skype savetovanje Tag

Da li je motivacija uvek dobra?

Motivacija je, prema definiciji, unutrašnja sila ili energija koja pokreće ljude na određene akcije, postizanje ciljeva ili ostvarenje određenih potreba. Zapravo, ona je suštinski element koji određuje zašto se ljudi ponašaju na određeni način i šta ih inspiriše ili pokreće da tako deluju.

Iako mnogi zanemaraju njen značaj, motivacija je osnova našeg uspeha. Upravo nam ona pomaže da ostanemo usmereni, istrajni i posvećeni. Ujedno nas inspiriše da učimo i prevazilazimo prepreke. To doprinosi ličnom razvoju i unapređenju kvaliteta života. 

Bez motivacije, ljudi ne samo da odustaju od svojih ciljeva, već se suočavaju i sa osećajem nezadovoljstv, dok pojedini čine greške koje sputavaju napredovanje.

Faktori koji utiču na motivaciju

Motivacija može zavisiti od različitih faktora. Pre svega, od ličnih ciljeva i vrednosti. Naime, ljudi su motivisani kada imaju jasno definisane ciljeve i kada osećaju da su te aktivnosti u skladu s njihovim vrednostima.

Samopouzdanje je, takođe, jedan od važnih pokretača. Kada je osoba svesna svog znanja i vrednosti, tj. kada veruje u svoje sposobnosti, ima veći nivo motivacije da postigne ciljeve.

U faktore se svrstavaju i spoljašnji uslovi. Podrška, pohvale i priznanja od strane porodice, prijatelja ili kolega mogu snažno uticati na motivaciju. Zatim, nagrade, bilo da su materijalne ili nematerijalne, dodatno podstiču osobu na delovanje.

Vrste motivacije

Motivacija može biti unutrašnja i spoljašnja.

Unutrašnja motivacija dolazi iznutra. Odnosno, iz osećaja ličnog zadovoljstva, interesovanja i ispunjenja. Ljudi su unutrašnje motivisani kada obavljaju aktivnost zbog toga što ih ona sama po sebi ispunjava, a ne zbog nagrade ili pritiska iz spoljašnje sredine.

Primer unutrašnje motivacije je učenje novog jezika, jer vas zanima kultura i želite da je bolje upoznate. Ili bavljenje sportom, jer vam je prijatna aktivnost. Čak i čišćenje sobe za ljude koji vole da im sve bude uredno spada u unutrašnju motivaciju.

Ono po čemu se ističe unutrašnja motivacija jeste dugotrajni karakter. Ljudi su obično posvećeniji aktivnostima koje su im lično značajne. Ova vrsta pruža i veće zadovoljstvo. Neretko vodi i ka većoj kreativnosti i inovativnosti.

Spoljašnja motivacija, baš kao što naziv kaže, dolazi iz spoljašnjih faktora. To mogu biti nagrade, priznanja, pohvale, ali i kazne. U ovim slučajevima ljudi obavljaju aktivnost radi postizanja konkretnog cilja ili izbegavanja negativne posledice.

Primer spoljašnje motivacije je rad na projektu kako biste dobili povišicu ili izbegli gubitak posla. Ili, učestvovanje u sportu u želji da osvojite nagradu. Karakterističan primer je i učenje za ispit koji vam nije omiljen kako biste prošli godinu.

Spoljašnja motivacija je brza motivacija. To znači da ona brzo pokreće ljude na akciju. Samim tim ima kratkoročni efekat. Ipak, nosi dozu praktičnosti. Kod zadataka koji nisu lično značajni, ali su neophodni, ova vrsta motivacije predstavlja efikasan pokretač.

Da li je bolja unutrašnja ili spoljašnja motivacija?

Unutrašnja i spoljašnja motivacija drugačije utiču na ljudsko ponašanje. Istraživanja su pokazala da nuđenje preteranih eksternih nagrada za ponašanje koje već dovodi do interne nagrade može da smanji unutrašnju motivaciju. Ovaj fenomen je poznat kao efekat preteranog opravdavanja.

