Empatija
Empatija – reč koju sve više srećemo u medijima, a sve ređe primenjujemo.
Kada ste poslednji put stavili osećanja drugih ljudi ispred svojih? Kada ste se, zaista, stavili u kožu nekog drugog? Budimo iskreni da to ne radimo često, a možda i nikada.
Savremeno doba donelo nam je veliki napredak tehnike kojim je olakšan život. Sa druge strane, nedostatak slobodnog vremena, stres, pa, upravo, i razvoj digitalnog sveta uticao je na promenu u načinu komuniciranja.
Velika otuđenost u društvu i manje brige za druge, čak i najbliže, odraz su današnjeg društva. Prema istraživanju poslednje decenije nivo empatije svetske populacije smanjen je za čak 50 odsto. Dok se povećao stepen narcizma, koji mnogi ljudi pogrešno tumače kao samopouzdanje.
Imajući u vidu ovakvu sliku ne čudi što su razvod, loši porodični odnosi, pa i konflikti u radnom okruženju postali naša svakodnevica. Da bi se popravilo stanje u zajednici ljudska vrsta mora da produbi empatiju. Jer, prema rečima psihologa Stivena Pinkera ona je „sredstvo za jedno srećnije i mirnije čovečanstvo“.
Šta je empatija?
Prema definiciji empatija predstavlja sposobnost da se emocionalno razume šta druga osoba doživljava. Odnosno, sposobnost razumevanja misli, osećanja i stanja druge osobe iz njene tačke gledišta, a ne sa sopstvenog stanovišta.
Naziv je dobila od grčke reči „empatheia“, što znači „fizička naklonost ili strast“. Zvanično ju je upotrebio psiholog Edvard Tičner 1909. godine.
Empatija ne polazi od zlatnog pravila: „Čini drugima onako kako bi voleo da oni čine tebi“. Ne treba je ni poistovećivati sa saželjenjem. Za razliku od saželjenja, koje predstavlja osećanje prema nekom, empatija je, zapravo, deljenje osećanja sa nekim. Tako da se ista situacija kod sažaljenja iskazuje rečima: „Mnogo mi je žao što patiš“, a u empatiji: „Osećam tvoje razočaranje“.
Empatija se razlikuje i od saosećanja, koje stvara želju da se pomogne osobi koja pati. Dok emocionalno razumevanje tuđih osećanja i misli ne znači nužno i potrebu mešanja ili uticanja na njih.
Empatija gradi bolje odnose
Empatija je osnova emocionalne inteligencije. Ona omogućava da se prevaziđe sebičnost, kako bi se razvila osećanja. Zahvaljujući boljem razumevanju drugih, grade se i bolji odnosi u ljubavi, prijateljstvu, pa i bolji odnosi u radnom okruženju. Zapravo, empatija ruši sve granice i predrasude o različitom poreklu, kulturi, veri, godinama starosti…
Postoje 3 osnovna tipa empatije. Kognitivna empatija predstavlja razumevanje tuđe perspektive i pogleda na svet. Socijalna empatija se zasniva na dubljim odnosima sa pojedincem, tako da odmah osetite šta ta osoba oseća. Empatička briga je povezana sa sposobnošću da se razume nečija nevolja kako bi se pomoglo.
Da li se empatija uči?
Prepoznavanje emocionalnog stanja druge osobe je složeni unutrašnji doživljaj. Ono zahteva uspostavljanje ravnoteže između misli i emocija. Jedino na taj način možemo da obratimo pažnju na potrebe drugih.
Iako nije izdvojen tačan gen za razvoj empatije, naučnici su prošle godine potvrdili da je ona, svakako, genetski predodređena. Takođe, ova sposobnost je izraženija kod žena u odnosu na jači pol.
Ipak, empatija je veština koja se tokom godina uči. Naime, deca od malih nogu kroz igru sa vršnjacima, ali i na primeru roditelja uče ovu sposobnost. Time se ne završava razvoj, već se i u odraslom dobu treba konstantno raditi na njenom poboljšavanju.
Treba imati u vidu da je empatija poput emocionalnog sunđera. Pa previše empatične osobe mogu da izgube iz vida svoje interese zarad tuđih. Što za posledicu ima smanjenu sposobnost donošenja odluka vezanih za sopstveni život.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da razvijete zdrav odnos prema empatiji. Ujedno, na njoj se temelji i partnersko savetovanje, jer je razumevanje partnera osnova za dobru vezu.