dete, u pokušaju da se prilagodi okruženju i dobije ljubav i prihvatanje, donosi rane zaključke o sebi, drugima i svetu.
Eric Berne, osnivač transakcione analize, ističe da se životni skript razvija u tri faze:
Roditeljske poruke (Programiranje)
Verbalne i neverbalne poruke koje primamo od roditelja posmatraju se kao naredbe ili dozvole.
Na primer: „Budi savršen!“, „Moraš uvek da se trudiš da bi bio vredan“ „Nemoj pokazivati emocije“.
Donošenje prvih odluka
Na osnovu poruka roditelja dete donosi prve, nesvesne odluke. Na primer: „Da bih zaslužio maminu ljubav, moram da budem perfekcionista“.
Stvarna iskustva (Potvrda)
Kako odrastemo, tumačimo situacije da potvrdimo svoj skript.
Zašto je važno biti svestan životnog skripta?
Životni skript funkcioniše kao unutrašnji filter, određujući šta vidimo kao moguće i kako reagujemo na ponavljajuće situacije. Zbog toga ima snažan uticaj na mnoge sfere života. Pre svega na izbore u ljubavi, karijeri i prijateljstvima. Često nas dovodi do ponavljanja poznatih, ali nezdravih veza.
Skript, takođe, filtrira našu stvarnost, terajući nas da primetimo ili odbacimo iskustva koja su u skladu sa našim ukorenjenim uverenjima. Na primer, osoba koja ima skript da nije dovoljno dobra, videće samo svoje mane.
Životni skript utiče i na emocionalne reakcije. Naime, on određuje kako reagujemo u teškim situacijama. Na taj način podstiče „fight or flight“ reakciju i osećanja krivice ili anksioznosti.
U pojedinim situacijama može dovesti i do samosabotaže. Prema članku International Psychology Clinic skript „Moram biti savršen“ može dovesti do iscrpljenosti i nezadovoljstva, dok „Ja sam nedostojan“ skript može izazvati izbegavanje prilika.
Da li je moguće promeniti životni skript?
Životni skript je duboko ukorenjen. Ipak to ne znači da se ne može menjati. Zahvaljujući toj mogućnosti stvorićete uslove za lični napredak, dobiti veću slobodu u izboru i kvalitetniji život.
Prvi i glavni korak u promeni jeste prepoznavanje postojanja i uticaja vašeg životnog skripta. Da biste to postigli posmatrajte obrasce ponašanja i razmislite o porukama roditelja koje su vam ukorenili u detinjstvu.
Sledeći korak jeste da prekinete automatsko tumačenje svog ponašanja, već da potražite i druge uzroke, kao i moguće reakcije. Ovo će vam omogućiti reprogramiranje skripta. Odnosno, donošenje novih, svesnih odluka. Na primer, umesto da razmišljate „Nikad neću biti dovoljno dobar“, shvatite „Ja sam dovoljno dobar onakav kakav jesam i učim svakog dana“.
Promena životnog skripta zahteva vreme, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Katoptorofobija – Sve što treba da znate o strahu od ogledala
Katoptorofobija je vrsta specifične fobije koja uključuje abnormalni i uporni strah od ogledala i anksioznost zbog viđenja sopstvenog lica odraženog u njima.
Sam naziv ukazuje na specifičnost ovog iracionalnog straha. Naime, ime potiče od grčkih reči „katoptron“, što znači ogledalo i „phobos“, tj. strah.
S obzirom da spada u specifične fobije, nema dostupnih pojedinačnih statistika koje pokazuju koliko ljudi ima fobiju od ogledala. Ipak, ne treba je zanemariti, jer katoptorofobija može poremetiti sve aspekte života i dovesti do izbegavajućeg ponašanja. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njoj.
Katoptorofobija se javlja u više vrsta
Spektrofobija, kako se još naziva katoptorofobija, koristi se za opisivanje nekoliko različitih vrsta fobija povezanih sa ogledalima.
Strah od ogledala i slika tela
Ako se suočavate sa problemom vezanim za sliku svog tela pomisao na ogledanje u ogledalu može izazvati fobični odgovor.
