Rođendanska depresija – Zašto se javlja i kako se izboriti sa njom?
Rođendanska depresija ili rođendanski bluz, kako se još naziva, je stanje koje se odnosi na osećaj tuge, apatije ili nezainteresovanosti koji može da nas obuzme u periodu godine kada obeležavamo dan svog rođenja.
Rođendani predstavljaju poseban povod za slavlje. Ispunjavaju nas osećajem sreće i radosti, koje želimo da podelimo sa dragim ljudima.
Međutim, ne osećaju se svi srećno i uzbuđeno na svoj rođendan. Za neke ljude oni su povezani sa negativim emocijama. Obično se javljaju nedeljama koje prethode danu rođendana. Nije redak slučaj da se razviju tek nakon datuma rođenja.
Iako rođendanska depresija nije definisana u Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima, negativna osećanja mogu biti tako intenzivna da dovedu do ozbiljnih problema. Istraživanja pokazuju da postoji povećan rizik od samoubistva na rođendane, posebno kod osoba starijih od 35 godina.
Zašto se javlja rođendanska depresija?
Društvena očekivanja su jedan od najčešćih uzročnika. Baš poput kraja godine, tako i rođendani obeležavaju prolaznost vremena. Kao takvi oni su svojevrsni podsednik da se sagledaju postignuti rezultati.
Često nam društvene norme i običaji „nameću“ pravila u životu. Zbog toga smo pod pritiskom da do određenog uzrasta dostignemo važne životne prekretnice. Ako nismo ostvarili ciljeve ili ispunili očekivanja (bilo da su ona društvena ili lična), rođendani mogu učiniti da se osećamo kao da nam ponestaje vremena ili, još gore, da ne uspevamo.
Strah od starenja i strah od smrti su pokretači problema. Starenje je prirodan proces, ali kod nekih ljudi, razmišljanje o tome može izazvati anksioznost i brigu. Ova osećanja su posebno izražena u danima koji donose još jednu godinu u životu.
Usamljenost se, takođe, svrstava u potencijalne faktore. Naime, rođendan je vreme koje treba da provedete sa najbližima. Ukoliko niste u mogućnosti to da ostvarite, kako se dan rođendana bliži, normalno je da razmišljate o proslavama iz prošlosti. Takve misli stvaraju pogodne uslove za razvoj depresije pri iščekivanju predstojećeg rođendana.
Trauma iz prošlosti koja je vezana za neki prethodni rođendan može u narednim godinama da pokrene negativne emocije. Posebno ako slavite rođendan sa ljudima koji su doprineli toj traumi.
Anksiozni poremećaji povećavaju osećaj tuge tokom posebnog događaja, kao što je rođendan. U zavisnosti od okolnosti i prisutnog nivoa anksioznosti javljaju se i određeni simptomi.
Kako prepoznati rođendanski bluz?
Rođendanska depresija donosi iste simptome kao i klinička depresija. Mada postoje i oni koji su isključivo povezani sa vremenom.
Stalni osećaj tuge, nedostatak energije i gubitak interesovanja povodom vašeg rođendana karakteristični su znaci. Prate ih nisko samopoštovanje, anksioznost, emocionalna nestabilnost i socijalna distanca. Mogu se javiti i paranoje i razdražljivost.
Primetni su i poremećaji spavanja, promene u apetitu, kao i problemi sa fokusiranjem i koncentracijom.
Kako izbeći rođendansku depresiju?
Postoji mnogo načina da se nosite sa svojim negativnim emocijama i naučite kako da prođete kroz depresivnu epizodu na ovaj poseban dan.
Ako vam rođendan predstavlja izvor nelagode potrudite se da ga provedete onako kako vam najviše prija. Ne morate organizovati slavlje, ukoliko to ne želite. Umesto toga držite se svoje dnevne rutine.
Sa druge strane, Oslobodite se pritisaka i očekivanja, te dan proslavite na sasvim nov način. Možete učestvovati u nekoj aktivnostima koje vas čini srećnim.
Važna stvar jeste da naučite kako da prihavtite svoje godine. Nemojte sebe kriviti za greške i neostvarene ciljeve, već čestitajte na dostignućima.
