Digitalni umor – Kako ga prepoznati i prevazići
Savremeni način života teško je zamisliti bez računara, pametnih telefona i interneta. Iako nam moderna tehnologija u mnogome olakšava život, dugotrajna izloženost ekranima, stalno prebacivanje pažnje između aplikacija i veliki broj digitalnih informacija mogu doprineti mentalnoj iscrpljenosti i osećaju preopterećenosti. Odnosno, pojavi digitalnog umora.
S obzirom da digitalni umor može ostaviti ozbiljne posledice po naše mentalno i fizičko zdravlje u nastavku vam otkrivamo sve što treba da znate o ovom problemu.
Šta je digitalni umor i zašto nastaje?
Digitalni umor predstavlja stanje mentalne, emocionalne, a često i fizičke iscrpljenosti izazvane dugotrajnim korišćenjem digitalnih uređaja. Naime, naš mozak je tokom dana izložen ogromnom broju informacija koje dolaze sa pametnih uređaja.
Elektronska pošta, poslovne poruke, video-sastanci, društvene mreže i neprekidne notifikacije zahtevaju stalnu pažnju i brzo prebacivanje između različitih zadataka. Mozak praktično nema priliku da napravi pauzu od digitalnih stimulansa, pa vremenom dolazi do osećaja zasićenosti i mentalnog zamora.
Svaka nova poruka, imejl ili obaveštenje prekida tok razmišljanja i zahteva dodatnu mentalnu energiju. Istraživanja pokazuju da česta digitalna ometanja mogu smanjiti koncentraciju i doprineti osećaju iscrpljenosti.
Digitalnom umoru doprinosi i multitasking. Istovremeno odgovaranje na poruke, prisustvovanje onlajn sastancima i obavljanje poslovnih zadataka stvara privid veće produktivnosti, ali zapravo povećava mentalno opterećenje.
Kako prepoznati digitalni umor?
Digitalni umor ne nastaje preko noći, već se razvija postepeno. U početku simptomi su blagi, te ih mnogi pripisuju napornom radnom danu. Vremenom mogu postati sve izraženiji tako da utiču na svakodnevno funkcionisanje, raspoloženje i kvalitet života.
Osećaj mentalne iscrpljenosti i preopterećenosti informacijama su karakteristični znaci. Ove simptome prate pad koncentracije, zaboravnost, razdražljivost, pa i smanjena motivacija i teškoće u donošenju odluka. Kasnije se javljaju poremećaji spavanja, kao i povećan nivo stresa i anksioznosti.
Pored psihičkih i emocionalnih simptoma, digitalni umor donosi i niz fizičkih tegoba. Dugotrajno gledanje u ekran može izazvati umor i suvoću očiju, zamagljen vid, glavobolje. Zatim, bolove u vratu, ramenima i leđima zbog nepravilnog držanja tela. Kod nekih osoba javlja se i osećaj težine u glavi, napetost mišića, čak i opšti osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi nakon odmora.
Kako prevazići digitalni umor?
Dobra vest je da se digitalni umor može uspešno ublažiti promenom svakodnevnih navika.
Napravite redovne pauze
Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje digitalnog umora jeste pravljenje kratkih, ali redovnih pauza tokom rada. Čak i pauza od pet do deset minuta može pomoći da se telo opusti, a pažnja i produktivnost poboljšaju.
Tokom pauze obavezno ustanite od radnog stola, prošetajte, istegnite vrat, ramena i leđa ili popijte čašu vode. Ako ste u mogućnosti, pogled usmerite kroz prozor ili provedite nekoliko minuta na svežem vazduhu.
Posebnu pažnju treba posvetiti odmoru očiju. Stručnjaci preporučuju pravilo 20-20-20. To znači da na svakih 20 minuta rada pogledajte predmet udaljen oko šest metara (20 stopa) najmanje 20 sekundi. Ova jednostavna navika može pomoći u smanjenju naprezanja očiju, suvoće i zamagljenog vida.
Ograničite vreme na društvenim mrežama
S obzirom da je uticaj društvenih mreža veoma velik, preporučljivo je da ograničite vreme na njima.
Pokušajte da odredite konkretno vreme u toku dana koje ćete posvetiti društvenim mrežama, umesto da ih proveravate svaki put kada vam telefon zazvoni. Takođe, korisno je isključiti automatske notifikacije za aplikacije koje vam nisu potrebne. Na taj način dajete svom umu priliku da se odmori. Ujedno, više vremena ostaje za aktivnosti koje doprinose boljem raspoloženju i kvalitetnijim odnosima sa ljudima oko vas.
Posvetite se aktivnostima van interneta
Boravak u prirodi, šetnja, vožnja bicikla, bavljenje sportom, čitanje knjige ili jednostavno druženje sa porodicom i prijateljima mogu značajno doprineti smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja.