Često se javlja udružena sa anoreksijom i poremećajem telesne dismorfije.
Strah od odraza
Strah od ogledala može biti povezan sa generalizovanim strahom od odraza. Pored ogledala, možete se plašiti bilo kog reflektujućeg materijala kao što su visoko polirani automobili ili neke vrste sunčanih naočara.
Odrazi po svojoj prirodi iskrivljuju konture predmeta i tela, zbog čega izgledaju pomalo nestvarno. Upravo takva slika deluje uznemiravajuće na ljude koje pate od katoptorofobije.
Duhovni strahovi
Ogledala su odavno povezana sa verskim ritualima, običajima i sujeverjima. U nekim kulturama se veruje da ogledalo odražava dušu osobe. Zbog toga se ogledala prekrivaju u domu osobe koja je preminula. Veza između ogledala i duše dovela je do širokog spektra urbanih legendi koje mogu doprineti katoptorofobiji.
Mogući uzroci katoptorofobije
Strah od ogledala prema Cleveland Clinic može biti izazvan različitim faktorima. Najčešći su:
Genetika: Porodična istorija anksioznih poremećaja znači da možete nositi gene koji uzrokuju fobije. Samim tim veći je rizik da se neka od njih razvije.
Traumatsko iskustvo: Osoba koja je doživela traumatski događaj koji uključuje ogledalo može razviti katoptorofobiju. Na primer, kod deteta koje je jednom ili više puta bilo uplašeno od strane nekoga u ogledalu može se javiti ovaj iracionalan strah.
Strah od sopstvenog identiteta: Kod nekih osoba, strah od ogledala može biti povezan sa dubokim unutrašnjim konfliktima, niskim samopouzdanjem ili problemima sa samoprihvatanjem.
Kako se katoptorofobija manifestuje?
Simptomi spektrofobije variraju u zavisnosti od pojedinca, a mogu biti psihički, emocionalni i fizički. Javljaju se prilikom gledanja u ogledalo ili čak pri samoj pomisli na to. Najčešći simptomi su:
- ubrzan rad srca,
- osećaj gušenja ili nedostatka vazduha,
- znojenje i drhtanje,
- vrtoglavica,
- napad panike,
- intenzivna anksioznost,
- potreba za izbegavanjem ogledala.
Ukoliko se razvije teži oblik, može doći do sklanjanja ogledala iz doma, pa i izbegavanja javnih prostora zbog reflektujućih površina. To dalje vodi ka dodatnoj anksioznosti, frustraciji i osećaju izolacije.
Nije redak slučaj da osoba sa katoptorofobijom ima poteškoće sa ličnom higijenom, pripremom za posao ili za društvene aktivnosti.
Strah od ogledala narušava kvalitet života. Zato je važno znati prepoznati simptome kako biste se na vreme suočili sa njima. Psihološko savetovalište Sana vam u tome može pomoći.
Kontaktirajte nas putem sajta ili telefona.
Pročitaj Više
Kada je vreme za raskid? – Znaci koji ukazuju da je vašoj vezi kraj
Raskid je jedan od najtragičnijih događaja sa kojim ćete se suočiti u životu.
Iako su veze različite, svaka prolazi kroz određene faze – od zaljubljenosti i bliskosti, pa do izazova, konflikata i preispitivanja. Da li treba otići? Da li je dovoljno dobro ostati? Gotovo svako je makar jednom sebi postavljao ova pitanja. Istovremeno, prisećao se dobrih trenutaka, podsećajući se da nijedna veza nije savršena.
S obzirom da postoji razlika između prolazne krize i odnosa koji više ne donosi emocionalnu sigurnost, poštovanje i rast, psihološko savetovalište Sana vam otkriva znake koji ukazuju da je vreme za raskid.
Prekid komunikacije
Svi znamo kolika je važnost komunikacije u partnerskim odnosima. Ona je ključna za održavanje zdravih odnosa koji traju.
Međutim, može nastupiti faza u kojoj par retko razgovara o stvarima, bilo o pozitivnim ili negativnim. Umesto da rešavate probleme kada se pojave, tada nastojite da ih gurnute pod tepih. Tim ponašanjem oni neće nestati. Naprotiv, odlaganje rešavanja dovodi do frustracije.