Ako simptomi depresije traju dugo nakon što rođendan prođe vreme je da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od zmija – Zašto se javlja i kako ga prevazići?
Strah od zmija je normalna pojava kod ljudi. Ova urođena negativna reakcija razvijena je od davnina. Na taj način je još praistorijski čovek mogao da identifikuje opasne pretnje iz okoline.
Međutim, kada je strah od zmija ekstreman, neracionalan i traje duže od 6 meseci onda je reč o fobiji. Ofidiofobija, kako se naziva, je specifična fobija. Ime je dobila od grčkih reči „ophis“, što znači „zmija“ i „phobia“, tj. „strah“.
Iracionalan strah od zmija je česta pojava. Istraživanja pokazuju da oko 3 odsto onih koji se plaše zmija ima ofidiofobiju. Javlja se kako kod mlađih, tako i starijih generacija.
S obzirom da je u pitanju anksiozni poremećaj koji ometa svakodnevni život ili osećaj sigurnosti psihološko savetovalište Sana vam otkriva potencijalne uzročnike.
Zašto se javlja strah od zmija?
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da ofidiofobija nastaje kombinacijom više faktora.
Genetika ima važnu ulogu. To znači da postoji veća verovatnoća da će dete razviti neku specifičnu fobiju ukoliko postoji porodična istorija anksioznih poremećaja i specifičnih strahova.
Traumatska iskustva povezana sa zmijama, takođe, mogu biti pokretači. Naime, osoba može razviti strah od zmija nakon što je ugrize zmija ili gleda zastrašujući film koji uključuje napad zmije. U pojedinim situacijama je naučeno ponašanje. Odnosno, nastaje iz iskustva bliskih ljudi koji već pate od ovog poremećaja.
Ofidiofobija može proisteći i iz drugih specifičnih fobija. Herpetofobija (strah od svih gmizavaca), ranidafobija (strah od žaba) i tanatofobija (strah od smrti) se najčešće povezuju sa strahom od zmija.
Sujeverja i kulturna verovanja doprinose ofidiofobiji. Zmije se u mnogim narodima povezuju sa lažima, zlom, iskušenjem i paganizmom. Primeri uključuju zmiju u Rajskom vrtu i Meduzu iz grčke mitologije, koja je imala zmije za kosu i pretvarala ljude u kamen.
Koji su simptomi ofidiofobije?
Intenzivna anksioznost je karakteristični znak svih fobija, uključujući i strah od zmije. Ona se javlja ne samo pri susretu sa zmijom, već i pri samom pomenu zmija. Neretko se ispoljava i kada osoba ugleda sliku zmije, razmišlja o njima ili čuje buku za koju misli da bi mogla biti zmija.
U tim situacijama dolazi do napada panike, ubrzanog disanja i rada srca, stezanja u grudima. Ove simptome prate vrtoglavica, osećaj suvoće u ustima, obilno znojenje, pa i mučnina, povraćanje ili dijareja. Kod nekih se javlja i tremor, osećaj peckanja u rukama i nogama i osećaj konfuzije ili dezorijentacije.
Da bi sprečala pojavu ovih simptoma, osoba prilagođava svoje ponašanje. Izbegava domove prijatelja, prodavnice kućnih ljubimaca, zoološke vrtove i druga mesta na kojima mogu biti zmije. Dok neki preduzimaju ekstremne mere da biste izbegli zmije, kao što je odabir mesta za život ili odbijanje da izađu napolje.
Kako se leči strah od zmija?
Ukoliko strah od zmija počne da utiče na društveni, profesionalni ili privatni život, neophodna je stručna pomoć.
Lečenje podrazumeva primenu određenih psihoterapija. Najčešće upotrebljavane su kognitivno bihejvioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivno bihejvioralna terapija je strukturirana psihoterapija koja pomaže da razumete i kontrolišete misli i emocije. Ujedno, uči vas racionalnom ponašanju pri bilo kom susretu sa zmijama.
Terapija izloženosti predstavlja postepeno suočavanje sa strahom u strogo kontrolisanim uslovima. Na taj način uči vas kako da kontrolišete strah. Na primer, može početi sa nečim manje strašnim, kao što je slika zmije iz crtanog filma. Poslednja faza je bliski susret sa zmijom.
