Hubrisov sindrom
Hubrisov sindrom predstavlja skup “simptoma” karakterističnih za pojedine osobe koje su dugo na liderskim pozicijama. Odnosno, na pozicijama koje im daju veliku moć, privilegije i ovlašćenja.
Naziv potiče od starogrčke reči “ybris” što znači “višak”. U antičko doba ovaj termin je služio za opisivanje preterano ponosne ličnosti ili opasnog prekomernog samopouzdanja koje je praćeno arogantnim ponašanjem.
Iako u osnovi ima narcisoidne karakteristike, Hubrisov sindrom ne treba posmatrati kao podvrstu poremećaja ličnosti. On se ne razvija na isti način kao kod poremećaja. Takođe, ne može se objasniti ni kao neurotičnost, jer je utvrđeno da mozak osobe sa ovim sindromom ne pokazuje nikakve fiziološke promene.
Šta podrazumeva Hubrisov sindrom otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Hubrisov sindrom označava stečene promene ličnosti izazvane “konzumiranjem” vlasti
Harizma, šarm, ubedljivost, širina vizije, spremnost na rizik, grandiozne težnje i smelo samopouzdanje su glavne karakteristike uspešnih ljudi koje ih određuju da postanu uspešne vođe. Nažalost, postoji i druga strana ovog profila, jer iste osobine koje označavaju lidera mogu se ispoljiti i na negativan način.
Svako se od nas makar jednom u životu susreo sa osobom koja sebe predstavlja superiornim, dok druge posmatra sa prezirom ne samo zato što su manje vredni, već zato što su prosečni. Upravo takvo preterivanje, tj. “višak” može da odvede u impulsivnost, naglašenu oholost, nepromišljenost, prezir prema drugima, pa čak i u nepažnju za detalje što ima katastrofalne posledice.
Kako se ispoljava Hubrisov sindrom?
Hubrisov sindrom ukazuje na ponašanje osobe koja se promenila dok je bila na moćnom položaju. Sa slabljenjem vlasti i simptomi počinju da nestaju.
David Owen i Jonathan Davidson postavili su 14 karakterističnih ponašanja za Hubrisov sindrom. To su:
- Sklonost da svet oko sebe vide kao mesto za korišćenje svoje moći i sticanje slave,
- Preduzimanje akcija koje će ih veličati,
- Izražena posvećenost za samoprezentacijom,
- Predstavljanje svojih aktivnosti kao spasonosnih,
- Poistovećivanje sa nacijom ili kompanijom koju vode tako da svoje mišljenje vide i kao mišljenje naroda (zaposlenih),
- Govore o sebi u trećem licu,
- Omalovažavanje saveta i kritika drugih,
- Prenaglašena vera u lična dostignuća,
- Ubeđenost da nikome na zemlji nisu odgovorni,
- Uverenost da im samo Bog može suditi,
- Gubitak veze sa realnošću,
- Sklonost ka riziku i impulsivnosti,
- Slepo praćenje svoje ideje, bez razmatranja drugih, možda, povoljnih faktora,
- Ispoljavanje nesposobnosti u kreiranju politike usled zanemarivanja glavnih čimbenika.
Ukoliko su prisutna najmanje 3 navedena znaka može se reći da osoba pati od Hubrisovog sindroma.
Iako ne deluje opasno, ovaj sindrom je ozbiljan društveni problem koji na različite načine može da utiče ne samo na pojedinačne države, već i na svetsku populaciju posebno kada je reč o vođama velikih sila. Nije redak slučaj da su ove osobe korumpirane, pohlepne, kao i tiranski raspoložene. Kako ne trpe nikakvu kontrolu i ne priznaju greške u dijalozima sa njima često su prisutni konflikti.
Poznate ličnosti sa Hubrisov sindromom
Istorija beleži brojne primere Hubrisovog sindroma među poznatim ličnostima. George W. Bush je jedan od njih. Mada su izvesnu aroganciju pokazivali i drugi američki predsednici – Franklin Roosevelt, Woodrow Wilson, John F. Kennedy, Lyndon B. Johnson, Richard Nixon. Dok su u engleskoj vlasti tipični predstavnici David Lloyd George, Neville Chamberlain, Margaret Thatcher i Tony Blair.
Međutim, Hubrisov sindrom se ne vezuje samo za političare. Od njega pati sve veći broj direktora i menadžera velikih kompanija. Što je dodatni dokaz da je moć opasna stvar ukoliko se ne koristi sa zdravim razumom.
Pročitaj Više