U ovoj fazi može vam se činiti da nema smisla pokušavati da rešite stvari i da biste radije izabrali da uopšte ništa ne kažete. Svakako, biti ljubazan i nekonfliktan ima prednosti za vezu, ali samo „održavanje mira“ sa partnerom može biti znak da je vaš odnos došao do kraja.
Nedostatak potrebe da partneru saopštite i dobre stvari, te da sa njim podelite svoje misli jasni je znak da je vreme za raskid.
Nedostatak fizičke intimnosti
Fizička intimnost u svim oblicima ljubavi je ključna za održavanje veze. Dodirivanje oslobađa hormon oksitocin, koji podstiče emocije ljubavi i povezanosti. U odsustvu fizičke intimnosti, ta osećanja mogu da se smanje.
Morate znati da se seksualna želja i intimnost mogu menjati tokom veze. Ako ste u seksualnoj „fazi oseke“, to ne znači da nema nade za vas. Ovaj nedostatak nadoknađujete fizičkom intimnošću u drugim oblicima, poput dodira i nežnosti. Oni održavaju bliskost sa partnerom.
Nažalost, ako postoji potpuni nedostatak fizičke intimnosti i partner vam više nije privlačan, verovatno nastupa kraj vaše veze.
Nedostatak poštovanja i poverenja
Poštovanje i poverenje predstavljaju temelje dobre veze. Ako osećate da ne možete verovati svom partneru, to je prepreka koja sprečava bilo kakvu smislenu vezu.
Takođe, konstantno vređanje, omalovažavanje, pasivno agresivno ponašanje, pa i ignorisanje vaših osećanja jasni su znaci nezdravog odnosa. Znajte da bez međusobnog poštovanja nema stabilne veze.
Ne podržavate jedno drugo i imate različite ciljeve
Partner treba da bude vaša podrška u svakom trenutku. Kada se osećate loše, imate lične probleme ili proslavljate svoj uspeh, vaša voljeno biće je tu da vas uteši, ohrabri i bodri. Nedostatak ključne osobe u važnim trenucima pokazuje nepovezanost.
Jedan od velikih znakova koji ukazuju na mogući raskid jesu različiti životni ciljevi i vrednosti. Bez obzira koliko vam je duboko stalo jedno do drugog, ako se vaši planovi za budućnost, stavovi o porodici, karijeri ili načinu života drastično razlikuju, kompromisi postaju sve teži. Ljubav ponekad nije dovoljna kada pravci života idu u suprotnim smerovima.
Prepoznavanje kraja je akt hrabrosti, ne slabosti. Ukoliko ne umete da prepoznate znake, a sve češće preispitujete svoju vezu ili ne znate kako da prebolite raskid, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Granice u odnosima – Važan korak ka mentalnom balansu
Granice u odnosima nisu zidovi koji narušavaju komunikaciju sa drugima. U pitanju su postavljeni znakovi koji čuvaju vaše duševno zdravlje.
Snalaženje u odnosima nije lak zadatak. Bilo da je u pitanju partner, član porodice ili prijatelj, održavanje zdravog odnosa je ključno. Jedan od temelja toga jeste postavljanje granica. One definišu vaše lične stavove i principe. Istovremeno, stvaraju prostor za istinski odnos zasnovan na poštovanju, poverenju i individualnom identitetu.
S obzirom da granice u odnosima doprinose očuvanju mentalnog zdravlja, Sana vam otkriva sve što treba da znate o njima.
Šta su granice u odnosima?
Granice u odnosima su svesno postavljena unutrašnja, emocionalna, fizička i vremenska pravila. Postavljamo ih sebi i drugima kako bismo zaštitili svoj energetski, emocionalni i psihički integritet.
Ove granice definišu šta nam prija, a šta ne, koliko možemo da damo i gde prestaje odgovornost prema drugima, a počinje odgovornost prema sebi. To znači da služe kao smernice za to kako želimo da se prema nama postupa i koja su ponašanja prihvatljiva ili neprihvatljiva.
Postoji nekoliko vrsta granica:
Fizičke granice se odnose na lični prostor i fizički dodir. Na primer: „Treba mi sat vremena samoće kad dođem s posla“.
