Halo efekat – Šta je i na koji način utiče na naše mišljenje o drugima?
Halo efekat predstavlja vrstu kognitivne pristrasnosti u kojoj ukupni utisak o osobi utiče na to kako se osećamo i razmišljamo o njenom karakteru. Odnosno, svoj sud o nekom formiramo na osnovu jedne pozitivne karakteristike tako da automatski pripisujemo druge pozitivne osobine za koje ne znamo da li uopšte postoji i na osnovu toga formiramo mišljenje o njemu. Tipičan primer za to jeste da nečijem lepom izgledu pripisujemo i mišljenje da je pametan.
Suprotno halo efektu je „efekat đavola“ ili „efekat vile“. On se ispoljava u situacijama kada nam se neki aspekt ličnosti ne dopada, te imamo negativnu predispoziciju prema svemu u vezi sa tim.
Prvi utisak svakako je važan. On nam daje osnova da dalje upoznajemo ili ne osobu koju smo sreli. Međutim, ne trebamo o nekom izgraditi celokupno mišljenje samo na osnovu prvog susreta, tj. na osnovu jedne osobine, kao što je izgled ili sitni detalji. Iako smo svesni da je svako od nas je kompleksna ličnost sa brojnim pozitivnim i negativnim karakteristikama halo efekat je deo naše svakodnevnice i susrećemo se sa njim u različitim sferama života.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako socijalno-psihološki fenomen utiče na naš život.
Kada se pojavio halo efekat?
Halo efekat je prvobitno identifikovao 1907. godine američki psiholog Frederick L. Wells. Međutim, zvanično je priznat tek 1920. godine uz empirijske dokaze Edwarda Thorndika. Ovaj američki psiholog je u svom delu „Konstantna greška u psihološkim ocenama“ izneo zapažanje o specifičnoj kognitivnoj pristrasnosti. U njemu jedan aspekt osobe, brenda, proizvoda ili institucije utiče na nečije misli o drugim aspektima ili dimenzijama entiteta.
Svoje mišljenje je formirao na osnovu na studije u kojoj su učestvovali vojni oficiri, koje je Thorndike zamolio da rangiraju vojnike. Mislio je da će u fer pristupu razmotriti svaku osobinu prilikom rangiranja, ali to se nije dogodilo. Psiholog je otkrio da su oficiri vojnicima davali više rangove na osnovu prvih utisaka o njihovom izgledu.
Uticaj halo efekta
Stručnjaci ističu da je halo efekat od postanka ukorenjen u čoveku. Razvijen je iz pretpostavki koje su našim precima omogućavale da primete svoju okolinu i brzo procene da li su bezbedni.
Međutim, halo efekat nije samo pretpostavka, već jedan vid kognitivne distorzije, tj. greške u mišljenju koja se zasniva na pristrasnosti. Najbolji primer ovog fenomema dolazi u oblasti marketinga. Kada neka poznata ličnost reklamira određeni proizvod pozitivno mišljenje koje imamo o toj osobi neretko se proširuje na sam artikal dovodeći do formiranja pozitivne ocene.
Halo efekat srećemo često i na poslu. Upravo je on jedna od najčešćih predrasuda koje utiču na procene i recenzije učinka. Nadređeni mogu da ocenjuju podređene na osnovu percepcije jedne karakteristike, a ne celokupnog njihovog učinka. Na primer, entuzijazam ili pozitivan stav radnika mogu zaseniti njihov nedostatak znanja ili veština. To će dovesti do toga da ovi zaposleni budu bolje ocenjeni u odnosu na one koji zaista to zaslužuju. Takav odnos stvara uslove za razvoj konflikta u radnom okruženju i nezadovoljstva radnika čiji doprinos nije prepoznat.
Istraživanja pokazuju da uspeh na razgovoru za posao, takođe, nosi halo efekat. Naime, kandidati koji su prijatnog izgleda imaju veću verovatnoću da ih poslodavac oceni kao inteligentne i kvalifikovane za navedenu radnu poziciju.
Bez obzira što se pristrasnog mišljanja u potpunosti ne možemo osloboditi kognitivne predrasude koje donosi halo efekat mogu da budu štetne, pa i povezane sa stanjima mentalnog zdravlja, kao što su depresija i anksioznost.
Zato je veoma važno da naučimo kako da ih prepoznamo i umanjimo, a u tome nam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više