Unutrašnji kritičar
Unutrašnji kritičar predstavlja psihološki koncept koji se odnosi na samooptužujuće misli i nekonstruktivne kritike koje upućujemo sami sebi.
Svaka osoba je podeljena. Deo nas je usmeren ka cilju i razvoju, dok je drugi deo samokritičan, pa čak i samodestruktivan. Ovaj oštri kritikujući glas aktivira se kada napravimo neku grešku, propust ili na neki drugi način izneverimo tuđa očekivanja. Sigurno ste se susreli makar jednom u životu sa njim.
Međutim, ako dopustite da kritički unutrašnji glas preuzme vodeću ulogu, postajući glas istine i stvarnosti, a ne glas percepcije, može da dovode u sumnju vaše ciljeve i dostignuća. Samim tim predstavlja kočnicu daljem razvoju.
Unutrašnji kritičar se javlja u raznim situacijama. Već pri pogledu u ogledalu ujutru dočekaće vas negativne misli, kao što: “Tako si neprivlačan“ , „Debeo si“, „Kakav ljigavac“… Zatim na poslu: „Nikada nećeš sve završiti na vreme“, „Niko te i ne primećuje“ , „Trebalo bi samo odustati“. Primetan je i u vezama: „On/ona te zaista ne voli“, „Nikada nije mogao da brine o tebi“, „Nećete potrajati“…
Bez obzira kada se javlja, jedno je sigurno – unutrašnji kritičar vam govori da niste dovoljno dobri, da ne vredite, da niste važni.
Zašto se javlja unutrašnji kritičar?
Postoji više stavova zbog čega nastaje unutrašnji kritičar. Većina naučnika smatra da je razvijen iz bolnih ranih životnih iskustava u kojima smo bili svedoci ili iskusili štetne stavove prema nama ili onima koji su nam bliski. Obično je posledica strogog autoritarnog vaspitanja i preteranih očekivanja roditelja. Mada i izbegavajući stil roditeljstva može da stvori manjak samopouzdanja i konstantnu kritiku u kasnijim godinama.
Prema mišljenju drugih ima evolutivni karakter. Kako su praljudi živeli u plemenima, osećaj stida im je sugerirao da su uradili nešto što nije sasvim u skladu sa društvenim normama, te postoji opasnost da budu izbačeni iz zajednice. Upravo je sramota i danas glavni pokretač unutrašnjeg kritičara.
Postoji više tipovi unutrašnjeg kritičara
Perfekcionista pokušava da vas navede da stvari radite savršeno. Ovaj unutrašnji kritičar postavlja visoke standarde, a kada ne uspete da ih ispunite, napada vas i govori da vaše akcije nisu dovoljno dobre. S obzirom da je prisutan strah od neuspeha često vas sprečava da započnete novi projekat, tvrdeći da to nećete moći da uradite na pravi način.
Nadzornik će učiniti sve što je potrebno da vas natera da radite što je više moguće. Da bi vas motivisao može vam reći da ste lenji ili nesposobni i da ne možete ništa da postignete. U pojedinim slučajevima se javlja i prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza i zadataka.
Unutrašnji kontrolor kontroliše impulsivna ponašanja, kao što su konzumiranje slatkiša, alkohola, kafe, cigareta, trošenje novca i sl. Kada posegnete za nekom od ovih stvari dolazi do osuđujući kritike.
Potkopavač ima zadatak da potkopa vaše samopouzdanje i umanji vašu vredost. Time vas sprečava da preduzmete bilo kakvu akciju, te ne postoji rizik od neuspeha.
Unutrašnji kritičar Guilt-Tripper okriviće vas za određene radnje i odluke koje ste preduzeli (ili niste) u prošlosti. Često se radi o ponašanju koje je bilo štetno za druge (posebno one koji su vama važni), bez obzira da li je učinjeno namerno ili ne.
Uništavač pravi direktne napade na vaše samopoštovanje tako da vas navodi da verujete da ne zaslužujete osnovno poštovanje i razumevanje. Može se javiti i verovanje da ne bi trebalo uopšte da postojite.
Konformista pokušava da vas navede da se uklopite u određeni kalup zasnovan na standardima društva, vaše kulture ili porodice. Zapravo, želi da se dopadnete drugima i da vam se dive, jer se boji da bi suprotno ponašanje moglo da dovede do napuštanja, sramote ili odbijanja.