Najbolji primer toga jeste studija iz 2008. godine. U njoj su deca nagrađena za igru igračkom za koju su već izrazili interesovanje da se igraju. Nakon što su igračku dobila kao nagradu postala su manje zainteresovana za nju.

Međutim, to ne znači da je spoljašnja motivacija loša stvar. Ona je veoma korisna, jer se njome izbegava prokrastinacija.

Idealno je kada se unutrašnja i spoljašnja motivacija kombinuju. Balans između njih vodi ka većem uspehu i dugotrajnom zadovoljstvu.

Ukoliko sami ne možete da pronađete motivaciju u aktivnostima koje obavljate potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.

Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?

Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.

Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.

Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.

 Zašto se javlja ksenoglosofobija?

Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.

Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.

Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.

Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.

Koji su simptomi straha od stranih jezika?

Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.

Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.

Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.

Kako prevazići ksenoglosofobiju?

Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.

Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.

U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.

Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

 Koulrofobija – Strah od klovnova

 Koulrofobija predstavlja iracionalan strah od klovnova.

Klovnovi se obično smatraju zabavnim i vezuju se za cirkuske predstave i rođendanske proslave. Međutim, postoje osobe koje ih se boje. Odnosno, koje doživljavaju nelagodu ili anksioznost pri susretu sa njima ili čak na samu pomisao.

Svest o koulrofobiji je relativno nova. Termin se prvi put pojavio kasnih 90-ih. Potiče od grčkih reči „coulro“ što znači „hodač na štulama“ i „phobia“, tj. „strah“.

Iako mnogi smatraju da koulrofobija pogađa decu, istraživanja pokazuju da od ove specifične fobije pate i odrasli. Prema jednoj studiji više od polovine ispitanika je izjavilo da se klovnova donekle boji, a 5 odsto da ima ekstremni strah od klovnova. Taj procenat je daleko veći od onih koji se suočavaju sa tripanofobijom (strahom od igle), akrofobijom (strahom od visine) ili akvafobijom (strahom od vode).

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva uzročnike i simptome.

Zašto se javlja koulrofobija?

Zbog iracionalne prirode fobije, tačan uzrok koulrofobije nije poznat. Ipak, postoje jasni faktori koji mogu da dovedu do problema.

Fobije su, generalno, često uzrokovane negativnim iskustvima. To znači da koulrofobija može biti posledica lošeg iskustva sa klovnima u detinjstvu. Takođe, može biti naučeno ponašanje. Deca mnoga ponašanja svojih roditelja usvajaju. Ukoliko jedan od roditelja pokazuje znake straha od klovnova, možda će i dete usvojiti ovu pojavu kao negativnu.

Pojedini stručnjaci ističu genetsku komponentu. Kada u porodici postoji već registrovana neka fobija ili anksiozni poremećaj veća je verovatnoća da će se javiti i kod naslednika.

Sam izgled klovna može biti pokretač. Naime, preterana šminka, veštački osmeh i neobični pokreti mogu izazvati nelagodu kod nekih ljudi, jer prikrivaju pravi izgled osobe.

Ne treba zanemariti ni uticaj medija, naročito horor filmova. Klovnovi su često prikazivani u zastrašujućem kontekstu u filmovima, poput klovna iz filma „It“. Zbog toga su deca koja čak nisu bila lično izložena klovnovima naučena da ih ne vole ili da ih se plaše.

Kako prepoznati koulrofobiju?

Osobe koje pate od koulrofobije pokazuje znake anksioznosti kada se nađu u blizini klovna. Mada se reakcija može javiti i pri posmatranju slike klovna ili same pomisli na njih. I dok jedni pokušavaju da pobegnu od klovna, da se sakriju iza osobe ili predmeta, drugi prekrivaju oči tako da ne moraju da vide klovna. U ekstremnim slučajevima nastaju napadi panike.

Iznenadni osećaj straha praćen je drugim simptomima, kao što su bol u grudima, otežano disanje, ubrzani rad srca. Zatim, drhtanje, znojenje, kao i vrtoglavica, mučnina, nesvestica.

