Gubitak bliske osobe
Gubitak bliske osobe je neizbežan deo života.
Sa različitim gubicima srećemo se gotovo svakog dana. Možda je to trenutak kada shvatite da ste izgubili ključeve od stana ili tužni pogled kada neko u redu ispred vas uzima poslednji kolač koji ste baš vi želeli. Čak i bolan razvod, otkaz na poslu ili preseljenje prijatelja u inostranstvo učiniće život drugačijim.
Ipak, osim kratkotrajnog nezadovoljstva, tuge, pa i besa, ove sitne stvari neće ostaviti traga na nas. Jer, znamo da su one samo posledica trenutnih događaja koji se lako mogu ispraviti. Naćićemo novi posao, kupićemo kolač u drugoj radnji, prijatelj će vrlo brzo doći u posetu, a i nova ljubav je na pomolu.
Nažalost, postoje gubici sa kojima se ne možemo izboriti. Smrt roditelja, bračnog partnera ili najboljeg prijatelja ostavlja neizbrisiv trag na duši. Bez obzira da li je gubitak bliske osobe došao iznenada ili smo rastanak slutili, nikada ne možemo biti dovoljno spremni na to. Niko nas ne može pripremiti na dane koji slede i osećanja sa kojima ćemo se boriti.
Kako ljudi reaguju na gubitak bliske osobe?
Svaki čovek je posebna priča, pa i svako od nas pati na svoj način. Gubitak bliske osobe podrazumeva prekid fizičkog odnosa, dok emotivne veze prelaze na sasvim novi nivo. Samim tim su i reakcije na saznanje da nas je drago biće napustilo sasvim različite.
One zavise od mnogo faktora. Koliki uticaj je preminuli imao u našem životu, kakvo je naše mentalno zdravlje, koliko su jaki mehanizmi kontrole, podrška porodice, samo su neki od najčešćih uticaja.
Međutim, ono što je svima zajedničko jeste – tugovanje sa kojim se suočavamo nakon gubitka. Odnosno, vreme koje nam je potrebno da prihvatimo činjenicu da nikada više nikada nećemo videti voljenu osobu i da se moramo privići na novonastalu situaciju.
Koliko traje tuga zbog gubitka bliske osobe?
Stručnjaci ističu da je tugovanje prirodni proces koji nam pomaže da se oprostimo od bliske osobe. Tako da svako prolazi kroz 5 karakterističnih faza.
Prva reakcija na primljenu vest o smrti je šok. Uz šok se pojavljuji i neverica i poricanje, te se čini da ćete svakog trenutka negde ugledati voljene osobu.
Kada se um povrati od iznenađenja sledi ljutnja, ogorčenje i bes. Ove jake emocije mogu biti usmerene na osobu koja nas je napustila, ali i na nas same, pa nije redak slučaj da se iz njih razviju napadi panike, strahovi, anksioznost.
Treća faza je povratak kontrole. Zapravo, ovo je period kada uviđamo da nas je zadesio gubitak bliske osobe. Kao posledica toga dolazi do popuštanja odbrambenih mehanizama i ožalošćeni se prepušta apatija, koja neretko vodi ka turobnim mislima. Ova faza je posebno opasna, jer se iz nje razvija depresija koja može da donese ozbiljne probleme.
Poslednja faza jeste reintegracija, tj. prihvatanje realnosti. Tek kada na gubitak bliske osobe počnemo da gledamo drugačije, moći ćemo da nastavimo život. Što, svakako, ne znači da ćemo preminulog zaboraviti.
Da li gubitak bliske osobe može da se preboli?
Ne, ali vremenom ćete naučiti da živite sa tim. Teški periodi, postepeno, će postati manje intenzivni. Njihovo mesto ispuniće male radosti.
Ipak, rođendani, novogodišnja i uskrašnja slavlja uvek će izazivati dozu nostalgije. Srce, tada, zadrhti, a u uglovima očiju sakupe se suze, jer znate da ove trenutke više nikada nećete moći da podelite sa voljenim bićem.
Ukoliko ovakvo raspoloženje nastavi da traje više od pola godine tako da utiče na vaše zdravlje i svakodnevne aktivnosti nemojte oklevati, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Prihvatite sebe i svoje mentalno zdravlje
Najkraće rečeno, mentalno zdravlje je stanje emocionalnog, psihobiološkog i socijalnog blagostanja.
Da bismo ostali mentalno zdravi, potrebno je konstatno razvijanje naših psiholoških potencijala. Mentalno zdravlje je bitno u svim fazama našeg razvoja, od najranijeg detinjstva pa sve do odraslog doba i duboke starosti. Kao što brinemo o svom fizičkom zdravlju, i mentalno zdravlje treba održavati i sačuvati.
