Kinofobija – Strah od pasa
Kinofobija predstavlja iracionalni strah od pasa. Naziv je dobila od grčkih reči „cyno“ što u prevodu znači „pas“ i „phobos“, tj. „strah“.
U pitanju je specifična fobija, koja je u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5) svrstana u podgrupu životinjskih fobija.
Iako se strah od pauka smatra najrasprostranjenijom životinjskom fobijom, ni kinofoboju ne treba olako shvatiti. Istraživanja pokazuju da se oko 3 odsto ljudi u svetu sa njom suočava. Problem je dodatno izražen zbog velikog broja kako lutalica, tako i vlasničkih pasa koje srećemo gotovo svakog dana na ulicima, u parkovima i drugim mestima.
S obzirom da kinofobija otežava normalno funkcionisanje psihološko savetovalište Sana vam skreće pažnju na moguće pokretače problema.
Šta izaziva strah od pasa?
Kinofobija se obično javlja u detinjstvu. Mada nije isključeno da se pojavi i u kasnijim godinama pod uticajem različitih bioloških, genetskih, psiholoških i faktora okoline.
Glavni pokretač smatra se traumatično isksutvo, koje može biti lično, indirektno ili informativno. Lično iskustvo podrazumeva negativni susret sa psom kao što je ujed. Indirektno je, zapravo, iskustvo posmatranja kada vidite da je neku osobu krvoločki napao pas. Dok se informativno sastoji u prenošenju susreta drugih ljudi sa psima ili čitanja u novima o tome. Često se roditelji služe ovim kako bi zaplašili decu ili, pak, preneli svoje strahove, čime se stvaraju uslovi za ravoj kinofobije.
Istraživanja pokazuju da strah od pasa ima genetsku osnovu. Što znači da je veća verovatnoća da će javiti ukoliko je u porodici već registrovana neka vrsta fobije. Takođe, veću sklonost ka njenom razvoju imaju ljudi koji pate od drugih psihičkih problema, kao što su depresija, generalizovana anksioznost, opsesivno-kompulzivni poremećaj.
Pokretači mogu biti i promene u funkciji mozga, kao i sam sklop ličnosti.
Simptomi i okidači kinofobije
Osobe koje pate od kinofobije ispoljavaju simptome straha kada ugledaju psa, čak i ako je na povodcu ili u ograđenom prostoru. Kod pojedinih ljudi dovoljno je da čuju lajanje ili da ugledaju sliku psa, dok je nekima okidač i samo razmišljanje o psima.
Karakteristični simtpomi su znojenje, drhtanje, otežano disanje i ubrzani rad srca. Zatim, mučnina vrtoglavica, uznemireni stomak.
Fizičke simptome prate emocionalni. Tu spadaju napadi panike, anksioznost, osećaj gubitka kontrole. Zbog toga se javlja i potreba da se izbegnu sve situacije u kojima postoji mogućnost da se susretnu sa psima. Kao posledica toga nastaje socijalna distanca. Vremenom, mogu se razviti i depresija pa i suicidne misli.
Kako se leči kinofobija?
Nažalost, samo 10 odsto ljudi koji imaju iracionalni strah od pasa potraži pomoć stručnjaka. Što je velika greška, jer on neće nestati sam od sebe.
Psihoterapija ima važnu ulogu u rešavanju kinofobije. Pri čemu se primenjuje više metoda. Terapija izloženosti je najčešći tretman. Kao što naziv kaže, obuhvata postepeno izlaganje objektu straha, u ovom slučaju psima. U početku se predlaže gledanje video zapisa i fotografija na kojima su psi, da bi se prešlo na direktni kontakt sa njima.
Kognitivno bihejvioralna terapija je druga metoda koja se koristi u lečenju. Cilj ovog pristupa jeste razvijanje osećaja kontrole nad svojim mislima i emocijama, kao i napuštanje nerealnih razmišljanja.
Oslobodite se straha od pasa, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više