Kako se osloboditi straha od klovnova?

Koulrofobija, kao i većina drugih fobija, može se otkloniti adekvatnom terapijom.

Terapija izloženosti je jedan od najefikasnijih tretmana za specifične fobije, uključujući i strah od klovnova. Ona se sastoji od postepenog izlaganja osobe izvoru straha. U ovom slučaju klovnovima.

Još jedan efikasan tretman za koulrofobiju je kognitivna bihejvioralna terapija. Njome se identifikuju misaoni obrasci povezani sa fobijom. Na taj način osoba može u kasnijem periodu da ih prepozna i izbegne negativnu reakciju.

Tehnike opuštanja, kao što su vežbe disanja i vizuelizacije, mogu u velikoj meri pomoći. Ako ostanete mirni, možete racionalnije razmišljati u stresnoj situaciji, tj. kada se nađete u blizini klovna.

Ukoliko imate iracionalni strah od klovnova potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih predstavlja razvojni poremećaj povezan sa stalnim obrascem nepažnje, hiperaktivnosti i/ili impulsivnosti.

Život svake odrasle osobe predstavlja težnju za ravnotežom nad svakodnevmim aktivnostima. Previše privatnih i poslovnih obaveza, kao i brojni problemi, mogu da izazovu hroničan stres i umor. Poslednica toga jeste pad koncentracije, impulsivnost, pa i razdražljivost.

Međutim kada su loša koncentracija, neorganizovanost i zaboravnost prisutni stalno, čak i kada niste preopterećeni obavezama, onda postoji problem poremećaja pažnje.

Iako je karakteričan za detinjstvo, poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih nije retkost. Istraživanja pokazuju da od njega pati oko 5 odsto svetske populacije. Mada stručnjaci smatraju da je taj broj daleko veći. Razlog jeste činjenica da mnogi nisu svesni njegovog postojanja, već simptome pripisuju stresu, premoru, pa i godinama starosti.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih otežava upravljanje svakodnevnim životom. Posebno zadacima koji zahtevaju organizaciju, planiranje i fokus. Takođe, može uticati na odnose sa drugima. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da ga prepoznate.

Zašto nastaje poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih?

Tačan razlog zašto se javlja poremećaj pažnje nije utvrđen. Ipak postoje dokazi da su razlike u strukturi i hemiji mozga pokretači problema.

Ključni deo na koji mozak funkcioniše je način na koji se formira veza između različitih oblasti. Osobe sa poremećajem pažnje imaju suptilne, ali važne, razlike u strukturi mozga. To znači da su kod njih manje veze u određenim oblastima ili su ta područja manja nego kod drugih. S obzirom da su pogođena područja važna u upravljanju izvršnim funkcijama dolazi do karakterističnih simptoma.

Poremećaj pažnje i hiperaktivnost može biti izazvana i promenom hemije mozga. Vaš mozak se oslanja na mreže specijalizovanih ćelija poznatih kao neuroni. Oni šalju i prenose signale kroz mozak, koji formiraju misli, pokreću mišiće i mnoge druge funkcije.

Za prenos signala od neurona do neurona potrebne su hemikalije poznate kao neurotransmiteri. Ukoliko postoji neravnoteža ili nedostatak određenih neurotransmitera, naročito dopamina i norepinefrina, dolazi do poremaćaja pažnje.

Ne treba zanemariti ni genetiku. Naime, veća je verovatnoća da će se javiti ako postoji kod jednog od roditelja.

Koji su simptomi poremećaja pažnje i hiperaktivnosti kod odraslih?

Iako je u pitanju poremećaj pažnje i hiperaktivnost kod odraslih simptomi počinju u ranom detinjstvu i nastavljaju se tokom godina. Međutim, u pojedinim slučajevima se dijagnostifikuju tek u odraslom dobu.

Postoje 3 podtipa tako da simptomi variraju u zavisnosti od njih.

