Natprosečno inteligentna deca
Natprosečno inteligentna deca često su definisana kao osobe koje imaju IQ veći od 130. Međutim, ovo je znatno širi pojam. Zapravo, to su deca koja pokazuju, ili imaju potencijal da pokažu, izuzetan nivo performansi u jednoj ili više oblasti izražavanja. Odnosno, pokazuju visoku kreativnu, umetničku, muzičku i/ili lidersku sposobnost u odnosu na vršnjake istog uzrasta.
Bez obzira da li vaš mališan ispoljava rano zanimanje za matematiku ili je počeo pre vremena tečno da govori ili ima neobična interesovanja, jedno je sigurno – odgajati natprosečno inteligentno dete je veliki izazov.
Stopa kognitivnog razvoja kod ove dece je mnogo brža od njihovog fizičkog razvoja. To ih čini ranjivijim, jer mogu postati svesni informacija sa kojima nisu emocionalno spremni da rukuju. Takođe, često im je dosadno, jer predviđeno znanje za njihov uzrast savladavaju brže od drugih, te nisu motivisani na učenje.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam daje savete kako da odgajate natprosečno inteligentno dete.
Ohrabrite ih da rade stvari u kojima su loši
Ovo je jedan od najčešćih saveta. Možda roditeljima deluje zbunjujuće da svoje dete podstiču na aktivnosti u kojima ne pokazuju dobre rezultate umesto da se fokusiraju na one u kojima su izvanredni. Ovakvo razmišljanje važi za većinu dece, ali ne deluje kada su u pitanju natprosečno inteligentna deca.
Nadarenoj deci, posebno onoj koja nisu samo akademski talentovana, već i vešta u nekoj drugoj oblasti, kao što su muzika ili sport, potrebne su aktivnosti u kojima su pod manjim pritiskom da uspeju i gde mogu da dožive neuspeh.
Budimo realni, malo ljudi uživa u životu isključivo od aktivnosti u kojima su izvanredni. Dobro je znati da možete da se zabavite u nečemu čak i ako nikada nećete biti najbolji u tome.
Obezbedite intelektualne izazove
Natprosečno inteligentna deca mnogo brže savladavaju gradivo. Samim tim, ulažu mnogo manje truda od svojih vršnjaka da bi postigli dobre rezultate. Svakako, ovo saznanje jača samopouzdanje mališana, ali ima i negativnu stranu. Nakon izvesnog vremena prestaju da budu motivisana, jer nemaju dobar izazov. Upravo to im roditelji moraju obezbediti.
Intelektulani izazov ne mora biti isključivo teži od prethodnih, već može biti nešto sasvim novo. Na primer, učenje jezika koji se ne predaje u školi.
Budite iskreni prema njima u pogledu njihovih sposobnosti
Natprosečno inteligentna deca imaju potpuno razumevanje svojih sposobnosti. Zbog toga stručnjaci savetuju da nikako ne trebate da krijete od njih da se izdvajaju u odnosu na vršnjake. Ipak, morate im jasno staviti do znanja koje su granice nadarenosti.
Uspeh na razgovoru za posao, a kasnije i u karijeri, ne zavisi isključivo od toga što je nadaren u školi. Moraće da se potrudi ako želi da iskoristi svoje sposobnosti, kao i bilo ko drugi.
Budite otvoreni u pogledu njihovog izbora prijatelja
Natprosečno inteligentna deca često su predmet zadirkivanja vršnjaka. Kao posledica toga može doći do socijalne distance. Da biste je izbegli ohrabrite svoje dete da pronađe prijatelje koji mu odgovaraju.
Nije redak slučaj da naprednijem detetu više prija društvo nešto starijih osoba. Čak i ako vam se ova ideja o druženju sa starijima ne dopada, nemojte ga ograničavati. Verovatno vaše dete oseća da ima više zajedničkog sa starijima, nego sa vršnjacima.
Ukoliko ste roditelj natprosečno inteligentnog deteta savete i stručnu pomoć u vezi roditeljstva možete dobiti u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Intrapersonalna inteligencija – Zašto je važna i koje su njene karakteristike?
Intrapersonalna inteligencija je jedna od 8 vrsta inteligencija koje je razvio Howard Gardner. Ovaj američki psiholog je u svom delu „Teorija višestrukih inteligencija“ definisao inteligenciju kao „sposobnost rešavanja problema ili razvoja proizvoda, koji su važni u kulturnom kontekstu ili u datoj zajednici“.