Nemojte da dozvolite da vam strah od zmija narušava svakodnevnicu, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Navike koje štete mentalnom zdravlju
Navike koje štete mentalnom zdravlju svakodnevnica su mnogih ljudi.
Verovatno već znate loše navike mogu da dovedu do brojnih bolesti. Tako, na primer, preterano konzumiranje prerađenih mesnih proizvoda i jaja, utiče ne samo na kilograme, već i na holesterol. Povišene masti u krvi, pak, stvaraju pogodne uslove za razvoj srčanih oboljenja.
Kao što loše navike mogu biti štetne po vaše fizičko zdravlje, postoje i one koje su pokretači psihičkih tegoba. Ove navike mogu povećati rizik od depresije ili uzrokovati da se osećate više anksiozno ili pod stresom.
Imajući u vidu ozbiljnost komplikacija, psihološko savetovalište Sana vam otkriva najčešće navike koje štete mentalnom zdravlju.
Perfekcionizam
Težnja za izvrsnošću je zdrava navika. U želji da postignete važan cilj neophodno je da date sve od sebe. Raditi nešto savršeno može povećati vaše šanse za uspeh. Međutim, potreba da budete savršeni u svakom trenutku može zapravo potkopati vaše napore i ugroziti zdravlje.
Psiholozi opisuju perfekcionizam kao pozitivan ili negativan. Pozitivni vam pomaže da date svoj maksimum. Naime, kao perfekcionista, nikada ne postižete ništa manje od svog apsolutno najboljeg posla. Navike pozitivnog perfekcionizma uključuju postavljanje realnih ciljeva, suočavanje sa neuspehom, viđenje grešaka kao mogućnosti za rast. Takođe, podrazumeva zadržavanje anksioznosti i stresa u zdravim granicama i uživanje u procesu kao i u ishodu.
Za razliku od njega, negativan perfekcionizam karakteriše postavljanje nedostažnih ciljeva, preokupacija neuspehom ili neodobravanjem i gledanje na greške kao na dokaz nedostojnosti. Ovakvi stavovi, vremenom, mogu da dovedu do depresije i poremećaja ishrane.
Prekomerna upotreba mobilnih telefona
Gotovo je nezamislivo da dan provedemo bez mobilnog telefona. Ovaj pametni uređaj u mnogome nam olakšava obavljenje poslova. Ujedno, predstavlja izvor zabave i druženja. Međutim, upotreba mobilnog telefona u pojedinim slučajevima može da preraste u problem.
U nastojanju da ne propuste zanimljivu objavu, notifikaciju ili ažuriranje neke osobe često proveravaju svoj telefon. Ova navika može da dovede do zavisnosti od mobilnog telefona.
Istraživanja pokazuju da kompulzivna ili prekomerna upotreba pametnog telefona pogoršava simptome depresije, anksioznosti, hroničnog stresa i/ili niskog samopoštovanja.
Krivica
Osećaj krivice zbog nepravde obično sprečava osobu da ponovo počini to delo.
Navika osećanja krivice često počinje u detinjstvu. Obično deca nauče da se ponašaju na određeni način iz straha da porodica neće biti ponosna na njih. Odrastajući, kod pojedinih sazreva i emocionalni stisak krivice. Posledica toga jeste preuzimanje odgovornosti za rešavanje problema koji nisu imali veze sa njima. Zatim, doživljavanje sebe kao loše osobe za činjenje manjih prekršaja i odbijanje da sebi oproste.
Manjak sna
San je izvor fizičke i emocionalne otpornosti. On pruža vašem mozgu i telu priliku da se oporave od teškoća prethodnog dana. Istovremeno, pomaže da se suočite sa izazovima sutrašnjice. Gubitak sna tokom jedne ili dve noći učiniće da se osećate umorno, mrzovoljno i van fokusa. Dok konstantno loš san dovodi do ozbiljnih tegoba, te opravdano spada u navike koje štete mentalnom zdravlju.
Loše navike spavanja ne podrazumevaju samo manjak sna. Često buđenje noću, ispijanje kafe neposredno pred odlazak u krevet, korišćenje elektronskih uređaja pre spavanja – samo su neke od njih koje utiču na kvalitet sna.
Studije su potvrdile da su osobe sa lošim navikama vezanim za spavanjem u većem riziku od depresije, anksioznosti i psihološkog stresa.