Problemi sa fokusom su karakteristični simptom nepažnje. Oni uključuju i poteškoće sa slušanjem i praćenjem toka razgovora. To može dovesti do nemarnih grešaka, zanemarivanja detalja i nedostatka preciznosti tako da je smanjen učinak na poslu.

Poteškoće u organizovanju i određivanju prioriteta su još jedan znak. Javljaju se i problemi sa praćenjem i dovršavanjem zadataka. Odnosno, osobe sa poremećajem pažnje brzo započinju nove zadatke, ali imaju tendenciju i da brzo odustanu od njih. Prisutna je i prokrastinacija, tj. stalno odlaganje izvršenja obaveza i zadataka.

Nepažnja vodi i ka zaboravljanju stvari. Ovaj simptom se najčešće manifestuje ostavljanjem stvari koje se svakodnevno koriste na čudnim mestima. Na primer, možda ćete nenamerno ostaviti ključeve u frižideru, a zatim ćete izgubiti vreme da ih pronađete.

Glavni simptom hiperaktivnosti/impulsivnosti je nemir. On se ispoljavanja nervoznim lupkanjem nogom, igranjem kosom, olovkom, puckenjem prstima, čestim proveravanjem telefona… Prate ga preterano pričanje, uz prekidanje drugih dok pokušavaju nešto da vam kažu.

Javlja se i neuobičajeno visok nivo aktivnosti, te osoba izgleda kao da je stalno u žurbi i prezauzeta.

Kombinovani podtip, kao što naziv kaže, ispoljava se kombinacijom različitih simptoma nepažnje i hiperaktivnosti/impulsivnosti.

Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Saveti za bolji san – Kako se izboriti protiv nesanice?

Saveti za bolji san omogući će vam ne samo kvalitetniji odmor, već će sačuvati i vaše zdravlje.

Iako potreba za snom varira među pojedincima, studije pokazuju da je 7 ili više sati sna optimalno za odrasle osobe. Osim dovoljno sati provedenih spavajući, veoma je važno da san bude zdrav. Odnosno, da bude u kontinuitetu, bez prekida i ikakvih ometanja.

Svako od nas se makar jednom suočio sa satima provedenim pokušavajući da zaspi ili sa veoma malo sna. To je sasvim normalno stanje kada smo pod stresom, umorni, pa i uzbuđeni nekim lepim vestima.

Međutim, dugoročni poremećaji spavanja, bilo u količini ili kvalitetu, mogu negativno da utiču na fizičko i psihičko zdravlje, uključujući i kognitivno funkcionisanje. Pad koncentracije, zaboravnost, emocionalna disregulacija, depresivne misli – samo su neke od posledica nesanica. Takođe, dolazi do učestalih glavobolja, problema sa viškom kilograma, sklonosti ka prehladama, virusima i infekcijama.

Imajući u vidu ozbiljnost posledica hronične neispavanosti, psihološko savetovalište Sana vam otkriva 3 svari koje će vam poboljšati san.

Planiranje

Planiranje sna ne nudi uvek trenutno olakšanje, ali je odlično mesto za početak. Postavljanje redovnog vremena za spavanje i buđenje je dobro za naš unutrašnji sat. Kako on reguliše ciklus spavanja i budnosti, indirektno utiče i na prirodnu ciklusa mentalnih i fizioloških promena koje se dešavaju tokom svakog perioda od 24 sata.

S obzirom da na ove cikluse u velikoj meri utiče izlaganje svetlosti i tami, saveti za bolji san uključuju i organizovanje prostora. Uverite se da je vaš prostor za spavanje što tamniji. Nikako ne spavajte sa upaljenim svetlom, televizorom ili lap topom. Zapravo, treba izbegavati izvore plave svetlosti najmanje 30 minuta pre spavanja.

Stručnjaci savetuju da je za dobar san bitno da ne koristite isti krevet na kome sedite u toku dana. Razlog za to leži u činjenici da vaš um može da poveže krevet sa dnevnim aktivnostima, što otežava uspavljivanje.

