Ksenoglosofobija – Zašto se javlja strah od pričanja na stranom jeziku?

Ksenoglosofobija je specifičan strah od stranih jezika. To ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „xeno“, što znači „strano“, „glosso“ tj. „jezik“ i „phobia“. U bukvalnom prevodu jeste strah od govora na stranom jeziku.

Iako je učenje stranog jezika uzbudljivo, doza strepnje i nervoze postoji kod svakog. To je sasvim normalna pojava izazvana neizvesnošću od nepoznatog. Takođe, i željom za ostvarivanjem dobrih rezultata. Odnosno, pokazivanjem dobrih jezičkih veština.

Međutim, ukoliko strah od govora na stranom jeziku izaziva esktremnu anksioznost reč je o ozbiljnom problemu. Bez obzira što ksenoglosofobija spada u specifične fobije istraživanja pokazuju da oko dve trećine odoba oseća nelagodu i strah kada treba da govore na stranom jeziku. Ukoliko se ne reši na vreme može da dovede do potpune blokade prilikom upotrebe stranih jezika.

Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.

 Zašto se javlja ksenoglosofobija?

Mnogi aspekti upotrebe i učenja stranog jezika mogu da izazovu anksioznost. Ipak, ksenoglosofobija je u većini slučajeva prouzrokovana strahom od neuspeha. U želji da se izbegnu bilo kakve greške pri govoru javlja se osećaj nelagodnosti. On često izaziva dodatnu nesigurnost, naročito kod osoba sa manjkom samopouzdanja.

Trauma ili negativno iskustvo su još jedan čest pokretač problema. Ranija neprijatna iskustva, poput poniženja u školi ili negativnih komentara tokom učenja jezika, mogu dovesti do dugotrajnog straha od ponovnog izlaganja stranom jeziku.

Ksenoglosofobija može biti povezana i sa strahom od javnog nastupa. Ponekad i sa poteškoćama u učenju ili kognitivnim izazovima, kao što su disleksija ili problemi sa pamćenjem. Ove poteškoće otežavaju učenje. Samim tim povećavaju osećaj frustracije i straha od stranog jezika.

Ne treba zanemariti ni kulturološke faktore i predrasude. Kod pojedinaca može postojati duboko ukorenjena odbojnost prema određenim kulturama ili jezicima. Rezultat toga jeste anksioznost pri susretu s tim jezikom.

Koji su simptomi straha od stranih jezika?

Kao i kod svake fobije, simptomi mogu varirati od blagih do teških. U suštini, ksenoglosofobija predstavlja specifičnu reakciju anksioznosti jer je ograničena na specifičnu situaciju koja utiče na ljude koji obično nemaju anksioznost.

Pojavljuje se neposredno pre strašne situacije, tj. izlaganja stranom jeziku. Mada simptomi mogu nastupiti i mnogo ranije, pri samoj pomisli na konverzaciju.

Simptomi mogu uključivati napade panike. Zatim, kratak dah, nepravilan rad srca, sušenje ustiju. Prate ih ponekad mučnina, prekomerno znojenje, drhtavica.

Kako prevazići ksenoglosofobiju?

Terapija za ksenoglosofobiju uključuje kombinaciju kognitivno-bihevioralnih pristupa, postepenog izlaganja i drugih strategija za upravljanje anksioznošću.

Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) pomaže ljudima da identifikuju i prepoznaju iracionalne misli i strahove. Ujedno, da nauče kako da negativne misaone obrasce zamene realističnijim stavovima prema učenju jezika.

Terapija izloženosti podrazumeva postepeno izlaganje izvoru straha. Osoba se prvo suočava sa lakšim situacijama, kao što je slušanje stranog jezika bez potrebe za reakcijom. Svaka sledeća seansa vodi ka novim, težim izazovima u vezi stranog jezika. Na taj način se povećavaja tolerancija na anksioznost koju izaziva ksenoglosofobija.

U ostale terapije spadaju i tehnike opuštanja, kao i mobilne aplikacije koje nude prilagođene korake i podstiču korisnike da napreduju sopstvenim tempom.

Ukoliko se suočavate sa iracionalnim strahom od stranog jezika potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.