Važnost komunikacije u partnerskim odnosima
Važnost komunikacije u partnerskim odnosima može biti presudna za zajednički život.
Svaka ljubav je posebna, pa je i svaki odnos između dvoje zaljubljenih jedinstven, posebno kada nastupi novo poglavlje zvano “zajednički život”.
Iako deluje poput najdivnije bajke život u dvoje nije nimalo lak. Početnu želju da svaki trenutak provodimo sa voljenim bićem često narušavaju sasvim suprotne svakodnevne navike. Zbog toga je neophodan period prilagođavanja i sasvim novog upoznavanja.
Nemojte da zaboravite da par nije “zbir dve osobe”. Samim tim, zajednički život ne znači gubitak slobode i identiteta. Svako ima svoja interesovanja, bez obzira na partnera, a osnova dobrog odnosa leži u različitim nivoima međusobnih veza. Pored ljubavi i poštovanja, tu spada i komunikacija, zapravo ona je osnova svega. Zahvaljujući njoj ljudi se upoznaju, zaljubljuju, a kasnije i opstaju u vezi, prevazilazeći sve teškoće.
Kolika je važnost komunikacije u partnerskim odnosima otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Važnost komunikacije u partnerskim odnosima, ali kakve?
Nažalost, živimo u svetu u kome su odnosi među ljudima površni. Usled prevelike otuđenosti konflikti i problemi u partnerskim odnosima često se ne rešavaju, već ljudi biraju “lakšu” opciju – raskid.
Poražavajuća statistika govori da svaki treći brak u našoj zemlji ne opstane. Kao razlog za razvod u većini slučajeva navodi se prestanak komunikacije.
Naime, brz način života, stres na poslu i previše obaveza ne daju dovoljno vremena da se posvetimo sebi i voljenoj osobi. S godinama ovakav stil života dovodi do razvijanja tzv. mehaničke komunikacija. Odnosno, razgovori počinju da se svode samo na dogovor oko nabavke namirnica, plaćanja računa i obaveza oko dece, dok deljenje intimnih misli, snova, pa i strahova polako nestaje. Sa njima nestaje i bliskost sa partnerom.
Upravo to znači da je važnost komunikacije u partnerskim odnosima ključna, ali jedino ako je ona prožeta međusobnom brigom i pažnjom.
Važnost komunikacije u svađi
Budimo realni – ne postoji par koji se nikada nije posvađao. Sasvim je prirodno da nam se mišljenja ne slažu uvek. Ipak, svađa ne treba da vodi ka dubljem razdoru. Naprotiv, ona mora biti konstruktivna kako bi podstakla rešavanje problema zbog kog je i nastala. A to je jedino moguće ako postoji direktna, nenasilna komunikacija.
Zato, umesto kritike i prebacivanja odgovornosti, potrebno je reagovati zrelo. Pod tim se podrazumeva da nikako ne možete stalno nametati svoje mišljenje, već treba saslušati i drugu stranu. Ovom, dvosmernom komunikacijom može se postići kompromis, koji je polazna tačka za prevazilaženje svakog problema.
Šta je ključ dobre komunikacije u partnerskim odnosima?
S obzirom da emocije u velikoj meri upravljaju našim ophođenjem prema nekom, naročito prema partneru, ključ srećne veze leži upravo u emocijama, pa je prvi korak preispitivanje samog sebe, sopstvenih osećanja i ponašanja. Potrebno je da obratimo pažnju i na neverbalne poruke koje šaljemo, jer su i one deo komunikacije.
Takođe, moramo da naučimo da saslušamo partnera. Istraživanja su pokazala da 98 odsto dobrih odnosa zavisi od slušanja. Ono nam omogućava da bolje razumemo voljenu osobu, njegove potrebe i želje, zatim i da prihvatimo različitost među nama.
Ukoliko, i pored svih nastojanja, ne možete da nađete “zajednički jezik” za rešavanje problema sa partnerom u tome vam može pomoći psihološko savetovališta Sana i klinički psiholog Mr Ana Gligorić.
Pročitaj Više
Nenasilna komunikacija
Nenasilna komunikacija je važno sredstvo za rešavanje, ali i izbegavanje problema.
