Partnerske svađe pred decom
Partnerske svađe pred decom nisu nimalo prijatne.
Srećan brak, ispunjen ljubavlju, razumevanjem i dobrim odnosima san je svih parova. Upravo je on osnov za napredovanje, kako u finansijskom pogledu, tako i u vaspitanju dece.
Nažalost, savremeno doba donelo je preopterećenje poslom, stres i nedostatak slobodnog vremena. Iako smo navikli na ovakav brz životni tempo svako od nas je makar jednom osetio nezadovoljstvo trenutnom situacijom. Ona se, pak, projektuje na porodični život, pa problemi u partnerskim odnosima postaju neminosvnost.
Sigurni smo da ne postoji par na svetu koji se nekada nije posvađao. Povremene nesuglasice, svađe, konflikti sasvim su normalna pojava u braku. Međutim, problem nastaje kada se žučna rasprava odigrava pred očima najmlađih. Naročito ako je praćena agresivnim stilom komunikacije ili bilo kakvim vidom fizičke agresije, uključujući i samo bacanje predmeta.
Upravo zbog toga vam psihološko savetovalište Sana otkriva kako partnerske svađe pred decom utiču na njih.
Da li partnerske svađe pred decom mogu da ostave trajne posledice?
Roditelji nisu svesni koliko zapravo njihove svađe određuju život deteta. S obzirom da porodica treba da bude sigurno mesto, gde svi problemi nestaju, rasprave dovode do sasvim suprotnog efekta.
Istraživanja su pokazala da čak i bebe registruju povišeni, ljutiti glas. Što se negativno odražava na najraniji razvoj, pa one počinju da osećaju nemir, nesigurnost, pa i strah. Nije redak slučaj da počinju da plaču bez ikakvog razloga, odbijaju hranu ili da imaju lošu komunikaciju sa okolinom.
Negativni uticaj po mentalno zdravlje dece nastavlja se i u narednim godinama detinjstva i adolescencije. Manjak samopouzdanja je jedan od glavnih pratioca čestih rediteljskih svađa. Naime, ova deca imaju osećaj stida, krivice i bespomoći usled rasprava kojima prisustvuju. Što vremenom ostavlja posledice na njihov socijalni i društveni život, dok pad koncentracije se odražava na učenje, tako da dolazi do stagniranja u napredovanju u školi.
Česte partnerske svađe pred decom mogu biti uzrok niza psihičkih problema. Anksioznost, depresija, razne fobije, nesanica samo su neki od njih, mada ne treba zanemariti ni moguće fizičke tegobe, poput neobjašnjivih glavobolja ili bolova u stomaku kod najmlađih.
Da li je izbegavanje rešavanja konflikata bolja opcija?
Prećutne svađe, glumljenje dobrih odnosa i neprijatna tišina podjednako loše utiču na klince kao i povišeni ton i vika.
Deca osećaju da nije nešto u redu u porodici, iako možda neće razumeti glavni razlog problema. što dodatno narušava njihovo samopouzdanje. U većini slučajeva misliće da su oni “krivci” za nesuglasice roditelja.
Istovremeno, gube poverenje u roditelje kada shvate da ih lažu, pa u kasnijim godinama dolazi do velikog međusobnog razdora.
Kako rešiti partnerske svađe?
Konstruktivna rasprava i nenasilna komunikacija jedino su sredstvo da sačuvate dobre odnose u porodici. Na taj način i deca će shvatiti da je ključ rešavanja konflikata kompromis, bez obzira što se mamino i tatino mišljenje razlikuju. Ujedno, naučićete najmlađe da poštuju tuđe stavove i različitosti u karakterima.
Stručnjaci savetuju da nikada pred detetom ne korisitite grube reči i psovke. Takođe, nemojte tražiti da ono bira stranu jednog od vas. I obavezno se potrudite da mališan shvati da ste rešili problem sa partnerom.
Ukoliko ne možete sami da rešite problem na miran način, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Nenasilna komunikacija
Nenasilna komunikacija je važno sredstvo za rešavanje, ali i izbegavanje problema.