Ukoliko ste prepoznali neki od tipova unutrašnjeg kritičara potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Traumatsko vezivanje
Traumatsko vezivanje predstavlja psihološki odgovor na zlostavljanje. Nastaje kada zlostavljena osoba uspostavi nezdravu vezu sa osobom koja je zlostavlja. Odnosno, kada razvije bilo kakve emocije, pa i saosećanje prema nasilnoj osobi, što postaje pojačano ciklusima zlostavljanja, a praćeno je nagradama i kajanjem.
Stokholmski sindrom je jedna vrsta traumatskog vezivanja. Mada se ono može javiti i kroz druge oblike.
Traumatskog vezivanja ima ozbiljne posledice na zdravlje žrtve, ne samo dok traje zlostavljanje, već i kasnije. Nisko samopoštovanjei negativna slika o sebi su vodeći pratioci, kao i depresija i bipolarni afektivni poremećaj.
Problem dodatno komplikuje činjenica da žrtva često nije u stanju da napusti zlostavljača. Čak i ako to uspe da učini neretko se vraća, jer je naučena na traumatsku vezu.
Zašto nastaje traumatsko vezivanje?
Prema Nacionalnoj telefonskoj liniji za nasilje u porodici, traumatske veze su rezultat nezdrave vezanosti. Tome doprinosi osećaj privrženosti i zavisnosti, kao i obrazac zlostavljanja i kajanja.
Najčešće se traumatsko vezivanje razvija iz oslanjanja na nasilnu osobu i očekivanja da ona ispuni emocionalne potrebe. Na primer, dete se oslanja na svog roditelja ili staratelja za ljubav i podršku.
Ako je taj staratelj nasilan, ono će ljubav povezati sa zlostavljanjem. Verujući da je ova povezanost normalna, neće moći da vidi nasilnog staratelja kao „lošeg“. Umesto toga, dete može da krivi sebe za zlostavljanje kao način da shvati šta mu se dešava što omogućava staratelju da ojača njihovu vezu.
Traumatsko vezivanje ponekad prati ciklus zlostavljanja, a zatim kajanja. Naime, nakon što je naneo štetu, zlostavljač može da obeća da će se promeniti, pa čak i biti posebno ljubazan ili romantičan. Ovo zlostavljanoj osobi daje nadu da će se patnja završiti, te je vidi kao cenu za dobrotu. Kajanje kod žrtve stvara i osećaj zahvalnosti, čime se toksična veza produbljuje.
Sedam faza traumatskog vezivanja
Traumatsko vezivanje započinje kao odličan odnos, koji se postepeno pretvara u zlostavljujuću dinamiku. Zbog toga je veoma važno prepoznati njegove faze.
Ljubavno bombardovanje uključuje iznenadni, intenzivan pokušaj da se u vezi stvori „mi“ kroz visoke pohvale i preterano laskanje. Zlostavljači su vešti manipulatori te će navesti žrtvu da popusti i veruje u njegove namere, pa i da ima osećaj sigurnosti.
U narednoj fazi nasilnik će namerno testirati poverenje i zavisnost od njega, što obično dovodi do toga da se žrtva oseća krivom zbog ispitivanja ili nekog drugog postupka. Kada steknu poverenje, emocionalni zlostavljači mogu početi da izdvajaju neke od kvaliteta, identifikujući ih kao beznačajne ili problematične. Faza kritike je najuočljivija tokom svađa i nesuglasica. Na kraju će žrtva početi da se izvinjava na kritike i osude.
Gaslajting je karakterističan za traumatsko vezivanje. Posledica ovog prikrivenog zlostavljanja jeste da žrtva počinje da dovodi u pitanje svoju procenu i mišljenje, a na kraju i percepciju sveta.
Da bi izbegla dalje konflikte žrtva popušta u nekom trenutku. Vremenom, gubi sebe i pristaje na sve, jer zna da će stvari postati gore ako se pobuni.
U poslednjoj fazi osoba postaje potpuno zavisna od druge tako da dolazi do cikličnih stadijuma.
