Anksiozni poremećaji – Zašto se javljaju i koje vrste postoje?
Anksiozni poremećaji su psihički poremećaji koje karakteriše prekomeran i dugotrajan osećaj straha, zabrinutosti ili napetosti, koji nisu u skladu sa stvarnom situacijom.
Sasvim je normalno ponekad imati izvesnu anksioznost. Možete osećati nervoznu ili strah kada treba da donesete važnu odluku u životu, dok čekate rezultate testa ili se spremate za razgovor za posao. U pojedinim slučajevima anksioznost može biti i korisna. Ona nam pomaže da primetimo opasne situacije i fokusiramo našu pažnju kako bismo ostali bezbedni.
Međutim, anksiozni poremećaji su mnogo više od povremene nervoze i strepnje. Njihov intenzitet je toliko jak da ometaju naše svakodnevno funkcionisanje. Pri čemu dovode do preteranih nekontrolisatih reakcija koje nisu srazmerne situaciji.
Anksiozni poremećaji su najrasprostranjeniji tip mentalnog poremećaja na globalnom nivou. Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 30 odsto odraslih osoba.
Zašto se javljaju anksiozni poremećaji?
Kao i kod drugih mentalnih zdravstvenih stanja, tačan uzrok nije poznat. Zato se smatra da anksiozni poremećaji nastaju kombinacijom više faktora. Pre svega, faktora okoline.
Težak ili dugotrajan stres može promeniti ravnotežu neurotransmitera koji kontrolišu vaše raspoloženje. Na taj način stvaraju se povoljni uslovi za razvoj anksioznog poremećaja. Doživljavanje traumatičnog događaja takođe može izazvati anksiozne poremećaje
Važnu ulogu ima i genetika. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko je neki od njih već registrovan u porodici.
U pokretače se svrstava i hemijski disbalans neurotransmitera i hormona, kao što su norepinefrin, serotonin, dopamin i gama-aminobuterna kiselina (GABA). Anksioznom poremećaju mogu doprineti i promene u mozgu. Naime, deo mozga koji se naziva amigdala ima ulogu u detektovanju opasnosti. Ukoliko postoji preosetljivost amigdale povećan je rizik od stvaranja „lažnih uzbuna“ u bezopasnim situacijama.
Vrste anksioznih poremećaja
Postoji nekoliko vrsta anksioznih poremećaja prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje (DSM-5).
Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP) karakteriše prekomerna, česta i nerealna briga o svakodnevnim stvarima. To mogu biti poslovne obaveze, porodica, zdravlje, kućni poslovi ili neke druge uobičajne situacije. Povezan je sa najmanje dve ovakve strepnje u toku dana, te dovodi do stalnog straha i osećaja preopterećenosti. Zapravo, osobe sa ovim problemom se stalno pitaju „šta ako…..“.
Panični poremećaj uključuje višestruke neočekivane napade panike. Glavna karakteristika stanja je da se napadi dešavaju bez upozorenja i nisu posledica drugog mentalnog ili fizičkog stanja. Prate ih fizički simptomi, kao što su gušenje, vrtoglavica, bol u grudima.
Agorafobija u najširem smislu predstavlja strah od javnog prostora. Tačnije, situacija u kojima bi bilo teško pobeći ili dobiti pomoć. Može dovesti do potpunog izbegavanja izlaska iz kuće.
Socijalni anksiozni poremećaj predstavlja intenzivan i kontinuirani strah od ponižavanja ili osude u društvenim situacijama. Zbog toga osobe sa ovim poremećajem izbegavaju da drže javne govore, kontakte sa nepoznatima, čak i da jedu pred drugima.
Poremećaj separacione anksioznosti se manifestuje iracionalnim, preternim strahom koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Iako se njegova pojava kod dece smatra normalnom fazom detinjstva, može se javiti i kod odraslih. Tada dovodi do brojnih problema u svakodnevnim aktivnostima.
Selektivni mutizam karakteriše nemogućnost govora u situacijama u kojima se očekuje komunikacija, uprkos sposobnosti govora. Obično se javlja kod dece.
Specifične fobije donose jak, iracionalan strah od konkretnih objekata ili situacija. Na primer strah od pauka, visine, vožnje avionom… Osoba je svesna da strah nije realan, ali ne može da ga kontroliše.
Anksiozni poremećaji ne nastaju „niotkuda“, niti nestaju sami od sebe. Zato na vreme potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Koji su fizički simptomi anksioznosti i kako se izboriti sa njima?
Fizički simptomi anksioznosti variraju od osobe do osobe, ali često su prilično slični i mogu biti vrlo uznemirujući. U narednim redovima saznajte kako da ih prepoznate i izborite se sa njima.
Povećan srčani ritam (tahikardija)
Tokom anksioznosti, telo može reagovati kao da je u opasnosti, a zapravo nije.
Ovakvo stanje izazva ubrzan rad srca, što se može osećati kao „preskakanje“ ili neprijatan osećaj u grudima. Mnogi ljudi osećaju strah u tim momentima, što dodatno pojačava osećaj anksioznosti.
Znojenje
Prekomerno znojenje je čest simptom anksioznosti, koji se često javlja u stresnim situacijama. Anksioznim osobama se često znoje dlanovi, stopala ili čak lice, što dovodi do nelagode.
Svi ovi simptomi mogu stvoriti dodatni osećaj srama, posebno u društvenim situacijama. Što dovodi do potrebe za čestim presvlačenjem ili korišćenjem papirnih maramica kako bi se simptomi donekle iskontrolisali.