Kada se posvetite aktivnostima koje ne zahtevaju stalnu povezanost sa internetom, lakše ćete usporiti tempo, poboljšati koncentraciju i vratiti osećaj mentalne ravnoteže. Istovremeno, kvalitetno vreme provedeno sa najbližima bez telefona u rukama može doprineti jačanju međuljudskih odnosa i povećati osećaj zadovoljstva u svakodnevnom životu.
Ako simptomi digitalnog umora traju nedeljama, tako da narušavaju kvalitet vašeg života, vreme je da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti?
Usamljenost je osećaj koji gotovo svaka osoba doživi u nekom periodu života. Iako je prirodno povremeno želeti samoću i vreme za sebe, dugotrajan osećaj usamljenosti može ozbiljno narušiti zdravlje. Anksioznost, depresivno raspoloženje, nesanica, overthinking, emocionalna iscrpljenost – samo su neke od posledica usamljenosti koja traje duže vreme.
Pored psihičkih tegoba, usamljenost dovodi i do fizičkih problema. Prema analizi objavljenoj na portalu Blue Cross Blue Shield, hronična usamljenost nosi isti rizik kao i pušenje 15 cigareta svakog dana, uz povećan rizik od moždanog udara za 32% i srčanih bolesti za 29%.
Nažalost, usamljenost je sve veći problem modernog doba. Ubrzan tempo, društvene mreže, rad od kuće, selidbe, raskidi, gubitak bliskih osoba ili problemi u odnosima doprineli su tome da se sve više ljudi bori sa osećajem praznine i emocionalne distance. Mnogi se osećaju usamljeno i dok su okruženi ljudima, čak i u društvu svojih najbližih.
Srećom, usamljenost nije trajno stanje. U nastavku vam, korak po korak, otkrivamo kako se izboriti sa osećajem usamljenosti.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Suočite se sa njom
Prvi instinkt kada osetimo bilo kakvu nelagodu, pa i usamljenost jeste da pobegnemo. U tim situacijama neki će upaliti TV, drugi skrolovati po Instagramu, dok će pojedini utehu potražiti u hrani i piću. Nije redak slučaj da se usamljene osobe preopterete poslom. Sve ove aktivnosti, zapravo, su distrakcije. One ne rešavaju problem, već ga samo odlažu. Zato je osnovni korak u borbi sa osećajem usamljenosti da se sa njim suočite.
Sledeći put kada osetite usamljenost, sedite na stolicu ili krevet zatvorite oči i recite sebi: „Osećam usamljenost. To je neprijatan osećaj, ali neće me ubiti. Samo ću biti sa njim 5 minuta“. Kada ne postoje distrakcije jasno ćete uočiti gde je taj osećaj najtenzivniji. Da li je u grudima, stomaku ili, možda, u grlu?
Nakon 5 minuta duboko udahnite i recite sebi: „Preživeo/la sam. Usamljenost je došla i prošla“. Ova jednostavna, a praktična vežba uči vas emocionalnoj regulaciji. Odnosno, veštini da budete sa neprijatnim osećanjem, a da vas ono ne preplavi.
Razbijte mit „svi su srećni osim mene“
Bez obzira što život ne možemo da zamislimo bez Instagrama, Facebooka i TikToka, moramo znati da su mnoge objave na njima iluzija. Ljudi tamo postavljaju samo savršene fotografije sa putovanja, sa zabava, sa partnerima. Ono što ne vidite jesu usamljene večeri, svađe, tugu, dosadu. Zato kada uporedite svoj život „iza kulisa“ sa njihovim „najboljim kadrovima“, automatski se osećate gore.
S obzirom da je uticaj društvenih mreža velik, najbolje je da ograničite vreme provedeno na njima. Preporučljivo je da pored naloga različitih ljudi, pratite i one koje govore o emocijama, psihološkim stavovima, pa i problemima. Na taj način moći ćete da se oslobite negativnih uverenja o sebi i svom životu.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Započnite dnevnik zahvalnosti
Možda zvuči kao kliše, ali dnevnik zahvalnosti, zaista, deluje. Međutim, nije dovoljno napisati „Zahvalna sam na krovu nad glavom“. Da bi vam pomogao u borbi sa usamljenošću neophodno je da se pridržavate pravila „Tri konkretne stvari“.
Naime, svake večeri, pre spavanja, napišite tri stvari na kojima ste zahvalni i zašto. Na primer: “Zahvalna sam na kafi koju sam popila jutros jer me je podsetila na ritual koji sam imala sa pokojnim ocem“. „Zahvalna sam na sunčanom danu jer me podseća na skori dolazak letnjeg odmora“. „Zahvalna sam na tome što me je prodavac u prodavnici oslovio sa draga. Osetila sam se viđeno“.
Ova vežba trenira vaš mozak da primećuje pozitivne momente u danu (koje inače usamljenost potpuno zaklanja).