Konflikti u radnom okruženju i porodici sastavni su deo života. Iako, na prvi pogled deluju negativno, oni nas uče o međuljudskim odnosima, pomažu nam da pronađemo rešenja, pa i otkrijemo sebe same. U njihovoj osnovi leži svesna i pažljiva komunikacija.
Imajte u vidu da je komunikacija mnogo više od reči. Dok govorimo, slušamo i gledamo šaljemo niz neverbalnih znakova. Upravo naš položaj tela, izraz lica, gestikulacija, stav i ton glasa na najbolji način upotpunjuju ono što želimo da iskažemo.
Ukoliko svi ovi znaci uspešne komunikacije izostanu, konflikti postaju destruktivni. Samim tim se i problemi produbljuju.
Kako razviti nenasilnu komunikaciju otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je nenasilna komunikacija?
Prema definiciji: “nenasilna komunikacija predstavlja komunikaciju koja je utemeljena na jeziku i komunikacionim veštinama koje jačaju našu sposobnost da ostanemo ljudska bića, i u teškim životnim okolnostima”.
Zapravo, ona ne sadrži nikakva nova učenja, već ima za cilj da nas podseti na prave stvari kojih se trebamo držati. Odnosno, da su empatija, prihvatanje različitosti, kao i odgovornosti za svoje postupke osnova dobrih odnosa među ljudima, pa umesto da ocenjujemo postupke i iskaze drugih, treba da se posvetimo onome što osećamo. Čak kada se sa nekim ne slažemo, moramo mirno i jasno to da izložimo, jer to je jedini način da izbegnemo svađe.
Nenasilnu komunikaciju razvio je američki psiholog Marshall Rosenberg. Učenje je evoluiralo iz njegovog rada sa aktivistima za građanska prava u ranim 60-im godinama. Prvi zvaničnim model ove komunikacije objavio je tek 1972. godine. Da bi ga u naredne 2 decenije razvijao do današnjeg prepoznatljivog oblika. Početkom novog veka usledilo je novo korigovanje. Naime, Rosenberg i njegove kolege počeli su da ističu da je briga o sebi ključ za efikasnost modela nenasilne komunikacije.
Na čemu se zasniva nenasilna komunikacija?
Prema Rosenbergu postoje 4 komponente nenasilne komunikacije koje trebamo da primenjujemo u razgovoru sa drugima. To su: opažanje, osećaji, potreba i molba.
Prvi korak u komunikaciji sa drugima jeste pažljivo posmatranje onoga šta se stvarno dešava u konkretnoj situaciji. Kada pažljivo i realno, bez osude, saslušamo šta nam govore možemo da razmislimo kako se osećamo po pitanju tog razgovora. Da li nas je njihova priča povredila, uplašila, iznervirala ili, možda, uveselila.
Imenovanje emocija nam omogućava da razmislimo i da na smireni način definišemo svoje potrebe. Na taj način kritiku, osudu i bilo koju drugu burnu reakciju zamenjujemo efektivnom komunikacijom. Nakon nje sledi zahtev šta konretno želimo od druge osobe.
Koje su prednosti nenasilne komunikacije?
Nenasilna komunikacija deluje kao jednostavna metoda orijentisana samo ka jednoj strani. Međutim, ona je delotvorna za obe strane, za oba sagovornika.
Primenom ove metode razvijamo se, pre svega, u asertivne ličnosti. To znači da stičemo sposobnost da zauzmemo lični stav i izrazimo misli, osećanja i stavove na direktan i iskren način, uz poštovanje drugih ljudi. Istovremeno, učimo da prihvatimo tuđe greške, te da optužbe i uvrede zamenimo porukama o tome kako se osećamo. Time naša komunikacija ne poprima notu negativnosti, koja bi nas udaljila od rešavanja problema.
Sa druge strane, nenasilanom komunikacijom razvijamo veštine slušanja i uvažavanja tuđih želja, potreba, pa i osećanja.
Psihološko savetovalište Sana je tu da vas nauči kako da premenjujete glavne komponente nenasilne komunikacije.
Pročitaj Više