Kockanje – Kada razonoda preraste u zavisnost?
Kockanje je, prema, definiciji, preterana, patološka vezanost kojoj čovek ne može sam da se odupre tako da je postala centralni deo njegovog života, bez obzira na svest da dovodi do ozbiljnih ličnih ili socijalnih posledica.
U početku, kockanje je posmatrano kao poremećaj kontrole impulsa, a ne kao zavisnost. Tek je u novije doba svrstano u Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje, kao jedna od šest kategorija poremećaja kontrole ponašanja.
Kockanje spada u široko rasprostranjene bolesti zavisnosti. I dok je ranije vezivano samo za jači pol, novi statistički podaci pokazuju da se sa ovim problemom suočavaju kako muškarci, tako i žene. Pri čemu se kod muškaraca razvija znatno ranije, najčešće u 20-im godinama, a kod žena u proseku oko 34. godine života.
Postoje izvesne razlike među polovima i u načinu razvijanja ove zavisnosti. Tako su muškarci, obično, „akcioni kockari“, jer favorizuju blek džek i poker. Dok su pripadnice lepšeg pola „izbegavajući kockari“, koji radije biraju igre zasnovane na sreći.
Kockanje je poznato od davnina
U savremenom dobu dovoljan je samo jedan klik na pametnom telefonu ili računaru koji će vas odvesti u online klađenje. Samim tim, omiljena zabava vrlo lako može da preraste u ozbiljni problem koji zahteva lečenje.
Iako se, zbog povećanog broja registrovanih slučajeva, čini da je kockanje moderna zavisnost, zapravo, postoji od davnina. Još su pre Nove ere širom Kine postojale brojne kockarske kuće. Najpre je klađenje bilo orijentisano na borbe životinja. Kada je u 9. veku nastalo kartanje, kockanje je dobilo novi oblik. Da bi vek kasnije pažnju privukle loto igre.
Mnogi stručnjaci ističu da je kockanje postalo globalni problem zavisnosti još u 17. veku. Naime, 1638. godine otvoren je u Veneciji prvi kazino tako da je kockanje podignuto na viši nivo. Čime je stvoren put nastajanju različitih tipova kockarske ličnosti.
Koji su uzroci kockanja?
Tačan uzročnik nije otkriven, te se kockanje posmatra kroz niz bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.
Radoznalost, dosada i želja za zabavom navode se kao glavni pokretači, naročito kod mlađe populacije. Kod žena često se razvija iz usamljenosti.
Disfunkcionalna porodica ima direktni uticaj na zavisnost. Što znači da je veća verovatnoća da će se razviti kod osoba kojima je jedan od roditelja bio kockar.
Nije redak slučaj da kockanje započne kao beg od stvarnosti. Odnosno, kao želja da se makar na tren zaboravi surova realnost, a u pojednim situacijama i psihički problemi koji su izazvani nekom traumom ili emocionalnim događajem.
Kako prepoznati zavisnika od kockanja?
Baš kao zavisnost od interneta, tako se i zavisnost od kockanja sporo razvija, te znaci u početku nisu jasno vidljivi.
Vremenom, primetno je drugačije ponašanje, preokupacija različitim kockarskim igrama, dok se zanemaruju hobiji i staro društvo. Usled konstantnog pritiska da nabavi novac za kockanje, osoba postaje nervozna, razdražljiva, a nije isključeno ni agresivno ponašanje. Laganje, pozamljivanje novca, kao i prodaja vrednih stvari iz doma, takođe, ukazuje na kockarsku zavisnost. Pojedini su čak spremni da kradu kako bi zadovoljili potrebu za ulaganjem sve većih iznosa.
Kockanje ostavlja posledice i po zdravlje. Glavobolje, poremećaji spavanja, problemi sa probavom, gubitak apetita, kardiovaskularne i kožne bolesti – samo su neki od posledica ove zavisnosti. U kasnijim fazama dolazi do slabljenja koncetracije, depresije, pa i samoubilačkih misli.
Imajući u vidu ozbiljnost posledica, zavisnost od kocke ne treba olako shvatati. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Zavisnost od interneta – Problem savremenog doba
Zavisnost od interneta je veliki problem savremenog doba!
Svakako su internet, pametni telefoni i laptopovi učinili naš život daleko lakšim. Mnoge informacije su nam dostupnije nego ikada pre. Danas možemo biti u kontaktu sa prijateljima koji žive na drugom kraju planete i koje godinama nismo u prilici da vidimo uživo, možemo da obavimo kupovinu iz svog doma, kao i da otkrijemo mesta koja uživo nismo u mogućnosti da vidimo.