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Postavite granice prema sebi
Usamljenost često ide ruku pod ruku sa lošim životnim navikama. Nedovoljno sna, loša ishrana, socijalna distanca, prekomerno konzumiranje cigareta – neke su od njih, kojima dodatno uništavate svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da postaviti granice prema sebi. Na primer: „Idem u šetnju svakog dana, minimum 20 minuta“; ili „Ne jedem posle 21h“ ili „Idem na spavanje pre ponoći“.
Da biste se izborili sa usamljenošću morate biti dosledni u ovim granicama, jer su one izraz samopoštovanja. Svaki put kada ih ispoštujete, šaljete sebi poruku da ste važni i da brinete o sebi.
Potražite stručnu pomoć
Ponekad, uprkos svim naporima, usamljenost ne prolazi. Obično je razlog za to činjenica da je ona deo većeg problema, poput depresije ili traume iz detinjstva.
U tom slučaju, neophodna je stručna pomoć. To nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi. Zato još danas kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje
Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje, naročito mladih, česta je tema u današnje vreme.
21 vek, definitivno, su obeležele različite društvene mreže. Stručnjaci smatraju da su one posledica brzog načina života i velikog razvoja tehnike. Dok su u početku korišćene sporadično, skoro anonimno, danas su postale sastavni deo svakodnevnice, pa i svojevrsna stvar prestiža. To najbolje potvrđuje mišljenje mnogih korisnika da – ono što nije objavljeno na društevnoj mreži, kao da se nije ni desilo, bez obzira koliki je njegov realni značaj.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja nema nalog bar na jednoj društvenoj mreži, a većina vodi aktivan socijalni život na svim mogućim internet oblicima. Razlog za njihovu upotrebu je različit. Pomoću društevnih mreža možemo da upoznajemo nove ljude, družimo se sa prijateljima koji ne žive u našem gradu, da istražujemo, zabavimo se, ali i da prikupimo potrebne poslovne informacije.
Iako pružaju brojne mogućnosti i postavljaju nove standarde, masovna upotreba društvenih mreža utiče mentalno zdravlje. Tako da nije redak slučaj da se ona pretvori u poseban oblik bolesti zavisnosti – zavisnost od interneta.
Kakav je uticaj društvenih mreža na samopouzdanje otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Gde može da odvede uticaj društvenih mreža na samopouzdanje?
Društvene mreže nude najlakšu i najbržu samopromociju. Konstruisanjem vlastitog identiteta, zapravo, stvaramo društevno prihvatljivu sliku o sebi. Ličnost kakvu bismo želeli da nas drugi vide, koja često nije naš stvarni prikaz.
Ova igra pretvaranja je prava platforma za ispoljavanje narcizma. Međutim, ona se ne menifestuje samo ulepšanom slikom, već je glavni cilj da se predstavimo boljim od drugih. Odnosno, nije bitno koliko sam lep, pametan i uspešan, već koliko sam lepši, pametniji i uspešniji u odnosu na tebe.
Jedno istraživanje pokazalo je pozitivan uticaj društvenih mreža na samopouzdanje. Naime, ispitanici su posmatrali samo svoje profile, uređivali ih novim sadržajem i slikama. Sa svakom promenom, novim lajkom i komentarom raslo je i njihovo samopouzdanje.
Ipak, treba imati u vidu da je ovaj zaključak izveden samo na osnovu ličnih profila na društvenim mrežama. Šta se dešava ako posmatramo naloge drugih korisnika?
Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje u većoj meri pogađa lepši pol
Da li je moguće da su svi lepi na društvenim mrežama? Da li baš svi imaju savršen život ispunjen zabavom i putovanjima? Naravno, da je to daleko od istine, ali teško možemo da se otrgnemo njihovom uticaju.
Naime, posmatrajući obrađene fotografije na društvenim mrežama, pre svega Instagramu, žene preuveličavaju tuđu sreću i uspeh. Postepeno razvijaju iskrivljenu sliku o lepoti. Počinju da upoređuju svoj izgled sa drugima, te postaju nezadovoljne svojim telom, oblačenjem, frizurom… Kao krajnji rezultat javlja se manjak samopouzdanja.
Studije su utvrdile da uticaj društvenih mreža na samopouzdanje može dovede do ozbiljnih psihičkih tegoba, kao što su poremećaji raspoloženja, depresija i anksioznost. Takođe, ljudi koji ostaju duboko u noć na društvenim mrežama imaju probleme sa spavanjem, ishranom, a nije isključen ni rizik od samoubistva.
Kako se izboriti sa uticajem društvenih mreža?
S obzirom da je nemoguće da se potpuno isključimo iz sveta interneta i društvenih mreža, prvi korak jeste spoznaja da su mnoge stvari i fotografije na njima bajka. Na taj način nećemo dozvoliti da prevlada naša “digitalna ličnost”. Ujedno, sačuvaćemo “offline” život, u kome su, zaista, dragi ljudi, a ne površni poznanici sa interneta.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa ovim problemom, te on sve više utiče na vaše ponašanje, potražite stručnu pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više