Mindfulness

Mindfulness predstavlja oblik meditacije pomoću kog upravljamo sopstvenom energijom i kanališemo stres. Praktivanje vežbi svesne, usmerene pažnje pola sata pre spavanja može da signalizira vašem umu i telu da ulazite u režim spavanja. Samim tim da doprinese boljem snu.

Ova tehnika ima blagotvorni uticaj čak i kada smo pod stresom. Naime, emocionalni i fiziološki centri mozga će osetiti pretnje, iako ne postoji jasna i prisutna opasnost. Po prirodi se pokreće „fight or flight“, reakcija tj. „bori se ili beži“ kao odgovor na stresnu situaciju.

Srećom, mindfulness vežbe pomažu u smanjenju anksioznih misli tako da čitavo naše telo može da se opusti i pripremi za spavanje.

Vežbanje

Svi dobro znamo kolika je psihološka važnost vežbanja. Zato saveti za bolji san obuhvataju i redovno vežbanje.

Brojna istraživanja su dokazala da i blaga fizička aktivnost koja se redovno sprovodi ima neverovatni efekat na regulisanje ciklusa spavanja/budnosti. Dovoljna je šetnja od 20 minuta ili lagane vežbe 2 do 3 sata pre spavanja da se podstakne lučenje hormona endorfina, koji donosi osećaj sreće, a sa njim nestaju i stresne misli. Istovremeno, dolazi do smanjenja hormona stresa, kao što su kortizol i adrenalin.

Ukoliko vam navedeni saveti za bolji san nisu pomogli kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.

Koji su fizički simptomi anksioznosti i kako se izboriti sa njima?

Fizički simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe, ali često su prilično slični i mogu biti vrlo uznemirujući. U narednim redovima saznajte kako da ih prepoznate i izborite se sa njima.

Povećan srčani ritam (tahikardija)

Tokom anksioznosti, telo može reagovati kao da je u opasnosti, a zapravo nije.

Ovakvo stanje izazva ubrzan rad srca, što se može osećati kao „preskakanje“ ili neprijatan osećaj u grudima. Mnogi ljudi osećaju strah u tim momentima, što dodatno pojačava osećaj anksioznosti.

Znojenje

Prekomerno znojenje je čest simptom anksioznosti, koji se često javlja u stresnim situacijama. Anksioznim osobama se često znoje dlanovi, stopala ili čak lice, što dovodi do nelagode.

Svi ovi simptomi mogu stvoriti dodatni osećaj srama, posebno u društvenim situacijama. Što dovodi do potrebe za čestim presvlačenjem ili korišćenjem papirnih maramica kako bi se simptomi donekle iskontrolisali.

Fizički simptomi anksioznosti – Drhtanje ili tremor

Drhtanje može biti blago ili intenzivno i obično se manifestuje u rukama ili nogama.

Ovaj simptom dovodi do dodatne nesigurnosti i pojačava osećaj anksioznosti, stvarajući tako jedan začarani krug. Drhtanje može biti posebno izraženo u stresnim situacijama, poput javnog nastupa ili razgovora sa nepoznatima. Osobe često osećaju potrebu da prikriju ovaj simptom, što može dovesti do dodatnog stresa.

Napetost mišića

Hronična napetost mišića je čest simptom anksioznosti i manifestuje se najčešće u vratu, ramenima i donjem delu leđa.

Ova napetost može dovesti do bolova i nelagodnosti, što može otežati svakodnevne aktivnosti. Osobe često osećaju potrebu da se istegnu ili masiraju kako bi ublažile ovaj simptom. Dugotrajna napetost može rezultirati glavoboljama, što dodatno pogoršava stanje.

Gastrointestinalni problemi

Anksioznost značajno utiče na probavni sistem, i izaziva različite probleme. Osobe često prijavljuju mučninu, dijareju ili zatvor, što može biti vrlo neprijatno.

Osećaj “lepršanja” u stomaku je takođe čest i može izazvati dodatni strah. Ovi simptomi ometaju svakodnevno funkcionisanje, posebno u stresnim situacijama.