Konflikti u radnom okruženju i porodici sastavni su deo života. Iako, na prvi pogled deluju negativno, oni nas uče o međuljudskim odnosima, pomažu nam da pronađemo rešenja, pa i otkrijemo sebe same. U njihovoj osnovi leži svesna i pažljiva komunikacija.
Imajte u vidu da je komunikacija mnogo više od reči. Dok govorimo, slušamo i gledamo šaljemo niz neverbalnih znakova. Upravo naš položaj tela, izraz lica, gestikulacija, stav i ton glasa na najbolji način upotpunjuju ono što želimo da iskažemo.
Ukoliko svi ovi znaci uspešne komunikacije izostanu, konflikti postaju destruktivni. Samim tim se i problemi produbljuju.
Kako razviti nenasilnu komunikaciju otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je nenasilna komunikacija?
Prema definiciji: “nenasilna komunikacija predstavlja komunikaciju koja je utemeljena na jeziku i komunikacionim veštinama koje jačaju našu sposobnost da ostanemo ljudska bića, i u teškim životnim okolnostima”.
Zapravo, ona ne sadrži nikakva nova učenja, već ima za cilj da nas podseti na prave stvari kojih se trebamo držati. Odnosno, da su empatija, prihvatanje različitosti, kao i odgovornosti za svoje postupke osnova dobrih odnosa među ljudima, pa umesto da ocenjujemo postupke i iskaze drugih, treba da se posvetimo onome što osećamo. Čak kada se sa nekim ne slažemo, moramo mirno i jasno to da izložimo, jer to je jedini način da izbegnemo svađe.
Nenasilnu komunikaciju razvio je američki psiholog Marshall Rosenberg. Učenje je evoluiralo iz njegovog rada sa aktivistima za građanska prava u ranim 60-im godinama. Prvi zvaničnim model ove komunikacije objavio je tek 1972. godine. Da bi ga u naredne 2 decenije razvijao do današnjeg prepoznatljivog oblika. Početkom novog veka usledilo je novo korigovanje. Naime, Rosenberg i njegove kolege počeli su da ističu da je briga o sebi ključ za efikasnost modela nenasilne komunikacije.
Na čemu se zasniva nenasilna komunikacija?
Prema Rosenbergu postoje 4 komponente nenasilne komunikacije koje trebamo da primenjujemo u razgovoru sa drugima. To su: opažanje, osećaji, potreba i molba.
Prvi korak u komunikaciji sa drugima jeste pažljivo posmatranje onoga šta se stvarno dešava u konkretnoj situaciji. Kada pažljivo i realno, bez osude, saslušamo šta nam govore možemo da razmislimo kako se osećamo po pitanju tog razgovora. Da li nas je njihova priča povredila, uplašila, iznervirala ili, možda, uveselila.
Imenovanje emocija nam omogućava da razmislimo i da na smireni način definišemo svoje potrebe. Na taj način kritiku, osudu i bilo koju drugu burnu reakciju zamenjujemo efektivnom komunikacijom. Nakon nje sledi zahtev šta konretno želimo od druge osobe.
Koje su prednosti nenasilne komunikacije?
Nenasilna komunikacija deluje kao jednostavna metoda orijentisana samo ka jednoj strani. Međutim, ona je delotvorna za obe strane, za oba sagovornika.
Primenom ove metode razvijamo se, pre svega, u asertivne ličnosti. To znači da stičemo sposobnost da zauzmemo lični stav i izrazimo misli, osećanja i stavove na direktan i iskren način, uz poštovanje drugih ljudi. Istovremeno, učimo da prihvatimo tuđe greške, te da optužbe i uvrede zamenimo porukama o tome kako se osećamo. Time naša komunikacija ne poprima notu negativnosti, koja bi nas udaljila od rešavanja problema.
Sa druge strane, nenasilanom komunikacijom razvijamo veštine slušanja i uvažavanja tuđih želja, potreba, pa i osećanja.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vas nauči kako da premenjujete glavne komponente nenasilne komunikacije.
Pročitaj Više