Prejedanje na nervnoj bazi
Prejedanje na nervnoj bazi u savremenom dobu predstavlja čest problem.
Svaki čovek različito reaguje na stres. I dok jedni izgube apetit, drugi u teškim trenucima posežu za omiljenom poslasticom, te ne prestaju da jedu čak i kada više ne osećaju glad, ili, pak, ne isprazne sve zalihe čipsa i čokolade u kući.
S obzirom da je širom sveta broj ljudi sa ovakvim tegobama u porastu, poslednja klasifikacija je donela novi tip poremećaja u ishrani. Sada se, pored svima poznate bulimije i anoreksije, pominje i emocionalno prejedanje, tj. poremećaj prekomernog jedenja.
Kako prepoznati okidače koji uzrokuju prejedanje na nervnoj bazi otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Šta je prejedanje na nervnoj bazi?
Prejedanje na nervnoj bazi predstavlja povećan unosa hrane kao odgovor na negativne emocije. To je, zapravo, pokušaj da se hranom zamene nevolje, pa ona služi kao sredstvo za utehu.
Prema istraživanju koje je 70-ih godina prošlog veka sprovela američka naučnica Hilde Bruh utvrđeno je da prejedanje na nervnoj bazi čini iznenadnu potrebu za hranom određene vrste. To su, pre svega, nezdrave namirnice, tzv. junk food. Njihova upotreba dovodi do ublažavanja neprijatnih emocija.
Međutim, taj umirujući osećaj je trenutni, jer visokokalorična hrana, bogata mastima i šećerima, utiče na brže oslobađanje hormona sreće – endorfina i dopamina. Ali kako se brzo pojavljuju, tako i veoma brzo nestaju, pa kada se njihov nivo ponovo smanji, javlja jasno izražen osećaj krivice, a nije redak slučaj da pacijenti osete gađenje prema samom sebi nakon uzimanja hrane.
Prejedanje na nervnoj bazi najčešće prati i problem gojaznosti. Vremenom, svesni problema, ove osobe postaju nezadovoljne sopstvenim izgledom. Usled toga njihovo samopouzdanje opada, a sa njim i kvalitet života, te se kao sledeći simptom emocionalnog prejedanja javlja depresija.
Šta izaziva prejedanje na nervnoj bazi?
Prejedanje na nervnoj bazi se javlja iz više razloga. Da biste pobedili ovaj poremećaj neophodno je prepoznati uzroke koji ga izazivaju.
Svaki psiholog ističe da je stres glavni okidač nerealne potrebe za hranom. Naime, hronični stres aktivira visok nivo kortizola koji stvara izenadnu želju za slatkom ili masnom hranom.
Mnogi strahovi, bes, kao i generalizovana anksioznost često vode ka prejedanju. Jer, ljudima je lakše pojesti nešto kako bi se umirili, nego se suočiti sa stvarnim izborom problema.
Poremećaj ishrane, takođe, mogu da izazovu loše navike koje su ukorenjene još u detinjstvu, ali i dosada i osećaj usamljenosti koji se najlakše upotpunjuju nesvesnim konzumiranjem velike količine hrane.
Kako pobediti prejedanje na nervnoj bazi?
Stručnjaci savetuju da pronađete stvari koje će vas učiniti srećnim. Odnosno, pronađite drugi način da “nahranite” svoje negativne emocije.
Pravilna ishrana, redovno vežbanje i dovoljna sna učiniće da se osećate opušteno i spremno da se nosite sa svim izazovima, uključujući i stresne situacije.
Kada vam je dosadno umesto čokolade zaposlite mozak nekim hobijem ili jednostavnom šetnjom parkom. Na taj način skrenućete misli sa hrane i gladi koja nije fizička.
Nemojte da zaboravite da provodite što više vremena sa pozitivnim ljudima, jer oni će svoj vedri duh preneti i na vas.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa prejedanjem na nervnoj bazi, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana. Saveti psihologa pomoći će vam u rešavanju svih tegoba koje nosi ovaj poremećaj ishrane.
Pročitaj Više