Teškoće s disanjem

Tokom anksioznosti, mnogi ljudi osećaju da im je otežano disanje ili imaju osećaj pritiska u grudima. Ovaj simptom može izazvati paniku i pojačati anksioznost, stvarajući osećaj gušenja.

Disanja može biti plitko ili ubrzano, što dodatno otežava smirivanje i pojačava strah.

Fizički simptomi anksioznosti – Umor

Hronična anksioznost može biti iscrpljujuća, a osobe se često osećaju umorno bez obzira na kvalitet sna. Mentalna napetost i stres mogu doprineti tome, otežavajući koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.

Čak i nakon dužeg spavanja, dešava se da se bude umorne. Ovaj umor može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, stvarajući začarani krug.

Glavobolje

Napetost i stres povezani sa anksioznošću mogu izazvati česte glavobolje ili migrene.

Ove glavobolje često su rezultat mišićne napetosti u vratu i glavi. Osobe sa anksioznošću često koriste lekove protiv bolova kako bi se lakše nosile sa ovim simptomom. Glavobolje mogu dodatno pogoršati opšte raspoloženje i povećati osećaj stresa.

Osip ili svrab

Neki ljudi sa anksioznošću mogu imati i kožne reakcije, poput osipa ili svrab, koji su povezani s povećanom osetljivošću tela. Ove kožne promene mogu biti uzrokovane stresom ili napetošću, što dodatno komplikuje situaciju i povećavju  osećaj nelagode.

Fizički simptomi anksioznosti – Problemi sa ravnotežom ili vrtoglavica

Anksioznost može izazvati osećaj vrtoglavice ili gubitka ravnoteže, što može biti vrlo uznemirujuće. Osobe često osećaju da se svet oko njih vrti, što može izazvati dodatni strah.

Ovi simptomi mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su hodanje ili vožnja. Mnogi ljudi sa anksioznošću izbegavaju situacije u kojima se osećaju nesigurno zbog ovih simptoma.

Povećana osetljivost

Anksiozne osobe često postaju osetljivije na spoljašnje stimuluse, kao što su buka ili svetlost. Ovo može dodatno doprineti osećaju preopterećenja i stresa.

Osećaj osetljivosti može učiniti svakodnevne situacije, poput odlaska u kupovinu ili druženja, izazovnijim i dovesti do njihovih izbegavanja.

Strategije za upravljanje fizičkim simptomima

Postoje mnogobrojni načini koji mogu pomoći u borbi protiv anksioznosti i unblažiti njene simptome.

Neki od njih obuhvataju:

Tehnike disanja: Vežbe dubokog disanja može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju osećaja kontrole.

Fizička aktivnost: Redovno vežbanje oslobađa endorfine, što može poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.

Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu u smanjenju stresa i fokusiranju na sadašnji trenutak, smanjujući prekomernu brigu.

Zdrav način ishrane: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti opštem mentalnom zdravlju.

Kvalitetan san: Razvijanje rutine spavanja i stvaranje opuštajuće atmosfere za spavanje mogu značajno pomoći.

Društvena podrška: Razgovor s prijateljima ili članovima porodice može biti oslobađajući i pružiti emocionalnu podršku.

Kako se izboriti sa anksioznošću?

Fizički simptomi anksioznosti mogu biti izuzetno uznemirujući i značajno uticati na svakodnevni život i njegov kvalitet.

Razumevanje simptoma može pomoći u njihovom prepoznavanju i preuzimanju kontrole nad njima. Ukoliko se simptomi uprkos svemu ne povuku ili postanu još učestaliji, važno je potražiti stručnu pomoć.

Imajući u vidu komplikacije koje anksioznost može da izazove ne treba je olako shvatiti. Ukoliko ste kod sebe primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Jo-jo veza

Jo-jo veza, nažalost, je postala česta pojava modernog doba.

Odnosi dvoje ljudi u vezi veoma su složeni. Iako se zasnivaju na bliskosti, poštovanju, vernosti i strasti, ne znači da će biti uvek savršeni. U pojedinim situacijama nastupiće nesiglasice koje mogu dovesti do problema. Upravo tada je važna komunikacija u partnerskim odnosima kako biste ih zajedno rešili.

