Šta je psihoterapija i kako vam može pomoći?
Psihoterapija je, najkraće rečeno, lečenje govorom. Ona obuhvata niz aktivnosti i postupaka kojima se služi psiholog kako bi pomogao ljudima.
Iako živimo u modernom svetu još uvek možemo da sretnemo mišljenje da je psihoterapija za ljude koji pate od neke vrste psihoze. Međutim, psihoterapija je mnogo više od lečenja psihičkih poremećaja. Zahvaljujući njoj možemo na pravi način da spoznamo svoje misli i osećanja, kao i da prevaziđemo probleme koje nam donosi svakodnevica. Takođe, ona nam pomaže da sačuvamo mentalno zdravlje i razvijemo rezilijentnost, tj. sposobost da prevaziđemo izazove kako bismo napredovali u životu.
Psihoterapija postoji od davnina
Možemo slobodno reći da se psihoterapija primenjuje kroz vekove. Još su drevni lekari i filozofi koristili psihološke metode za lečenje pacijenata.
Ipak, psihoterapija je dobila zvanično ime 1853. godine. Naime, engleski hirurg Walter Cooper Dendy je izveo termin iz grčkih reči psyche što znači “duša” i therapeia – “lečenje”. Time je želeo da ukaže da lekari mogu da utiču na mentalna stanja obolelih, a samim tim i na njihove telesne tegobe.
Francuski lekar Hippolyte Bernheim je sa svojim kolegama iz “Nancy škole” psihoterapiju objasnio kao vid lečenja uma putem hipnoze. Njegov rad nastavio je Charles Lloyd Tuckey.
Vrlo brzo je hipnoza postala popularna, pa ju je jedna grupa naučnika odobravala. Dok su drugi osporavali njen uticaj u medicini.
I sam Sigmund Freud posetio je “Nancy školu”. Zbog čega je njegova rana praksa uključiva i hipnozu. Vremenom, čuveni austrijski lekar i psihijatar se fokusirao na stanja koja su, po njemu, imala psihološke uzroke iz detinjstva i nesvesnog uma. Na osnovu toga razvio je mnoge tehnike tumačenje snova i analize id, ega i superega. Zbog svojih zasluga u stvaranju “psihoanalize” kao sveobuhvatnog sistema teorija i metoda, Freud se, danas, smatra “ocem psihoterapije”.
Mnogi naučnici, uključujući i Carla Junga, Otto Ranka, Erika Eriksona, gradili su svoje teorije na Freudovim osnovnim idejama. Tako je 20-ih godina razvijen biheviorizam. Tri decenije kasnije racionalno emotivno bihejvioralna terapija, a zatim 70-ih i kognitivno-bihejvioralna terapija.
Moderna psihoterapija donela je nove metode.
Psihoterapija – vrste
S obzirom da je ljudska ličnost veoma složena, postoji i više različitih psihoterapija. Među njima svakako je najpoznatija kognitivno-bihejvioralna terapija. Ona nas uči kako da prepoznamo negativna, iracionalna uverenja i zamenimo ih pozitivnim. Najbolje je sredstvo za anksioznost, stres, umerenu depresiju, opsesivno-kompulsivni poremećaj, fobije, neke vrste bolesti zavisnosti i poremećaje ishrane.
Narativna terapija polazi od stava da svako piše svoje životne priče. One su, često, pune problema i poteškoća, te ponekad postaju deo našeg identiteta. Primenjuje se uspešno kao tretman anoreksije i shizofrenije.
Humanističkom psihoterapijom se čovekove sposobnosti dovode do maksimuma. Pa je odlična za manjak samopouzdanja, naročito nakon velikih životnih promena.
Konstruktivistička terapija sagledava probleme preko klijentovog sistema značenja da bi stvorila nove načine sagledavanja sveta. Najčešća primena je kod depresije, anksioznosti i fobija. Mada, može se primeti i za razvoj ličnosti.
Interpersonalna terapija se fokusira na međuljudske odnose kod depresivnih osoba. Zapravo, njen stav je da se depresija može izlečiti poboljšanjem komunikacije. Te pacijentu pomaže da identifikuje i ispolji emocije, ali i kako da se nosi sa emocionalnim problemima.
Od čega zavisi uspeh psihoterapije?
