Fight or flight
Fight or flight pomoći će vam da prebrodite stresne situacije.
Savremen način života donosi brojne kako poslovne, tako i privatne obaveze. Usled nedostatka vremena i borbe za egzistenciju sa jedne i velikh ambicija i želja za dokazivanjem, sa druge strane, stres je postao svakodnevna pojava.
Prema definiciji to je “način na koji telo reaguje na spoljašnji pritisak koji doživljavamo kao opterećujući i koji nam je neprijatan”. Međutim, stres je mnogo više od naših emocija na doživljaj. On je urođeni fizički odgovor našeg tela usled nemogućnosti da se više mentalno izborimo sa zahtevima koje se pred nas stavljaju. Fizički, može se ispoljiti na 3 načina. Fight or flight je jedna od tih reakcija.
Šta je fight or flight?
Fight or flight ili akutni odgovor na stres, kako se još naziva, predstavlja fiziološku reakciju, koja se javlja kao odgovor tela na opaženi štetni događaj, napad ili pretnju opasnu po život. U pitanju je kratkoročni mehanizam koji nam omogućava da “preživimo” stresne situacija.
Naime, kada se nalazimo u situaciji koju naš mozak detektuje kao preteću, organizam dolazi u stanje povećane aktivnosti, tj. u stanje pripravnosti i uzbune. Na taj način spreman je da na vreme adekvatno reaguje – da se fizički borimo ili pobegnemo. Prestankom pretnje, sistemi u telu se, putem, relaksacionog odgovora, vraćaju u normalno funkcionisanje.
Nažalost, u slučaju konstantne izloženosti stresu, koja je karakteristična za današnji život, relaksacioni odgovor ne ispoljava se dovoljno. Što vremenom može da ostavi posledice na naše fizičko i mentalno zdravlje.
Fight or flight reakciju je opisao Walter Bradford Cannon 1915. godine u knjizi “Bodily changes in pain, hunger, fear and rage”. Ovaj američki fiziolog je reakciju prvo primetio kod životinja koje su bile ugrožene, na primer, prilikom izaganja predatoru. Uočio je da njihovo telo tada automatski mobiliše resurse kako bi se pripemilo za suočavanje sa pretećim okolnostima.
Šta se dešava u telu tokom ove reakcije?
Fight or flight aktivira simpatički nervni sistem. Ovaj sistem, pak, stimuliše rad nadbubrežne žlezde, pokrećući oslobađanje kateholamina, koji uključuje adrenalin i noradrenalin. Na taj način telo povećava otkucaje srca i brzinu disanja kako bi obezbedilo energiju i kiseonik koji će biti potrebni za brzi odgovor na opasnost.
Kako reakcija na stres počinje da se zdržava, protok krvi u površnim slojevima se smanjuje. Povećava se protok u mišićima, mozgu, nogama i rukama. Kao rezultat toga koža postaje bleda ili se lice zajapuri kada krv počne da nadire u mozak. Takođe, povećava se sposobnost zgrušavanja krvi da bi se sprečio višak gubitka krvi u slučaju povrede. Zenice se šire, omogućavajući time jasniji vid i bolju koncetraciju.
Zašto je fight or flight reakcija važna?
Fight or flight reakcija nam pruža odličnu pripremu za postizanje dobrih rezultata pod pritiskom, posebno kada su česti konflikti na poslu.
Iako se reakcija fight or flight događa automatski, ne znači da je uvek tačna. Ponekad ona daje odgovor i kada nema stvarne pretnje. Ovaj problem je naročito izražen kod fobija, anksioznih poremećaja ili drugih psihičkih stanja. Tako, na primer, osoba koja se boji visine može da počne da doživljava akutni odgovor na stres svaki put kada mora da se popne na poslednji sprat solitera, pa fight or flight reakcija preti da preraste u napad panike.
Razumevanje prirodnog odgovora tela na borbu ili beg donosi nam pravilno upravljanje stresom. Samim tim, uči nas kako da se suočimo sa ovakvim, nerealnim situacijama.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa stresom, psihološko savetovalište Sana daće vam dragocene savete o tehnikama za smirivanje i opuštanje tela.
Pročitaj Više