Emocionalne granice štite vaša osećanja, emocionalnu energiju, ali donose i odgovornost za tuđe emocije. Na primer: „Spreman sam da te saslušam, ali ne mogu da rešim tvoj problem umesto tebe“.
Vremenske granice utiču na to kako raspoređujete svoje vreme i dajete prioritet aktivnostima. Na primer: „Ne mogu da se vidim sa vama, već imam planove za vikend“.
Materijalne granice su vezane za vaše stvari, imovinu, novac. Na primer: „Mogu da ti pozajmim auto, ali moraš da mi vratiš do 8 uveče“.
Intelektualne granice su vaša uverenja, mišljenja, ideje. Na primer: „Poštujem tvoje mišljenje, ali se ne slažem sa njim“.
Zašto su granice u odnosima važne za mentalni balans?
Granice imaju višestruki efekat na vaše mentalno zdravlje. One:
Smanjuju stres
Jasnim saopštavanjem svojih granica smanjujete verovatnoću da budete preplavljeni zahtevima ili očekivanjima drugih.
Smanjuju anksioznost
Kada jasno komuniciramo šta je za nas prihvatljivo, uklanjamo stalno nagađanje i neizvesnost.
Sprečavaju emocionalni umor
Poznavanje granica vam omogućava da bolje upravljate svojom energijom. Samim tim i da izbegnete preterano obavezivanje prema drugima, bez uzajamnog efekta.
Povećavaju samopoštovanje
Kroz granice učimo ko smo mi kad nismo tu da ispunjavamo tuda očekivanja. To je temelj samopouzdanja i ličnog identiteta.
Poboljšavaju odnose
Granice vode do zdravijih i poštovanijih interakcija, što jača vaše veze sa drugima.
Promovišu nezavisnost
Granice podstiču autonomiju i osnažuju vas da date prioritet sopstvenoj dobrobiti.
Kako postaviti zdrave granice u odnosima?
Postavljanje granica može delovati zastrašujuće, posebno ako niste navikli da ističete svoje potrebe.
Da biste to efikasno učinili morate najpre da razmislite o svojim potrebama. Razmotrite slučajeve kada se osećate neprijatno, pod stresom ili ogorčeno. Ova osećanja često ukazuju na situacije u kojima su granice potrebne.
Kada identifikujete svoje granice, jasno i asertivno ih saopštite drugima, ali bez okrivljavanja ili optuživanja. Budite spremni da neće svi pozitivno reagovati na vaše granice. Naročito ako su navikli da se prilagođavate njihovim potrebama. Ipak, budite dosledni u svojim granicama, jer su one oblik brige o sebi.
Imajte u vidu da granice nisu statične. One će možda morati da se menjaju kako se vaši odnosi i okolnosti menjaju. Zato je neophodno da povremeno preispitate svoje granice kako biste bili sigurni da i dalje služe vašem blagostanju.
Ako se borite da postavite granice ili vam je potrebna dodatna podrška, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Efekat ogledala – Zašto se ponašamo poput ljudi oko nas?
Efekat ogledala predstavlja jedan od najfascinantnijih psiholoških fenomena koji otkriva duboku povezanost između ljudi.
Da li ste nekada primetili da se nasmejete kada vidite da se neko drugi osmehuje? Možda se osećate bezvoljno kada ste u društvu ljute osobe ili se ponašate samouverenije u prisustvu harizmatičnih ljudi?
Ovo nije slučajnost, već se odgovor krije u samoj prirodi ljudskog ponašanja. Od načina na koji govorimo, gestikuliramo, pa do dubokih emocionalnih reakcija – mnogo toga nije u potpunosti naše, već predstavlja odraz ljudi oko nas.
Upravo to „preslikavanje“ tuđeg ponašanja, emocija i namera predstavlja efekat ogledala.
Šta je efekat ogledala?
Efekat ogledala je prirodno ljudsko ponašanje gde ljudi odražavaju emocije, stavove ili energiju onih oko sebe. Dešava se bez svesne misli i ikakvog napora. Razlog za to leži u mozgu čoveka.
