Psihosomatske bolesti
Psihosomatske bolesti su čest problem savremenog društva.
Brz životni tempo, brojne privatne obaveze, kao i preopterećenje poslom dovode do konstantnog stresa, koji se, pak, negativno odražava na mentalno zdravlje.
Iako smo naučili kako da se “nosimo” sa svakodnevnim izazovima, nije redak slučaj da emotivne smetnje postanu izvor fizičkih tegoba, odnosno da utiču na rad celokupnog organizma. Obično je taj uticaj kratkotrajan – iznenadni ubrzan rad srca, znojenje dlanova, crvenilo na licu, osip na koži, vrtoglavica, višednevna glavobolja… Međutim, ako dovedu do hroničnih promena na određenom organu, onda je reč o psihosomatskim bolestima.
Prema definiciji, psihosomatske bolesti su bolesti organa, tj. telesni poremećaji koji su izazvani psihogenim faktorima kao što su stres, socijalni konflikti, posttraumatski stresni poremećaj i drugi nerešeni unutrašnji psihički sukobi.
Da psihički problemi imaju jak uticaj na zdravlje govore i statistički podaci. Procenjuje se da se svaki treći stanovnik javlja lekaru zbog simptoma koji nisu isključivo vezani za fizičko stanje.
Psihosomatske bolesti su poznate od davnina
Na povezanost uma i tela ukazivali su još antički mislioci. Tako je Sokrat isticao da se “telo ne može izlečiti ako se ne leči duša”, dok je Hipokrat govorio da se ne može lečiti samo bolest, već i bolesnik.
Njihov stav podržali su i lekari Ahmed ibn Sahl al-Balkhi i Hali Abasa u Srednjem veku, pa u persijskim spisima možemo naići na interakciju fizioloških i psiholoških funkcija u telu.
Termin “psihosomatski poremećaj” prvi je upotrebio 1818. godine nemački lekar Johann Christian August Heinroth u lečenju insomnije. Da bi početkom 20. veka Franz Alexander zvanično uveo psihosomatske bolesti u medicinu. Ovaj mađarski psihijatar je objasnio 7 bolesti u čijoj osnovi leži emocionalni faktor. Među njima našle su se astma, hipertenzija, hipertireoza, čir, ulceroznikolitis, reumatoidniartritis i neurodermatitis.
Nažalost, lista je, danas, mnogo duža. Prema rečima profesora Vladete Jerotića gotovo sve bolesti, od gripa do raka, mogu biti psihosomatske.
Koje su tipične psihosomatske bolesti?
Američka psihijatrijska klasifikacija je psihosomatske bolesti podelila u nekoliko grupa. Tu, pre svega, spadaju gastro-intestinalne bolesti: čir na želudcu ili dvanaestopalačnom crevu, Kronova bolest, gastritis, duodenalni ulkus, hronična opstipacija. Zatim, bolesti kardiovaskularnog sistema kao što su hipertenzija, koronarna bolest, angina pektoris, aritmija, pa i infarkt. Od endokrinih to su problemi sa štitnom žlezdom i dijabetes.
Bronhijalna astma je najrasprostranjenija psihosmatska respiratorna bolest, dok su reumatska upala zglobova i hronični bol u leđima česte reumatološke bolesti čiji je izvor psihičke prirode.
Verovali ili ne, i akne, neurodermatitis, ekcemi i druge promene na koži mogu biti psihosomatske. Čak i ginekološke tegobe, kao što su bolne menstruacije i spontani pobačaj, se svrstavaju u ovu grupu.
Koje osobe su podložnije razvoju psihosomatske bolesti?
Veliki uticaj na razvoj psihosomatske bolesti imaju karakterne osobine.
Rizik od pojave je veći kod osoba koje potiskuju svoj nemir, ljutnju, bes, tugu, agresiju ili neka druga osećanja koja ih opterećuju. Pojedini, pak, nisu sposobni da verbalizuju ono što ih “muči”, pa dolazi do unutrašnje tenzije, koja dovodi do poremećaju u radu organa.
Psihosomatske bolesti se često vezuju i za ljude koji teško prihvataju velike promene u životu. Takođe, za one koji su preosetljivi na konfliktne situacije, izbegavaju da ih razreše ili nisu spremni na kompromisno rešenje.
Psihosomatske bolesti zahtevaju lečenje ne samo obolelog organa, već i psihe, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana i klinički psiholog Mr Ana Gligorić.
Pročitaj Više