Nažalost, ponekad je raskid najbolje rešenje za jedan par. Međutim, postoje i parovi koji se vrlo brzo pomire nakon raskida. Ukoliko se ovaj obrazac ponavlja nakon svake svađe reč je o jo-jo vezi.

Jo-jo veza je oblik veze sa puno raskida i ponovnih pomirenja. Ovi ciklusi mogu varirati po učestalosti i trajanju. Obično ih karakterišu periodi intenzivne bliskosti praćeni sukobima i razdvajanjem. Takođe, primetna je emocionalna nestabilnost. Odnosno, veza je obeležena visokim emocionalnim usponima i dubokim padovima.

Zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama?

Jedan od primarnih razloga zašto ljudi ostaju u jo-jo vezama jeste strah od samoće. Mnogi radije biraju da imaju stalno nekog poznatog kraj sebe, čak i ako je veza nestabilna. Razlog za to leži u činjenici da smatraju da biti singl donosi veliku neivesnost sa kojom nisu spremni da se suoče.

Ovome doprinosi i duga zajednička istorija. Zajednički prijatelji, zajedničke aktivnosti i hobiji, kao i brojne lepe uspomene doprinose težnji da se veza ponovo razvije. Samim tim se sa svakim pomirenjem pojačava nada da će se partner promeniti, te da će se veza vremenom poboljšati.

Uprkos nestabilnosti neretko je prisutna snažna emocionalna ili psihološka zavisnost. Naime, nekima je potreban partner da bi se osećali potpuno ili srećno. Takav stav otežava oslobađanje, te se i dalje održava jo-jo veza.

Nisko samopouzdanje je još jedan uzrok ovih veza. Pojedinci se osećaju nedostojnim zdravijeg odnosa ili smatraju da ne mogu da nađu boljeg. Ovo verovanje ih može držati zaglavljenima u nezdravom ciklusu.

Psihološki uticaj jo-jo veza

Jo-jo veze mogu imati značajne negativne psihološke efekte na pojedince. Ciklus raskida i ponovnog pomirenja je težak i naporan. Nakon izvesnog vremena dovešće do emocionlne isrcpljenosti, praznine, pa i nezadovoljstva.

Nepredvidljivost odnosa sa partnerom izaziva anksioznost i osećanje nesigurnosti. Osoba razvija konfliktna osećanja, pitajući se da li da ostane ili ode. Dok ponovljena razočaranja i emocionalna previranja mogu doprineti nastanku depresije.

Jo-jo veza utiče i na samopouzdanje. Čak i jake ličnosti u stalnom ciklusu napretka i stagniranja počinju da preispituju svoje vrednosti. To stvara pogodne uslove za pad samopouzdanja, te ostaju u nezdravoj vezi.

Kako se osloboditi jo-jo odnosa?

Prvi korak u oslobađanju od jo-jo veze je priznavanje obrasca. Prepoznavanje da vezu karakteriše ciklus raskida i pomirenja koji se ponavlja je ključno. Zato dobro razmislite koji problemi dovode do raskida. Zatim, kako se osećate kada ste vezi i nakon raskida. Razmotrite i razloge zbog kojih ste stalno spremni na pomirenje. Da li su oni zasnovani na strahu, zavisnosti ili istinskoj ljubavi i kompatibilnosti?

Postavljanje jasnih granica je od suštinskog značaja za prekid ciklusa. Granice mogu uključivati ograničavanje kontakta tokom raskida i jasne smernice za komunikaciju.

Stručnjaci naglašavaju da plan za ovakav odnos može obezbediti strukturu i jasnoću. On treba da obuhvati aktivnosti tokom raskida, kao što je fokusiranje na brigu o sebi. S obzirom da postoji mogućnost pomiranje plan mora da sadrži i jasne kriterijume za razmatranje pomirenja. Na taj način možete biti sigurni da su prošla pitanja rešena i da su oba partnera posvećena promeni. Obavezno postavite dugoročne ciljeve za vezu i lični rast, kako biste ostvarili međusobnu usklađenost i podršku.