Kada se identifikujemo ili povežemo sa nekim, mozak aktivira ćelije u frontalnom i parijetalnom režnju. Ovi neuroni su ključni za empatiju, emocionalnu rezonancu i razumevanje namera drugih ljudi. Zahvaljujući njima, ljudski mozak je neprestano „usklađen“ sa okruženjem.
Ujedno, ovi neuroni funkcionišu kao unutrašnji simulatori. To znači da se njihovim aktiviranjem pokreće mehanizam koji stvara slične emocionalne signale u našem telu, pripremajući nas da iskusimo isto ponašanje ili emociju kao osoba u našem okruženju. Na taj način, nesvesno postajemo njen „odraz“.
S obzirom na neuronsku refleksiju kopiranja ponašanja, te ćelije u mozgu često se nazivaju „neuroni ogledala“.
Zašto se ponašamo poput ljudi u našem okruženju?
Efekat ogledala ima svoje korene u ranom čovečanstvu. Naime, ljudi su se od davnina oslanjali na zajednicu radi sigurnosti. Samim tim i nesvesno „kopirali“ ponašanje drugih kako bi preživeli.
Danas se ovaj fenomen najčešće objašnjava potrebom za povezivanjem. Kada oponašamo druge ljude, naš mozak šalje poruku: „Mi pripadamo istom krugu“. Upravo zato bliski prijatelji i članovi porodice mogu imati sličan stil humora i način ponašanja.
Efekat ogledala se može tumačiti i potrebom za boljim razumevanjem. Kada imitiramo pokrete, ton ili stav osobe sa kojom razgovaramo, naš mozak lakše „čita“ njene namere i emocije. Zahvaljujući tome gradimo čvrst odnos, bez konflikta. Istovremeno razvijamo svoje socijalne veštine.
Još jedan razlog njegove pojave jeste učenje posmatranjem. Deca uče da govore, pišu i razvijaju navike posmatranjem bližnjih. To učenje se nastavlja i u kasnijim godinama, te efekat ogledala ima važnu ulogu u građenju ličnog identiteta.
Pozitivna i negativna strana efekta ogledala
Efekat ogledala doprinosi jačanju veza, kako emotivnih, tako i porodičnih i poslovnih. Biti u blizini pozitivnih ljudi može vam ne samo popraviti raspoloženje, već i probuditi prijatne emocije. Takođe, može ojačati vaše samopouzdanje i motivisanost. Ljudi se osećaju cenjeno kada vide da ste emocionalno usklađeni s njima.
Sa druge strane, kada ste emocionalno svesni, možete svojim mirom, brižnošću ili radošću da utičete na druge na zdrav način.
Nažalost, postoji i negativna strana efekta ogledala.
Stalna izloženost negativnim emocijama bližnjih, poput ljutnje, tuge i besa može polako uticati na vaše mentalno zdravlje. Ovo je posebno izraženo ako živite sa osobom koja je pod hroničnim stresom. Tada vaš nervni sistem počinje da „kopira“ to stanje stalnog nemira, dovodeći vas do psihičkog iscrpljenja.
Boravak u blizini emocionalno nedostupnih može vas učiniti emocionalno tupim. Ako ste previše osetljivi na raspoloženja drugih, to može biti preplavljujuće. Naročito ako ne znate kako da zaštitite svoju energiju.
Ukoliko je to slučaj i sa vama, te ne umete da se izborite sa lošom stranom efekta ogledala potražite pomoći u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od bolnica – Simptomi, uzroci i načini lečenja
Strah od bolnica, poznat kao nosokomefobija, nije retka pojava.
Iako su bolnice mesta lečenja i oporavka, svako od nas doživljaja izvesnu nelagodu prilikom odlaska kod lekara. Međutim, kada je ona toliko intenzivna da prevazilazi brigu o sopstvenom zdravlju u pitanju je iracionalan, iscrpljujući strah od bolnica.
Nosokomefobija je specifična fobija, koja je slična anksioznom poremećaju. Fokusirana je na samu instituciju bolnice. Odnosno, na sve vezano sa njom, uključujići procedure, procese lečenje, uniforme, pa i mirise i zvukove unutar bolnice.
