Sindrom toksične majke
Sindrom toksične majke nije redak slučaj u modernom društvu.
Biti majka je jedan od najsloženijih i najzahtevnijih poslova. Saznanje da očekujemo skori dolazak bebe ispunjava nas neizmernom srećom, da bi već u narednom trenutku nastupila strepnja od neizvesnog.
Čak i kada maleno biće dođe na svet pomešana osećanja su stalno prisutna. Strepnja da nećete biti dobra majka, strah da se detetu nešto ne dogodi, kako zadovoljiti sve njegove potrebe, kako ga pravilno vaspitati – samo su neki od izazova sa kojima se susreću majke. Upravo oni pokazuju da roditeljstvo zahteva trud, posvećenost, pregršt emocija i energije, jer od nas samih zavisi u kakve će se ličnosti razviti naša deca.
Šta je sindrom toksične majke?
Majčinstvo mnoge žene željno čekaju, ali postoje i one koje vest da su trudne nisu dočele sa oduševljenjem. Međutim, kada po prvi put ugledaju svoju bebu sve se menja. Maleno biće je okupiralo njihovo srce da bez njega ne mogu da zamisle nijedan dan.
Nažalost, pojedine i nakon porođaja ostaju u svom svetu, ne želeći da prihvate činjenicu da imaju novu odgovornost. Razlozi za ovakav stav su brojni. I dok su jedne bile pod pritiskom tradicionalnih društvenih konvencija da moraju da se ostvare kao majke, druge su se našle u unapred pripremljenom „scenariju“ života koji im je nametnut.
Bez obzira koji razlog, jedno je sigurno – ovakve majke u većini slučajeve su toksične za svoju decu.
Kako prepoznati sindrom toksične majke?
Sindrom toksične majke nije medicinski pojam, niti jasno definisan koncept. Ipak, postoje određena karakteristična ponašanja.
Egocentrično ponašanja je jedno od vodećih. Briga o sebi je jako izražena i na prvom mestu, tako da prelazi u narcisoidnost i zanemarivanje potreba drugih. Prati je potpuni nedostatak pažnje i nepokazivanje emocija. Kako je empatija osnova za građenje dobrih odnosa, ukoliko izostane u detinjstvu dete neće moći da razvije zdrave granice prema sebi i drugima.
Zlostavljanje se ne odnosi samo na udaranje i vikanje, češće je zastupljen verbalni tip. Ono se ogleda u šalama koje prelaze u ismevanje, pa i ponižavanje. Uz reči obično je prisutna i gestikulacija kako bi se što bolje imitirale „mane“ sopstvenog deteta.
Iako postoje različiti stilovi komunikacije toksične majke biraju pasivno-agresivni. Glumeći žrtvu, kod deteta razvijaju osećaj krivice i stida. Ovo ponašanje se, obično, ispoljava rečenicama koje počinju: „Ti uvek…“ ili „Posle svega što sam uradila za tebe“ što dodatno utiče da se u glavi mališana ureže kritika za greške koje to i nisu.
Nedostatak granica, takođe, je tipično za toksične majke. One „guraju“ decu da bi ostvarile svoj cilj. Na taj način im otežavaju da ispune sopstvene.
Da li sindrom toksične majke ostavlja posledice?
Porodica ima značajan uticaj na razvoj vrednosti, percepciju i poverenje u druge. Zapravo, ona formira naš opšti pogled na svet. S obzirom da akcije toksične majke nisu izolovani događaji, već obrasci ponašanja, oni se negativno odražavaju na život deteta.
Osećaj niže vrednosti, nedostatak samopoštovanja, naglašena nesigurnost koja sprečava napredovanje, nemogućnost da se izgradi dobar odnos sa drugima, samo su neke od posledica koje se ispoljavaju tokom odrastanja sa toksičnom majkom.
Srećom, one se mogu rešiti, a u tome vam može pomoći sistemsko porodična psihoterapija u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Moć pisanja
Moć pisanja je ogromna!