Odnos pacijenta i psihoteraputa mora da se bazira na poverenju. Jedino na taj način teraput može da prepozna problem i pomogne vam.
Naravno, veliku ulogu ima i vaša motivisanost, spremnost da prihvatite promene i novi pogled na život.
Ukoliko vas “muči” neki problem koji ne možete sami da rešite, tu je psihološko savetovalište Sana. Za one koje je stid lično da dođu postoji i mogućnost online savetovanja.
Pročitaj Više
Relaps i kako ga sprečiti
Relaps predstavlja povratak nekog stanja, tj. simptoma bolesti nakon očevidnog oporavka. Može nastati kod svih bolesti. Tako, na primer, multiplu sklerozu i kancer često karakteriše dug period mirovanja nakon kog sledi ponovno aktiviranje.
Ipak, ljudima je relaps asocijacija, pre svega, za bolesti zavisnosti. Nedovoljna motivisanost, stres usled povratka u normalni životni ritam, kao i socijalni uticaj, tj. društvo u kome se konzumiraju razne psihoaktivne supstance, glavna su pretnja da se naruši period apsinencije.
Problem relapsa se, zapravo, može javiti kod bilo kog psihičkog poremećaja, utičući na kvalitet života. Njegove posledice su teže, jer obično zahteva dugotrajnije lečenje od prethodnog. Takođe, negativno se ispoljava na socijalno funkcionisanje pacijenta, odnose sa bliskim osobama, pa i poslovni aspekt ili napredak u školovanju.
Kako da izbegnete relaps otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Relaps mnoge osobe doživaljavaju kao lični neuspeh
Povratak problema, u prvim trenucima stvara, šok i nevericu. Njih smenjuje frustracija i osećaj nemoći, pa nije redak slučaj da relaps pacijenti porede sa ličnim neuspehom ili katastrofom.
Pored karakterističnih simptoma stare bolesti, relaps se prepozanje i po određenim psihičkim simptomima. Problemi sa spavanjem, anksioznost, pojačana nervoza, depresija, razdražljivost, napetost najčešći su znaci da nastupa novi talas bolesti. Poljuljano mentalno zdravlje dodatno razara osećaj da ste stalno izloženi posmatranju bliže okoline, kao i da ste predmet njihovih razgovora. Pa pacijent počinje da čuje jasne glasove u glavi i sve češće razgovara sam sa sobom.
Relaps se svakom može dogoditi. Zato ga nikako ne treba doživljavati kao katastrofu iz koje ne možete izaći. Već kao jednu vrstu učenja koja vam pomaže da se pripremite za slične situacije u budućnosti.
Zašto nastaje relaps?
Medikamenti imaju važnu ulogu u lečenju većine psihičkih problema. Te promene u načinu uzimanja, naročito preskakanje terapije, smanjivanje prepisane doze bez konsultacije sa lekarom ili uzimanje neproverenog leka iz slobodne prodaje smanjuju njegovo dejstvo. Međutim, oni sami po sebi nisu dovoljni i uvek je potreban i razgovor sa psihologom.
Čak i preveliko konzumiranje kofeina i nikotina mogu stvore relaps. Dok upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci opasno ugrožava narušenu ravnotežu u mozgu.
Simptomi bolesti mogu se ponovo pojaviti i tokom nekog drugog zdravstvenog problema. Običan grip, zubobolja ili prehlada povećavaju nivo stresa na organizam. Što se negativno odražava na primarnu bolest. Stručnjaci zbog toga naglašavaju da je u ovim situacijama veoma važno da se pacijent što više odmara i da se pridržava terapije.
Da li se relaps može izbeći?
Najbolji način da zadržite simptome bolesti pod kontrolom je stalna saradnja sa psihologom.
Kognitivno bihejvioralna terapija se koristi u sprečavanju relapsa. Zahvaljujući posebnim tehnikama i uzajamnom poverenju pacijent uči da se usredsredi na sadašnjost. Normalno je da se negativne misli javljaju, ali one ne treba da preovladaju vašim umom, potiskujući zdrave životne navike. Naime, saveti psihologa vam pomažu da prihvatite i razumete svoja osećanja, da se uspešno oduprete svim izazovima kako biste izbegli relaps.
I sami pacijenti mogu da spreče povratak bolesti. Ukoliko pratite svoje stanje svakog dana i beležite iznenadne promene i netipična ponašanja, moći ćete vrlo lako da prepoznate upozoravajuće simptome za nastanak relapsa.