S obzirom da strah od bolnica može narušiti vaše zdravlje, pa i kvalitet života psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Koji su uzroci nosokomefobije?
Strah od bolnica može biti izazvan različitim faktorima. Najčešći su:
Traumatska iskustva povezana sa bolnicama
Preživljena teška bolest ili ozbiljna povreda u detinjstvu stvaraju uslove za razvoj ove fobije.
Takođe, gledanje voljene osobe kako umire u bolnici, loša komunikacija sa medicinskim osobljem, neprijatne intervencije mogu ostaviti dubok trag iz kog se razvija nosokomefobija.
Drugi strahovi
Nosokomefobija se može razviti iz drugih specifičnih fobija. Tu spadaju, strah od krvi (hemofobija), strah od igle (tripanofobija), strah od klica (mizofobija).
Genetika
Ne treba zanemariti ni nasledni faktor. Naime, veća je verovatnoća da se razvije kod ljudi koji imaju porodičnu istoriju anksioznosti i specifičnih strahova.
Tuđa iskustva i medijski uticaj
Filmovi i vesti često povezuju bolnice sa opasnošću, katastrofom, medicinskim greškama i drugim strašnim situacijama. Ove priče mogu dodatno pojačati postojeći strah, ali i podstaći njegov razvoj.
Senzorni problemi
Nosokomefobija se može razviti kod osoba sa posebno jakim čulom mirisa. Na primer, mogu biti preosetljivi na miris antiseptika, noćnih posuda, povraćanja.
Koje simptome izaziva strah od bolnica?
Strah od bolnica može da izazove čitav spektar fizičkih i psiholoških simptoma. Njihov intenzitet varira od blagih, poput nelagode, pa do veoma jakih koji dovode do potpunog izbegavanja odlaska kod lekara.
Karakteristilni znaci su:
- nemir, napetost pri samoj pomisli na bolnicu,
- snažna anksioznost i napadi panike pri ulasku u zdravstvenu ustanovu,
- osećaj gubitka kontrole,
- opsesivne misli o tome šta bi moglo poći po zlu,
- odlaganje odlaska lekaru, čak i kada je stanje ozbiljno,
- bekstvo iz bolnice,
- oslanjanje na alternativne metode da bi se izbegla poseta lekaru.
Nosokomefobija dovodi i do fizičkih simptoma. Otežano disanje, lupanje srca, vrtoglavica, suva usta, prekomerno znojenje – neki su od njih.
Kako prevazići strah od bolnica?
Prevazilažanje nosokomefobije ključan je korak ka očuvanju zdravlja. Srećom, ona se uspešno može pobediti kognitivno-bihejvioralnom terapijom i terapijom izloženosti.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) je strukturirana psihoterapija koja vam može pomoći da razumete i kontrolišete misli i emocije. Njen cilj je da vremenom negativne misli vezane za bolnice zamenite realnim stavovima.
Terapija izloženosti pomaže vam da se postepeno suočite sa svojim strahovima. Osoba sa nosokomefobijom se postepeno izlaže okidaču straha, tj. bolnici ali u kontrolisanom okruženju. Terapija počinje nečim manje strašnim, poput fotografije bolnice. Vremenom, se granica izlaganja pomera tako da na kraju dolazi do ulaska u bolnicu i prisustvovanja pregledu.
Sa povećanjem izloženosti, osoba uči kako da upravlja nosokomefobijom.
Ukoliko se suočavate sa simptomima straha od bolnica potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Burnout ili depresija? Ključne razlike koje morate znati
Burnout ili depresija? Dilema koju imaju mnogi ljudi širom sveta.
Savremeni način života donosi mnogo mogućnosti, ali i ogromne pritiske. Visoki zahtevi na poslu, stalna trka za rezultatima, smanjen odmor i sve manje kvalitetnog sna, doveli su do sve većeg osećaja iscrpljenosti. Upravo tu nastaje problem: da li je u pitanju burnout ili depresija?
Ova dva pojma mogu imati slične uticaje na mentalno zdravlje. Fizički simptomi burnouta mogu čak ličiti na depresiju i anksioznost. Zato na prvi pogled ljudima deluju istovetno. Međutim, postoje značajne razlike u uzrocima, mehanizmima i, što je najvažnije, pristupima lečenju.
