Faze prihvatanja bolesti
Faze prihvatanja bolesti predstavljaju karakteristične reakcije kroz koje prolazi svaka osoba koja je suočena sa sopstvenom ili bolešću najbližeg.
Savremeno doba karakteriše brz životni tempo. Usled brojnih kako poslovnih, tako i privatnih obaveza briga o zdravlju mnogima je prestala da bude prioritet. Nije redak slučaj da znake koje nam telo šalje zanemarujemo, pa se odlučujemo da posetimo lekara tek kad problem postane jasno vidljiv.
U takvom stanju loša dijagnoza je neminovnost, međutim ma koliko slutili niko nije spreman da je čuje. Nažalost, loše vesti su samo početak. One sa sobom donose mnoštvo emocija, misli, pa i strahova koji se smenjuju u određenom periodu.
Upravo tu smenu uočila je 1969. godine američka psihijatrica Elisabeth Kübler-Ross, podelivši ih u 5 faza. Opisala ih je u svojoj “O smrti i umiranju”, inspirisanoj radom sa terminalnim bolesnicima.
Koje su faze prihvatanja bolesti otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Faza poricanja
Faze prihvatanja bolesti započinju odbijanjem njenog postojanja. Naime, pacijent ne veruje da je dijagnoza tačna, smatrajući da je došlo do greške u rezultatima. Zbog toga se podvrgava novim testovima i traži mišljenje drugog, pa i trećeg lekara.
Ova faza počinje šokom i nevericom, zatim nastupa želja za distanciranjem od porodice i prijatelja kako bi se izbegao razgovor o bolesti. Osobe često ne žele da priznaju postojanje problema, jer na taj način misle da će on sam od sebe nestati.
Faza ljutnje
Negiranje ne može da traje dugo, pa ga zamenjuje ljutnja. Za razliku od prethodne, naizgled, mirne faze, ovu karakterišu jake emocije ljutnje i pitanja: “Zašto ja?” “Kako se to meni moglo dogoditi?” “Ko je kriv?”
Zapravo, sada počinjemo da shvatamo da se pojedini planovi, snovi i želje neće nikada ostvariti, što dovodi do frustracije i besa. S obzirom da su oni kratkotrajni vrlo brzo nastupa naredna faza.
Faza pregovaranja
Kako ljutnja ne vodi ničemu, nastaje faza pregovaranja, tj. cenkanja. U ovim trenucima mnogi se okreću veri, tražeći od Boga pomoć, odnosno spremni su da ponude i obećaju da će mnoge svoje navike promeniti kako bi produžili život, drugi pak, “vode” pregovore sa samom bolešću. Obično su praćeni poslednjim željama, na primer: “kada bih mogao da doživim unučiće” ili “ako bih samo još jednom mogao da posetim omiljeno mesto”.
Faza pregovaranja ispunjena je nadom da će dobiti više vremena. Kada shvate da je to nemoguće, nastupa depresija.
Faza depresije
Prema mišljenju Elisabeth Kübler-Ross u 4. fazi mogu se javiti 2 vrste depresije. Prva je reaktivna i izazvana je trenutnim osećanjima i promenama koje se dešavaju u životu pacijenta.
Druga je pripremna,ona predstavlja reakciju na krajnji gubitak svega.
Faza prihvatanja
Poslednja faza jeste potpuno prihvatanje bolesti, tj. njenog ishoda. Umesto ljutnji i molbi, osoba svoje interesovanje usmerava na trenutne aktivnosti koje će doprineti boljem kvalitetu života.
Borba sa bolešću nikada nije laka, zato je podrška porodice značajan faktor za faze prihvatanja bolesti. Takođe, važnu ulogu ima i psihoterapija i saveti psihologa.
Ukoliko se suočavate sa ozbiljnim zdravstvenim problemom potražite na vreme pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više