Ukoliko ste svesni da ste žrtva traumatske veze potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Šizotipni poremećaj ličnosti
Šizotipni poremećaj ličnosti prema definiciji je „sveobuhvatan obrazac socijalnih i međuljudskih deficita, obeležen akutnom nelagodnošću i smanjenim kapacitetom za bliske odnose, kao i kognitivnim ili perceptivnim izobličenjima i ekscentričnim ponašanjem“. To znači da su prisutne značajne devijacije u sferi mišljenja, opažanja, afekta i komunikacije sa drugima.
Termin je uveo Sandor Rado 1956. godine. Da bi 3 decenije kasnije postavljen kao prava dijagnoza, te se našao u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje. Njegovo dijagnostifikovanje je poslužilo da se popuni jaz između graničnog poremećaja ličnosti (BPD) i umerenih simptoma sličnih shizofreniji.
Zašto se javlja šizotipni poremećaj ličnosti?
Glavni uzrok nije otkriven, te se šizotipni poremećaj ličnosti smatra kompleksnim problemom koji je izazvan kombinacijom faktora biopsihosocijalne prirode.
Genetika igra važnu ulogu. Što znači da je veća verovatnoća da će javiti ukoliko u porodici već postoji ili je kod nekog člana dijagnostifikovana shizofrenija. Iskustva u detinjstvu takođe se svrstavaju u pokretače. Naime, zanemarivanje roditelja, omalovažavanje i kažnjavanje utiču na psihički razvoj koji u kasnijem dobu može da dovede do poremećaja ličnosti.
Ne treba zanemariti ni psihološke karakteristike pojedinca koje su oblikovane sredinom u kojoj je odrastao, kao i naučeni koping mehanizmi.
Kako prepoznati šizotipni poremećaj ličnosti?
Šizotipni poremećaj ličnosti karakteriše izražena socijalna anksioznost. Ove osobe imaju velikih poteškoća u uspostavljanju i održavanju bliskih odnosa sa drugima, delimično zbog iskrivljene interpretacije društvenih interakcija, a delimično usled čudnog društvenog ponašanja. Zbog toga nemaju bliske prijatelje, već kontakte održavaju samo sa najbližim rođacima.
Neobično ponašanje i maniri su još jedna odlika. Pojedini su čak sujeverni ili mišljenja da imaju posebne paranormalne moći, te ne čudi što ih drugi ljudi smatraju „čudnim ili ekscentričnim“.
Osobe koje pate od šizotipnog poremećaja ličnosti obične situacije i događaje tumače kao da imaju posebno značenje za njih, dok prema namerama drugih mogu biti paranoični i sumnjičavi.
Ove simptome prate čudne misli i govor, koje se manifestuju upotrebom preterano apstraktnih ili konkretnih fraza, kao i upotrebom fraza ili reči na neobičan način. Primetne su i poteškoće u održavanju kontakta očima.
Koja je razlika između šizotipnog poremećaja ličnosti i shizofrenije?
Iako mnogi stručnjaci šizotipni poremećaj ličnosti svrstavaju u jedan od poremećaja spektra shizofrenije, ali sa blažim oblikom, ne treba ih poistovećivati.
Shizofrenija je teška mentalna bolest u kojoj ljudi gube kontakt sa stvarnošću. Dok ljudi sa šizotipnim poremećajem ličnosti mogu doživeti kratke psihotične epizode sa deluzijama ili halucinacijama. Te epizode nisu tako česte, produžene ili intenzivne kao kod shizofrenije.
Druga ključna razlika je da ljudi sa šizotipskim poremećajem ličnosti obično mogu biti svesni razlike između svojih iskrivljenih ideja i stvarnosti. Oni sa shizofrenijom se generalno ne mogu odvratiti od svojih zabluda.
Kako se leči šizotipni poremećaj ličnosti?
Kognitivno bihejvioralna terapija ima za cilj da pomogne osobi da sagleda svoje misli i emocije kako bi shvatila kako one utiču na postupke. Na taj način može da prepozna iskrivljene obrasce razmišljanja, kao što su referentno, paranoično ili magično razmišljanje. Ova terapija omogućava i testiranje stvarnosti i međuljudskih granica.
Grupna terapija se često primenjuje pri lečenju šizotipnog poremećaja ličnosti. Zahvaljujući njoj otklanjaju se poteškoće socijalne anksioznost i razvijaju socijalne veštine kod pojedinca.