Ukoliko imate navike koje štete mentalnom zdravlju, a ne možete ih sami pobediti, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako prevazići anksioznost u vezi?
Anksioznost u vezi odnosi se na intenzivno osećanje brige, nesigurnosti i sumnje koja se mogu pojaviti u odnosu sa partnerom.
Sasvim je normalno imati određeni nivo anksioznosti u ljubavnoj vezi. Ona se javlja naročito na početku veze. Odnosno, pre nego što shvate da partner ima jednak interes. Mada se može razviti i kada veza sasvim dobro funkcioniše duži period i kada ste razvili poverenje, uspostavili granice i naučili međusobne stilove komunikacije. Obično je to u slučaju kada se planira preduzimanje novog koraka u zajedničkom životu.
Međutim, anksioznost u vezi postaje problem ako su osećanja nesigurnosti, brige i sumnje toliko jaka ili traju dugo da ometaju odnos sa partnerom i utiču na druge oblasti života.
Zašto se javlja anksioznost u vezi?
Anksioznost u vezi može biti rezultat raznih faktora. Najčešće je to traumatično iskustvo u ranijoj romantičnoj vezi. Naime, izdaja, neverstvo ili gubitak dovode do neprestanog preispitivanja sopstvene vrednosti i privlačnosti. Takođe, dovode u pitanje stabilnost veze i osećanja koja su u nju uključena.
Odnosi u detinjstvu sa roditeljima jedan su od čestih pokretača ovog problema. Stilovi roditeljstva imaju važnu ulogu u formiranju dece i njihovog ponašanja u kasnijim godinama. U slučajevima kada roditelji dosledno pokazuju detetu ljubav i naklonost formira se siguran stil privrženosti. Iz njega se razvijaju zdravi međuljudski odnosi.
Ukoliko dete odrasta u toksičnoj porodici, gde nekad roditelji pokazuje ljubav i brigu, a nekad okrutnost i napuštenost, ono može da stvori anksioznu vezu sa ljudima koje voli i kojima veruje. Ova povezanost se vremenom projektuje i na partnera.
Manjak samopouzdanja je još jedan faktor. To može izazvati stalnu sumnju u osećanja partnera. Iz njih se mogu razviti pretpostavke o nevernosti koja dovode budućnost veze u opasnost.
Važnost komunikacije u partnerskim odnosima je ključna za očuvanje veze. Zato nedostatak iskrenih razgovora o zajedničkim osećanjima, stanju veze ili zajedničkim planovima može da dovede do pojave anksioznosti kod jednog partnera.
U uzročnike se svrstava i generalizovana anksioznost, koja se manifestuje kao zabrinutost za odnose.
Kako prepoznati anksioznost u vezi?
Konstantno razmišljanje da li su osećanja partnera prava i stalno traženje potvrde ljubavi jasni je znak anksioznosti u vezi. Prate ih česte provere poruka i analizaranje svake reči u njima kako bi se otkrilo skriveno značenje.
Intenzivna želja da provode što više vremena u blizini partnera je jasno izražena, dok neki ljudi žele da udovolje svom partneru u svakom trenutku, čak i na svoju štetu. Zbog toga kontrolišu svoje ponašanje, otkrivajući samo svoje karakteristike za koje su sigurni da će biti prihvaćene.
Strah od napuštanja je još jedna karakteristika. Osobe sa ovim problemom imaju često osećaj da partner namerava da prekine vezu. Zapravo, one provode više vremena brinući o vezi nego uživajući u njoj.
U drugim slučajevima, anksioznost u vezi može imati oblik namernog sabotiranja stvari sa partnerom. Ovo se manifestuje stvaranjem konflikta bez razloga, kao i čestim testiranjem partnerove vernosti. Drugi, pak, postavljaju emotivnu distancu kako bi se na vreme zaštitili od bola nakon raskida.
Iako se anksioznošću u vezi uglavnom može upravljati, ponekad ona može postati opasna. Depresija, suicidalno ponašanje, emocionalno zlostavljanje partnera i razmišljanje o povređivanju partnera – samo su neke od posledica teškog oblika.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, sa prvim znacima anksioznosti u vezi potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više