Fizički simptomi anksioznosti – Drhtanje ili tremor
Drhtanje može biti blago ili intenzivno i obično se manifestuje u rukama ili nogama.
Ovaj simptom dovodi do dodatne nesigurnosti i pojačava osećaj anksioznosti, stvarajući tako jedan začarani krug. Drhtanje može biti posebno izraženo u stresnim situacijama, poput javnog nastupa ili razgovora sa nepoznatima. Osobe često osećaju potrebu da prikriju ovaj simptom, što može dovesti do dodatnog stresa.
Napetost mišića
Hronična napetost mišića je čest simptom anksioznosti i manifestuje se najčešće u vratu, ramenima i donjem delu leđa.
Ova napetost može dovesti do bolova i nelagodnosti, što može otežati svakodnevne aktivnosti. Osobe često osećaju potrebu da se istegnu ili masiraju kako bi ublažile ovaj simptom. Dugotrajna napetost može rezultirati glavoboljama, što dodatno pogoršava stanje.
Gastrointestinalni problemi
Anksioznost značajno utiče na probavni sistem, i izaziva različite probleme. Osobe često prijavljuju mučninu, dijareju ili zatvor, što može biti vrlo neprijatno.
Osećaj “lepršanja” u stomaku je takođe čest i može izazvati dodatni strah. Ovi simptomi ometaju svakodnevno funkcionisanje, posebno u stresnim situacijama.
Teškoće s disanjem
Tokom anksioznosti, mnogi ljudi osećaju da im je otežano disanje ili imaju osećaj pritiska u grudima. Ovaj simptom može izazvati paniku i pojačati anksioznost, stvarajući osećaj gušenja.
Disanja može biti plitko ili ubrzano, što dodatno otežava smirivanje i pojačava strah.
Fizički simptomi anksioznosti – Umor
Hronična anksioznost može biti iscrpljujuća, a osobe se često osećaju umorno bez obzira na kvalitet sna. Mentalna napetost i stres mogu doprineti tome, otežavajući koncentraciju i svakodnevne aktivnosti.
Čak i nakon dužeg spavanja, dešava se da se bude umorne. Ovaj umor može dodatno pogoršati simptome anksioznosti, stvarajući začarani krug.
Glavobolje
Napetost i stres povezani sa anksioznošću mogu izazvati česte glavobolje ili migrene.
Ove glavobolje često su rezultat mišićne napetosti u vratu i glavi. Osobe sa anksioznošću često koriste lekove protiv bolova kako bi se lakše nosile sa ovim simptomom. Glavobolje mogu dodatno pogoršati opšte raspoloženje i povećati osećaj stresa.
Osip ili svrab
Neki ljudi sa anksioznošću mogu imati i kožne reakcije, poput osipa ili svrab, koji su povezani s povećanom osetljivošću tela. Ove kožne promene mogu biti uzrokovane stresom ili napetošću, što dodatno komplikuje situaciju i povećavju osećaj nelagode.
Fizički simptomi anksioznosti – Problemi sa ravnotežom ili vrtoglavica
Anksioznost može izazvati osećaj vrtoglavice ili gubitka ravnoteže, što može biti vrlo uznemirujuće. Osobe često osećaju da se svet oko njih vrti, što može izazvati dodatni strah.
Ovi simptomi mogu otežati obavljanje svakodnevnih aktivnosti, kao što su hodanje ili vožnja. Mnogi ljudi sa anksioznošću izbegavaju situacije u kojima se osećaju nesigurno zbog ovih simptoma.
Povećana osetljivost
Anksiozne osobe često postaju osetljivije na spoljašnje stimuluse, kao što su buka ili svetlost. Ovo može dodatno doprineti osećaju preopterećenja i stresa.
Osećaj osetljivosti može učiniti svakodnevne situacije, poput odlaska u kupovinu ili druženja, izazovnijim i dovesti do njihovih izbegavanja.
Strategije za upravljanje fizičkim simptomima
Postoje mnogobrojni načini koji mogu pomoći u borbi protiv anksioznosti i unblažiti njene simptome.
Neki od njih obuhvataju:
Tehnike disanja: Vežbe dubokog disanja može pomoći u smanjenju napetosti i poboljšanju osećaja kontrole.
Fizička aktivnost: Redovno vežbanje oslobađa endorfine, što može poboljšati raspoloženje i smanjiti simptome anksioznosti.
Mindfulness i meditacija: Ove tehnike pomažu u smanjenju stresa i fokusiranju na sadašnji trenutak, smanjujući prekomernu brigu.
Zdrav način ishrane: Ishrana bogata voćem, povrćem i omega-3 masnim kiselinama može doprineti opštem mentalnom zdravlju.
Kvalitetan san: Razvijanje rutine spavanja i stvaranje opuštajuće atmosfere za spavanje mogu značajno pomoći.
Društvena podrška: Razgovor s prijateljima ili članovima porodice može biti oslobađajući i pružiti emocionalnu podršku.
Kako se izboriti sa anksioznošću?
Fizički simptomi anksioznosti mogu biti izuzetno uznemirujući i značajno uticati na svakodnevni život i njegov kvalitet.
Razumevanje simptoma može pomoći u njihovom prepoznavanju i preuzimanju kontrole nad njima. Ukoliko se simptomi uprkos svemu ne povuku ili postanu još učestaliji, važno je potražiti stručnu pomoć.
Imajući u vidu komplikacije koje anksioznost može da izazove ne treba je olako shvatiti. Ukoliko ste kod sebe primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više