Šizotipni poremećaj ličnosti može da dovede do razvoja depresije, anksioznosti, drugih poremećaja ličnosti, pa i do bolesti zavisnosti. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Strah od neuspeha
Strah od neuspeha predstavlja emocionalnu, kognitivnu ili bihejvioralnu reakciju na potencijalni negativni ishod nekog cilja. Poznat je i pod nazivom atihifobija, koji potiče od grčke reči „atyches“, što znači „nesrećni“.
Savremeno doba nametnulo je visoke strandarde. U želji da postignemo maksimalne rezultate svako od nas je makar jednom doživeo strah od nesupeha. Da li ću izgubiti godinu ako padnem ispit? Da li ću ostaviti loš utisak u novom društvu? Da li ću uspeti da pokažem potencijale na razgovoru za posao? Samo su neke od dilema koja nas muče, a prolaznog su karaktera.
Međutim, kada strah postane toliko intenzivan da vas sputava u ostvarivanju zamisli i ciljeva, narušavajući kvalitet života, onda je reč o atihifobiji.
Zašto se javlja strah od neuspeha?
Uzroci koji dovode do ove vrste straha su različiti.
Porodična istorija je jedan od čestih. Naime, ako u porodici postoje poremećaji mentalnog zdravlja kao što su fobije, anksioznost ili depresija, veća je verovatnoća da će se javiti atihifobija.
U pojedinim slučajevima razvija se iz drugih fobija. Tako, na primer dete sa skolionofobijom (strahom od škole) može u kasnijim godinama da pokaže i znake atihifobija. Može se javiti i kod osoba koje pate od mizofobije (straha od prljavštine i mikroba) ukoliko stalno imaju osećaj da ne uspevaju da ostanu čisti.
Strah od neuspeha se često svrstava i u naučeno ponašanje. To znači da je osoba odrasla u okruženju u kojem se neuspeh smatrao neprihvatljivim ili da je bilo šta manje od savršenog neuspeh.
Traumatično iskustvo, poput zlostavljanja ili teške kazne kao rezultata neuspeha, takođe, može biti pokretač fobije.
Kako prepoznati strah od neuspeha?
Atihifobija nije isto što i atelofobija, tj. strah od nesavršenosti. Osobe sa ekstremnim perfekcionizmom nastoje da budu besprekorne u svakoj situaciji, dok osobe sa atihifobijom se fokusiraju na neuspeh. Zbog toga ne žele da isprobaju nove stvari ili da se uključe u izazovne projekte na poslu. Pojedini se čak plaše obavljanja jednostavnih zadataka, te ih odlažu. Imajući ovo u vidu možemo da kažemo da u osnovi ove fobije leži samosabotaža.
Manjak samopouzdanja je još jedna karakteristike. Obično koriste negativne izjave kao što su „Nikada neću biti dovoljno dobar da dobijem to unapređenje“ ili „Nisam dovoljno pametan da uđem u taj tim“.
Bez obzira na nedostatak samopouzdanja, osobe koje se suočavaju sa strahom od neuspeha nisu spremne da prihvate pomoć ili konstruktivnu kritiku, a pojedini pokazuju u tim situacijama i netrpeljivost. Što često rezultira poteškoćama u održavanju odnosa sa drugim ljudima.
Atihifobija može da izazove i fizičke simptome, kao što su drhtavica, vrtoglavica, prekomerno znojenje, lupanje srca, mučnina, probavne smetnje…
Kako se osloboditi straha od neuspeha?
Strah od neuspeha je kompleksni problem koji zahteva stručnu pomoć.
Kognitivno bihejvioralna terapija će vam pomoći da promenite negativno razmišljanje o neuspehu. Odnosno, da su stvari koje smatrate „neuspesima“, zapravo, pozitivne prilike za učenje i rast.
Terapija izloženosti se zasniva na postepenom izlaganju izvoru vašeg straha kako bi se on prevazišao. Psiholog će vas zamoliti da ponovo napravite scenario u kome osećate da ste pogrešili u prošlosti. Pri čemu sada to proživljavate u bezbednom okruženju sa podrškom tako da možete da vidite da nema stvarne pretnje ili opasnosti u neuspehu.
Ukoliko ste prepoznali znake straha od neuspeha potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više