Ukoliko imate osećaj da je nastupio relaps kontaktirajte nas. Mi ćemo vam pomoći da sprečite teške posledice koje donosi ponovno suočavanje sa problemom.
Pročitaj Više
Konflikti u radnom okruženju
Konflikti u radnom okruženju su česta pojava u modernom društvu.
Više od trećine dana ljudi provode na poslu. Bez obzira da li radite u malom ili velikom preduzeću kontakti kako sa klijentima, tako i sa kolegama su neminovnost. U takvim situacijama sasvim je normalno da ponekad dođe do nesporazuma, sukoba mišljenja ili, pak, dublje rasprave. Možda je u pitanju nagomilano nezadovljstvo zbog ponašanja nekih saradnika ili su stres i preopterećenje poslom izazvali konflikt. Nije redak slučaj da ste svađu iz porodice “preneli” na radno mesto.
S obzirom da konflikti u radnom okruženju utiču ne samo na međuljudske odnose, već i na produktivnost svih, psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju kako da se nosite sa njima.
Konflikti u radnom okruženju su socijalna pojava
Prema definiciji: “konflikti u radnom okruženju predstavljaju neslaganje dva ili više članova u jednoj organizaciji, koji dele zajedničke resurse”.
Određuje ih 4 elementa, a to su: 1. suprostavljeni interesi, 2. ubeđenje da je druga strana prepreka za razvoj, 3. prethodni odnosi između pojedinaca i 4. aktivnosti jedne strane koje onemogućavaju ostvarivanje ciljeva druge.
Iako su razlozi za nastanak konflikta brojni, u njihovoj osnovi, zapravo, leži loša komunikacija. Odnosno, nepažljivo slušanje sagovornika i donošenje preuranjenih zaključaka, loše pamćenje i subjektivni doživljaj prema poslu, kao i preopterećenost novim infomacijama koje mogu da dovedu do ignorisanja ili potpung gubitka međuljudskih odnosa. Takođe, strahovi i nepoverenje narušavaju normalnu komunikaciju. Samim tim stvaraju tenziju na poslu, koja se u jednom trenutku pretvara u sukob.
Konflikti u radnom okruženju prolaze kroz 4 faze
Faza latentnog konflikta je faza u kojoj se stvaraju uslovi za nesuglasice.
Faza percepcije je doživljaj konflikta. Tada pojedinci u sukob unose emocije, bes, frustracije, pa i svoju anksioznost.
U fazi kreiaranja namere dolazi do akcije, tj. do jasnog ispoljavanja negodovanja i preduzimanja određenih radnji. Uključujući verbalnu raspravu, a u krajnjoj meri i fizički obračun.
Nakon eskalacije konflikta sledi faza posledica. Naime, dalji tok komunikacije suprostavljenih strana zavisi da li su oni rešeni ili ne.
Kako ih rešiti?
Jedini način da se konflikti reše jeste slušanje šta ima druga strana da kaže. Tek kada mirno i racionalno, zajedničkim snagama, sagledate sve aspekte nerazumevanja, moći ćete da ih otklonite.
Imajte na umu da “napadate” konflikt, a ne svog kolegu. To znači da morate ostaviti emocije po strani, jer one vode samo ka vređanju na ličnoj osnovi i traženju krivca. Umesto toga potražite zajedničke tačke unutar konflikta. One treba da budu polazni put za rešavanje stvari oko kojih se ne slažete.
Konflikti u radnom okruženju imaju i pozitivnu stranu
Verovali ili ne, konflikti nekada mogu imati i prednosti.
Sučeljavanje različitih stavova dovodi do donošenja kvalitetnijih i boljih poslovnih odluka u odnosu na one koje zavise od pojedinaca. Ujedno, ovo aktivno učestvovanje u raspravi stvara veću motivisanost zaposlenih na obavljanje radnih zadataka, pa možemo slobodno da kažemo da konstruktivni konflikti u radnom okruženju dovode do bolje kohezije u grupi.
U suprotnom, ukoliko menadžment i zaposleni ne mogu da upravljaju konfliktima, lična nezadovoljstva prema kolegama postaju izražena, što za rezultat ima dublji razdor kolektiva.
Pročitaj Više