Iako moderno doba karakteriše visok stepen digatalizacije, pisanje je više od pukog kodiranja znakova i kucanja reči. Gotovo svakog dana pošaljemo veliki broj poslovnih mailova i sms poruka, dok je ćaskanje putem društvenih mreža postalo obavezni ritual svakog od nas.
Međutim, šta je sa rečima napisanim rukom, a ne na računarima i mobilnim telefonima? Vekovima je pisanje rušilo vlade, osvajalo srca voljenih i lečilo slomljenu dušu. Ipak, najveća moć pisanja se krije u uticaju na osobu koja je zapisala svoje misli, ideje i osećanja, pri tome, ne morate biti književnik. Dovoljno je da na papir prenesete sve što je u vašem umu i vrlo brzo uvidećete kako reči blagotvorno deluju na vaš celokupni život.
Pisanje vam danosi napredak u karijeri
Mnogi menadžeri smatraju da je pisanje presudan deo za ostvarivanje uspeha čitavog tima. Samim tim u njemu leži i odgovor na pitanje kako povećati produktivnost.
Kolika je moć pisanja u poslovnom svetu najbolje je pokazao Jeff Bezos. Izvršni direktor Amazona insistira da napisane reči zamene druge oblike komunikacije kako bi se sastanci najefikasnije iskoristili. Umesto neposrednog razgovora, koje je praćeno neprekidnim prekidanjem saradnika tokom izlaganja, on zahteva da viši rukovodioci u Amazonu svoje ideje napišu detaljno, u kompletnim, smislenim rečenicama. Na taj način ne samo da imaju jasni uvid u njih, već su podstaknuti na dublje razmišljanje o isplativosti realizacije.
Zapravo, svaki zaposleni, a ne samo menadžeri, treba da se posveti pisanju. Ono probuđuje maštu i razvija kreativnost. Ujedno, uči nas boljem i pravilnijem izražavanju, u odnosu na kratke viber poruke.
Stručnjaci savetuju da su večernji časovi idealno vreme za pisanje. Tokom odmora vaš um je oslobođen svih negativnih uticaja i usredsređeniji na nove vidike, mada dobre misli nemojte odlagati, već ih odmah zapišite bez obzira koje je doba dana.
Pisanje nam pomaže da bolje upoznamo sebe same
Čovek je emocionalno biće. Svakog dana kroz naš um prođu automatske misli koje su prožete emocijama. Često nismo ni svesni njihovog postojanja, ali to ne znači da ne deluju na naše postupke. Zato moramo da ih prepoznamo, tj. da ih prilagodimo i učinimo realističnim, a to ćemo najlakše učiniti pisanjem.
Imajte u vidu da svaka napisana reč otkriva delić vas samih, čak i najjednostavnija misao koja nam padne na pamet u toku dana. Možda će vam upravo ona pomoći da spoznate sopstveni obrazac razmišljanja.
Moć pisanja na fizičko i mentalno zdravlje
Istraživanja su pokazala da beleženje osećanja samo 15 minuta dnevno ima neverovatnu moć u borbi sa traumatičnim događajima. Zbog toga je psihoterapija uvrstila terapijsko pisanje kao tehniku za upravljenje stresom, emocionalnim preokretima u životu, ali i za kontrolu besa i nagomilane agresivosti.
Pisanje onog što ne možemo drugome da poverimo, zapravo, je put da otkrijemo ono što duboko u sebi potiskujemo. To je naročito značajno kod lečenja depresije, posttraumatskog stresnog poremećaja i kompulzije kod OKP-a.
Moć pisanja sa uma prenosi se na čitavo telo, jačajući imuni sistem. Napisane reči donose bolji san, poboljšavaju fiziologiju mozga, ublažavaju gastrointestinalne poremećaje, pa i mnoge hronične bolesti.
Ukoliko ne znate kako da počnete sa pisanjem svojih misli potražite savet u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više