Kompulzivno laganje
Kompulzivno laganje je čest poremećaj kod ljudi širom sveta.
Budimo iskreni – laganje je deo našeg života! Svako od nas je ponekad slagao. Motivi za to su različiti. I dok jedni lažu da bi izbegli kaznu zbog greške koju su učinili, drugi žele da postignu određenu korist za sebe. Treći se, pak, služe malim, “belim lažima” kako ne bi povredili dragu osobu.
Međutim, postoje ljudi “koji lažu samo zato da bi lagali”, kao što je to istakao Blez Paskal. Odnosno, lažu bez određenog cilja svakog dana. Tada je u pitanju kompulzivno laganje.
Šta je kompulzivno laganje?
Kompulzivno laganje predstavlja psihički problem u čijoj osnovi leži navika laganja. Zapravo, to je laganje iz navike i bez ikakvog razloga. Bolest laganja, kako se još naziva, prvi je opisao Anton Delbrueck 1891. godine. Ovaj nemački lekar je sproveo istraživanje nad pacijentima koji stalno govore laži, pa je primetio da postoji obrazac ponašanja stvoren iz navike koji je nazvao pseudologia phantastica, da bi, zatim, problem definisao kao kompulzivno laganje.
Iako se često poistovećuje sa patološkim laganjem, stručnjaci ističu da su to 2 različita pojma. Naime, kompulzivni lažov nema skriveni motiv za svoje laganje. On želi sebe da predstavi u boljem svetlu, pa smatra da je bolje reći “ulepšanu” laž nego istinu. Mada nije svestan da to ponekad može negativno da se odrazi na mišljenje koje ljudi imaju o njemu.
Za razliku od njega, patološki lažov je vešt manipulator. Ove osobe lažu svesno, najčešće da bi stekli divljenje drugih. Nije redak slučaj da u svojoj priči imaju ulogu žrtve kako bi izazvali sažaljenje i ostvarili željeni cilj. Koliko daleko su spremni da odu u tome najbolje govori podatak da izmišljaju da oni sami ili njihovi najbliži pate od neke bolesti.
Da li je kompulzivno laganje posledica nekog drugog poremećaja?
Faktori koji dovode do ovog poremećaja nisu u potpunosti poznati. Naučnici su utvrdili da se centri u mozgu drugačije aktiviraju kod kompulzivnog laganja. Samim tim problem povezuju sa neurobiološkim razlikama među ljudima.
Drugi naglašavaju da je uzročnik čovekova okolina. To znači da osoba ima odobravanje svoje sredine za laž, jer nikada zbog nje nije doživela negativne posledice, što vremenom prerasta u naviku. Neretko se pripisuje karakternim osobinama, tj. smatra se da manjak samopouzdanja dovodi do ove vrste laganja.
Ipak, kompulzivno laganje se obično posmatra kao simptom drugog poremećaja. Bipolarni poremećaj, poremećaji pažnje, narcisoidni poremećaj ličnosti, pa i bolesti zavisnosti se ubrajaju u česte izazivače problema.
Da li osoba može da se oslobodi kompulzivnog laganja?
Prvi korak u otklanjanju problema jeste prihvatanje da on postoji. U protivnom, biće otežano dijagnostifikovanje, jer postoji opasnost da kompulzivni lažov počne da laže i psihologa.
Kognitivno bihejvioralna terapija je najučinkovitija metoda za rešavanje laganja. Zahvaljujući njoj otkriće se izvor problema, pa otklanjanjem uzroka nestaće i potreba za laganjem. Istovremeno, osoba će naučiti kako laž utiče na njene emocije i ponašanje kako bi uspela da predvidi negativno dejstvo.
Kompulzivno laganje je poremećaj koji neće sam od sebe nestati. Zato na vreme potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više