Poznavanje razlika može vam pomoći da shvatite šta doživljavate. Takođe je ključno za pravovremenu i adekvatnu pomoć.
Šta je burnout, a šta depresija?
Pre nego što krenete da razmatrate da li je vaš problem burnout ili depresija morate znati šta ova dva pojma podrazumevaju.
Iako sindrom izgaranja, tj. burnout može biti odraz simptoma depresije, nije medicinsko stanje. To je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti izazvano dugotrajnim stresom, najčešće povezanim sa poslom. Zbog toga ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše kao profesionalni fenomen. Sa druge strane, Američko psihijatrijsko udruženje (APA) smatra burnout iskustvom, a ne dijagnozom.
Glavni uzročnik su produženi međuljudski stresori na poslu. U druge pokretače spadaju:
- faktori životne sredine,
- faktori ličnosti, kao što su emocionalna nestabilnost i sklonost anksioznosti.
Depresija ili veliki depresivni poremećaj je klinička dijagnoza. Za razliku od burnouta, nije ograničena samo na posao. Zapravo, depresija utiče na to kako osoba misli, ponaša se i oseća tako da može dovesti do niza emocionalnih i fizičkih problema.
Javlja kao odgovor na genetske, faktore životne sredine i psihosocijalne faktore. To uključuje:
- abnormalnosti neurotransmitera,
- traumatični događaj,
- hormonske abnormalnosti,
- određene osobine ličnosti.
Simptomi burnouta i depresije
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, burnout sindrom ima tri dela:
- Osećaj potpune iscrpljenosti,
- Osećaj distance od posla ili negativne misli o njemu,
- Izbegavanje obavljanjae radnih zadataka tako dobro kao ranije.
Vremenom, mogu se javiti i drugi simptomi, kao što su:
- razdražljivost,
- osećaj beznađa,
- osećaj nemoći,
- stalna briga,
- loš osećaj prema sebi,
- problemi sa spavanjem ili održavanjem sna,
- problemi sa pamćenjem.
Prisutni su i fizički simptomi. Pre svega, učestale glavobolje i bolovi u stomaku.
Neki od simptoma burnouta – problemi sa spavanjem, problemi sa pamćenjem i umor – mogu se javiti i kod depresije. U karakteristične simptome za ovo stanje spadaju:
- gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti,
- osećaj tuge većinu vremena,
- prekomerno jedenje ili gubitak apetita,
- uznemirenost i nemir ili tromost i letargija,
- osećaj krivice,
- problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka,
- razmišljanje o smrti ili samoubistvu.
Važne razlike koje pomažu da shvatite da li je problem burnout ili depresija
Poreklo problema
Burnout je povezan sa poslom, obavezama, stresom i preopterećenjem.
Depresija zahvata sve segmente života i nema nužno spoljašnji okidač.
Emocionalna slika
Burnout izaziva osećaj praznine i frustracije vezane za obaveze.
Depresija dovodi do duboke tuge, beznađa i osećaja bezvrednosti.
Uticaj
Burnout utiče prvenstveno na produktivnost.
Depresija utiče na sve segmente života.
Zadovoljstvo
Osoba sa burnoutom obično i dalje može uživati u privatnim aktivnostima.
Osoba sa depresijom gubi interesovanje i za stvari koje su ranije donosile radost.
Reakcija na odmor
Burnout se može privremeno ublažiti odmorom, manjim opterećenjem, pauzama.
Depresija ostaje prisutna i tokom odmora.
Ukoliko prepoznajete neke od navedenih simptoma, javite se na vreme psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Emocionalni umor – Tihi sindrom koji remeti vašu svakodnevicu
Emocionalni umor postaje sve češća pojava u savremenom društvu. Opisuje se kao stanje u kojem osoba oseća da više nema dovoljno unutrašnjih resursa da se nosi sa svakodnevnim izazovima. Zbog toga je u većini slučajeva simptom burnout-a.