Ukoliko ne možete sami da se izborite sa jo-jo odnosom potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.

Predrasude i stereotipi koji su kočnica u životu

 Predrasude i stereotipi su, verovali ili ne, sastavni deo naših života.

Iako se mnogi neće složiti sa mišljenjem da svako od nas poseduje određene predrasude i stereotipe, činjenice to potvrđuju. Naime, svako izražavanje nekog stava obojeno je dozom predrasuda i steretipa. Kod nekih su one rigorozne i veoma oštro izražene, dok su kod drugih prekrivene, te često sama osoba nije svesna da ih poseduje.

Predrasude i stereotipi su sasvim normalna pojava. Oni oblikuju viđenje sveta oko nas, naše postupke i odnose prema drugima. Međutim, problem nastaje kada počnu da narušavaju kvalitet našeg života.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovališta Sana daje vam savete kako da se oslobodite takvih predrasuda i stereotipa.

Šta su predrasude i stereotipi?

Pre nego što krenete u borbu sa predrasudama i stereotipima koji su vaša kočnica u životu morate znati šta ovi pojmovi predstavljaju.

Predrasuda je unapred formirano mišljenje ili osećanje prema nekome ili nečemu. Pri čemu je ono negativnog karaktera, te se svodi na osuđivanje, potcenjivanje. Obično nema realnu osnovu, već je zasnovano na nedokazanim tvrdnjama.

U većini slučajeva predrasude potiču iz detinjstva. Odnosno, nastale su iz zastrašujućeg stila roditeljstva.

Tipičan primer predrasuda je: „Žene su loši vozači“ ili „Starije osobe su tehnološki nepismene“.

Za razliku od predrasuda, stereotipi su neosnovana mišljenja koja generalizuje određenu grupu. Zasnovani su na specifičnim verovanjima ili pretpostavka da svi pripadnici neke grupe imaju iste osobine, bez obzira na njihove individualne karakteristike.

Primer stereotipa je: „Svi umetnici su boemi“.

Negativno dejstvo predrasuda i stereotipa

Predrasude i stereotipi mogu da utiču na mentalno zdravlje. Njihovo preterano dejstvo dovodi do niskog samopouzdanja. Naročito ako se osoba nalazi u grupi za koju ima negativne predrasude. Bez obzira da li se ta grupa odnosi na porodicu, kompaniju, pa i grad, ova negativna mišljenja predstavljaju kočnicu za dalji napredak i lični razvoj.

Postoji opasnost da osoba počne da veruje u negativne stereotipe o sebi. Kao posledica toga može se javiti sindrom uljeza koji vodi ka stalnom prepispitivanju svojih uspeha.

Izolacija i socijalna distanca, takođe, su posledica velikih predrasuda i stereotipa. Osoba oseća da ne može da veruje drugima, te se postepeno udaljava od ljudi, uključujući i bliskih prijatelja i rođaka.

Da predrasude i stereotipe ne treba olako shvatiti potvrđuje i činjenica da mogu da dovedu do ozbiljnih mentalnih problema, kao što su anksioznost, depresija ili posttraumatski stresni poremećaj.

Kako se osloboditi predrasuda i stereotipa?

Prepoznavanje predrasuda i stereotipa je prvi korak ka borbi sa njima. Zato obratite pažnju o svojim idejama i stavovima koje stalno iznosite.

Ukoliko za neku grupu ljudi ili neku osobu imate čvrsto negativno mišljenje razmislite odakle ono potiče. Da li ste to mišljenje formirali na ličnom iskustvu ili ste ga preuzeli od drugih, bez ispitivanja njegove istinitosti?

Potrudite se da pitate druge ljude za mišljenje o toj temi. Proverite da li su njihova mišljenja ista kao vaša. Obavezno potražite relevantne, pa i stručne, informacije o tome.

Tek kada shvatite svoje predrasude i stereotipe moći ćete da ih se oslobodite. Ukoliko vam u tome treba profesionalna pomoć kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.