Na osnovu te definicije identifikovao je 8 tipova inteligencija koje ljudsko biće ima sa kapacitetom za razvoj. One imaju međusobno dejstvo, ali deluju i samostalno.
Prema Gardneru, intrapersonalna inteligencija je sposobnost istraživanja sopstvenog unutrašnjeg sveta i osećanja. Odnosno, sposobnost samorefleksije, spoznaje svojih snaga i slabosti, kao i osećanja i misaonih procesa koji čine samospoznaju.
S obzirom da intrapersonalna inteligencija može pomoći da se osoba fokusira na planiranje i upravljanje svojim životom psihološko savetovalište Sana vam otkriva njene osnovne karakteristike.
Koje su karakteristike intrapersonalne inteligencije?
Iako će, možda, nekima definicija intrapersonalne inteligencije delovati kao opis za narcisoidni poremećaj ličnosti, postoji velika razlika. Pre svega, osobe sa ovom inteligencijom su zabrinute za okruženje oko sebe, a ne samo za sebe. Zapravo, one počinju da upoznaju druge ljude upoznavajući sebe. Takođe, svesni su svojih prednosti, ali se ne hvale.
Intrapersonalna inteligencija donosi jaku intuiciju i razumevanje sopstvenih osećanja. Samim tim i razumevanje osećanja i misli drugih. Ovi ljudi su spremni da primene ono što nauče u svakodnevnom životu. Često su veoma odlučni da postignu svoje ciljeve bez obzira koliko godina imaju.
Kako vole da provode vreme sami, nije redak slučaj da pokazuju znake introvertnosti. Posebno mlađi u odnosu na svoje vršnjake.
Još jedna značajna karakteristika jeste razumevanje sopstvenih grešaka. Na taj način uče da izbegnu slične situacije u budućnosti. Ujedno poseduju visoku kontrolu besa.
Osobe sa ovom vrstom inteligencije često teže da svoja osećanja i misli izraze na kreativne načine, na primer kroz pisanje ili muziku.
Zašto je intrapersonalna inteligencija važna?
Intrapersonalna inteligencija ide korak dalje od emocionalne inteligencije. Mogućnost razumevanja šta se dešava u vašem umu i svest o svojim emocijama obezbeđuje vam jasno postavljanje ciljeva.
Povezivanje sa drugima, bilo da se radi o kolegama, prijateljima ili porodici, deo je stvaranja smislenog života. Ljudi koji su razvili svoju intrapersonalnu inteligenciju dobri su u međuljudskim odnosima i komunikaciji. Svesni su svojih misli i razumeju da ono što misle direktno utiče na njihov stav prema životu i kako se osećaju o sebi. Sa tim dolazi i razumevanje šta treba da urade da bi promenili svoje okolnosti ili postigli određene ciljeve.
Drugim rečima, sinhronizovani su sa sobom i sposobni da se razvijaju kako se njihov život i okolnosti menjaju.
Intrapersonalna inteligencija omogućava i napredovanje u karijeri. Kada poznajete sebe, ne dozvoljavate da vam spoljni uticaji poljuljaju samopouzdanje. U skladu sa tim kritiku prihvatate kao priliku za poboljšanje, dok vas toksični komentari ne dotiču.
Kako razviti intrapersonalnu inteligenciju?
Howard Gardner smatra da se ljudi ne rađaju sa pojedinim vrstama inteligencije.To znači da možemo da poboljšamo svoje kognitivne veštine kako bismo postigli intrapersonalnu inteligenciju.
Jedan od najlakših načina jeste vođenje dnevnika. Rutinsko beleženje događaja, ali i misli i osećanja pomaže u stvaranju svesti.
Obavezno odvojite vreme za razmišljanje. Nije bitno o čemu mislite. Bićete šokirani uticajem misaonih putovanja tokom kratkih pauza tokom jednog dana.
Važno je da znate da ljudi sa visokom intrapersonalnom inteligencijom mogu razumeti osećanja i misli drugih ljudi. Zbog toga je ključno negovanje društvenih hobija kako biste bili u interakciji sa drugima.
Intrapersonalna inteligencija se razvija kroz učenje i praksu. Ukoliko ne možete sami da pronađete najbolje načine za njen razvoj potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više