Za razliku od fizičke iscrpljenosti, koja se javlja nakon zahtevnih zadataka, emocionalna iscrpljenost ne nastaje odjednom. To je proces koji se polako gradi, često neprimetno.
Ljudi najčešće shvate da su emocionalno iscrpljeni tek kada se pojave posledice po mentalno zdravlje. Odnosno, kada počnu da se suočavaju sa osećajem bezvoljnosti, oslabljenom motivacijom i gubitkom interesovanja za stvari koje su ih nekada ispunjavale.
S obzirom da emocionalni umor narušava kvalitet života, psihološko savetovanje Sana vam otkriva kako na vreme da ga prepoznate.
Zašto se javlja emocionalni umor?
Različiti faktori mogu doprineti emocionalnoj iscrpljenosti, u zavisnosti od tolerancije osobe na stres i drugih uticaje u njihovom životu.
Stalna izloženost stresnim situacijama, konflikti u radnom okruženju, porodični problemi iscrpljuju emocionalne resurse, te dovode do umora.
Preopterećenost obavezama
Svakodnevno žongliranje nekoliko obaveza odjednom, bez adekvatne podrške i vremena za odmor takođe, može stvoriti uslove za razvoj emocionalnog umora.
Zahtevni poslovi ili situacije
Analiza iz 2020. godine ističe da ljudi na poslovima koji su u riziku od sekundarne traume mogu biti skloniji emocionalnoj iscrpljenosti. Tu, pre svega, spadaju socijalni radnici, zdravstveni radnici, vatrogasci, policajci.
Potiskivanje emocija
Osobe koje ne dozvoljavaju sebi da se izraze, već potiskuju strah, tugu, ljutnju ili frustraciju, češće razvijaju emocionalni umor.
Perfekcionizam
Osobe koje teže savršenstvu pod stalnim su stresom da to postignu. Na taj način povećavaju rizik od pojave emocionalne iscrpljenosti.
Simptomi emocionalnog umora
Emocionalni umor izaziva fizičke i emocionalne simptome. Oni, pak, mogu uticati na ponašanje osobe.
Osobe koje doživljavaju emocionalnu iscrpljenost mogu se susresti sa sledećim simptomima:
- ljutnja i razdražljivost, čak i kada su sitnice u pitanju,
- pojačana napetost i nervoza,
- osećaj preplavljenosti i manjak motivacije,
- pojačani cinizam i pesimizam,
- osećaj beznađa i nemoći,
- anksioznost i depresija,
- problemi sa koncentracijom i fokusom.
poremećaji spavanja, uključuju nesanicu, ali i prekomerno spavanje,
povlačenje iz društvenih situacija.
Emocionalni umor se može manifestovati i na fizičke načine, kao što su:
- promene u apetitu,
- problemi sa varenjem,
- glavobolje,
- palpitacije srca,
- nenamerne promene težine.
Kako se osloboditi emocionalne iscrpljenosti?
Da bi se smanjila emocionalna iscrpljenost morate da promenite način života.
Smanjenje stresa: Ovo može uključivati preuzimanje manjeg broja zadataka, delegiranje drugima i traženje pomoći. Strategije upravljanja stresom, kao što je meditacija, takođe mogu pomoći.
Donošenje pozitivnijih izbora načina života: Optimalni izbori načina života, kao što su uravnotežena ishrana, redovno vežbanje i redovna rutina spavanja, pozitivno utiču na mentalno zdravlje. Samim tim smanjuju rizik od pojave emocionalnog umora.
Održavanje ravnoteže između posla i privatnog života: Planiranje redovnih odmora, dana za odmor i zakazanih pauza tokom dana sprečava pojavu burnout-a. Ključnu ulogu ima i nedozvoljavanje obavezama na poslu da preuzmu privatni život.
Povezivanje sa drugima: Izlazak sa prijateljem, poseta porodice, odlazak u pozorište, šetnja sa psom – neki su od načina društvenog povezivanja.
Promena stava: Neophodno je i da zamenite negativne misli pozitivnijim i realnijim. Istovremeno, ne smete dozvoliti poređenja sa drugima.
Ako osećate da se emocionalni umor pojačava tako da ne možete samostalno da se sa njim nosite potražite stručnu podršku u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više