Pored brojnih prednosti, moderne tehnologije su pokazale i svoju negativnu stranu, te je kao posledica toga razvijen novi oblik bolesti zavisnosti.
Psihološko savetovalište Sana vam u ovom blogu otkriva koliko je, zapravo, zavisnost od interneta opasna.
Zavisnost od interneta je utvrđena još sredinom 20. veka
Pojedini ljudi su i dalje u neverici i pitaju se da li zavisnost od interneta zaista postoji? Međutim, reč je o ozbiljnom problemu, a o tome govori i podatak da je Američka klasifikacija mentalnih poremećaja (DSM-V) ovaj fenomen uvrstila u posebnu kategoriju kibernetskih poremećaja.
Ipak, treba imati u vidu da se zavisnost od interneta nije pojavila iznenada. Prvi oblici elektronske zavisnosti razvili su se pedesetih godina prošlog veka sa pojavom fliper aparata. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih započela je era video-igrica koja je došla do izražaja većom dostupnošću računara i interneta. Dalji razvoj tehnologije doveo je do povećanja broja korisnika, a samim tim i do povećanja broja onih koji su zavisni od interneta.
Termin “zavisnost od interneta“ prvi put je upotrebio Ivan Goldberg 1996. godine. Ovaj psihijatar je pod njim opisao psihički poremećaj koji se manifestuje kao opsesivna želja da se provodi što više vremena na internetu.
Zavisnost od interneta podjednako pogađa i decu i odrasle
Zavisnost od interneta je postao masivni problem! Prema istraživanjima od njega boluje oko 44 odsto stanovnika, a čak kod 27 odsto se javlja stres i izražena nervoza ukoliko ne mogu da se povežu na internet. Poražavajući podaci kažu da 20 odsto ljudi poklanja više pažnje internetu nego porodici ili svom partneru.
Upravo zbog ovih podataka mnogi stručnjaci ovu vrstu problema upoređuju sa patološkim alkoholizmom. Zapravo, većina koristi internet za samolečenje, odnosno kao sredstvo za popravljanje negativnog raspoloženja, i baš kao alkoholičari, tako i ovi zavisnici kriju svoje nepotrebno i beskorisno utrošeno vreme na internetu.
Zavisnost od interneta se deli u 5 grupa:
Prezasićenost informacijama (Information overload) predstavlja patološko pretraživanje interneta u cilju sakupljanja što većeg broja informacija.
Opsednutost virtuelnim prijateljstvima (Cyber-relational addiction) se javlja kada je osoba više okrenuta prijateljstvima preko interneta od onih u stvarnom životu.
Opsednutost sajber-seksom (Cybersexual addiction) predstavlja kompulzivno korišćenje interneta za sajber seks.
Opsednutost igranjem na internetu (Net compulsions) – od kockanja, preko online igrica, pa do opsesivne kupovine putem interneta.
Patološko korišćenje foruma i elektronske pošte (Mailholism) podrazumeva učestalo proveravanje maila i logovonja i praćenje velikog broja foruma.
Simptomi koji ukazuju na zavisnost od interneta
Zavisnost od interneta značajno značajno utiče na kvalitet života. Osobe koje pate od ove vrste problema zanemaruju uobičajene aktivnosti poput druženja, poslovnih obaveza, učenja, kućnih poslova itd.
Upravo zato je od krucijalne važnosti da se na vreme uoči problem!
Karakteristični simptomi koji ukazuju da postoji zavisnost od interneta su promenjeno ponašanje, drugačija interesovanja, problemi sa koncentracijom i pamćenjem, problemi sa snom, insomnia, a nije redak slučaja da se javi i preterana razdražljivost ili depresija.
Kao i kod svih bolesti zavisnosti, tako je i za rešavanje ovog problema prvi korak prihvatanje i motivisanost za lečenje, a zatim traženje stručne pomoći.
Određena terapija – grupna ili indvidualna i saveti psihologa pomažu da osoba ponovo uspostavi kontrolu nad svojim životom. Bitan deo terapije jeste da nauče kako da kontrolišu žudnju za internetom i kako da prepoznju i prebrode rizične situacije.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vam pomogne da prevaziđete sve vrste problema, koje vas ometaju da živite život bez stega i svega onoga što vas ograničava i sputava.
Pročitaj Više