Bitno je naglasiti da nema fizičkog zdravlja bez mentalnog.
Uzmimo za primer prisustvo stresa u našem životu. Jasno nam je da količina stresa značajno utiče na stanje našeg organizma, što može rezultovati psihosomatskim poremećajima. Kod psihosomatskih poremećaja uzrok je nesumnjivo psihološke prirode a doživljavamo fizičke simptome poput mučnine, promene u apetitu, gubitka energije i slično.
Mentalno zdravlje u modernom dobu
U savremenom svetu koji karakteriše ubrzan tempo života, mentalno zdravlje je često na udaru. Nažalost, ljudi mu ne poklanjaju jednak značaj kao fizičkom zdravlju.
Kada se jave fizičke bolesti, ljudi obično traže pomoć lekara. Za razliku od toga, kada se jave mentalni problemi poput anksioznosti, depresije ili problema u partnerskim odnosima, ljudi obično oklevaju pre nego što se odluče da potraže pomoć. Jedan od razloga za to je strah od reakcije drugih ljudi i pak strah da nas ne proglase “ludim”.
Iako se podigla društvena svest o tome koliko je bitno očuvati mentalno zdravlje, i dalje postoje predrasude koje treba ukloniti.
Kada je mentalno zdravlje ugroženo?
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 450 miliona ljudi boluje od nekog mentalnog poremećaja. Ova brojka ukazuje na to koliko je mentalno zdravlje u stvari krhko i koliko je potrebno da ga svakodnevno unapređujemo kako bismo živeli što kvalitetniji život.
Depresija i anksioznost spadaju u grupu najčešćih psiholoških poremećaja i predstavljaju čest razlog zbog kojeg ljudi odluče da potraže pomoć stručnjaka. Možda na prvi pogled deluju bezazleno, one mogu ostaviti značajne posledice na naš život.
Takođe, ukoliko imamo probleme u partnerskim odnosima koji dugo traju i remete nas u ostalim segmentima života, možda je mudro potražiti psihološku pomoć, konkretno, partnersko savetovanje.
Još jedno neprijatno stanje zbog koga se ljudi odlučuju da potraže psihološku pomoć jesu panični napadi. Prestavljaju iznenadne i intenzive napade straha i panike i osobe ih doživljavaju kao najavu srčanog udara, mada se to ne dešava. Svakako su iscrpljujući za psihu i telo i ometaju svakodnevno funkcionisanje.
Dosta ljudi ima manjak samopouzdanja i zbog toga su neuspešni u raznim segmentima svog života. Kada nemamo samopouzdanja, ne dajemo sve od sebe da postignemo nama značajne ciljeve i zbog toga i ne uspevamo da ih ostvarimo. Dobra stvar je što je moguće raditi na tome i unaprediti svoje samopouzdanje.
U svetu u kome je stres svakodnevni dodatak, korisno je znati tehnike koje nam mogu olakšati da se nosimo s njim. Zbog toga je kontrola stresa veoma praktična i korisna tema.
Jedan od čestih poremećaja je opsesivno kompulsivni poremećaj. Sastoji od opsesija, perzistetnih i upornih misli i kompulzija, odnosno rituala kojima osoba veruje da poništava sadržaj misli. Spada u grupu hroničnih poremećaja a simptomi se bez lečenja retko spontano povlače.
Šta možemo uraditi?
U nekim situacijama pomoć stručnjaka dosta olakšava nošenje s mentalnim problemima. U sigurnoj i zaštićenoj atmosferi, bez kritike i osude, moguće je izložiti problem, biti prihvaćen i dobiti podršku koja nam nedostaje u svakodnevnom životu. Nekad bliski ljudi ne mogu najbolje da razumeju kroz šta prolazimo, nekad nemaju vremena, a nekad imaju sopstvene brige i probleme.
U našem savetovalištu nudimo usluge savetovanja uživo, Skype savetovanja kao i chat savetovanja. U zavisnosti od vaših potreba, možete se opredeliti za opciju koja vam najviše odgovara.
Pročitaj Više
Psiholog – odličan put ka vraćanju poverenja
Psiholog je osoba kojoj se veruje, onaj kome pričamo sve svoje tajne i najdublje strahove, ali je i neko ko nam pomaže da povratimo izgubljeno poverenje u one koji nam znače.
Poverenje je nešto što se gradi, nešto što ide uz najveću ljubav i najjača prijateljstva.
Pročitaj Više