Kako postaviti granice prema sebi – kad reći „dosta je“ sopstvenim očekivanjima
U svetu koji stalno podstiče postignuća, produktivnost i „rad na sebi“, lako je preći granicu između zdravog razvoja i preteranog pritiska. I dok često pričamo o tome kako da kažemo „ne“ drugima, retko razmišljamo o jednoj podjednako važnoj, ali zanemarenoj veštini. To je kako da kažemo „dosta je“ samima sebi.
Naša sopstvena očekivanja često su neumoljivija od bilo kog šefa ili rođaka. Ona nas teraju da budemo savršeni, da nikada ne pogrešimo, da uvek dajemo maksimum, da budemo najbolji roditelji, najuspešniji profesionalci, najbolji prijatelji. Međutim, kada ne uspemo da dostignemo te nerealne standarde, mi smo ti koji sebe kažnjavaju.
U ovom tekstu saznaćete kako da prepoznate kada od sebe tražite previše, zašto je to važno i kako postaviti granice prema sebi.
Šta znači postaviti granice prema sebi?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako postaviti granice prema sebi morate znati šta to podrazumeva.
Granice prema sebi podrazumevaju sposobnost da realno procenite svoje kapacitete i da ne prelazite sopstvene fizičke, emocionalne i psihičke limite. To znači da znate kada da stanete, kada da napravite pauzu i kada da kažete „dosta je“.
Postavljanje granica prema sebi ne treba tumačiti kao odustajanje od ciljeva. Naprotiv, sa njima možete da nastavite da se razvijate i rastete, ali uz očuvanje mentalnog zdravlja, energije i samopoštovanja. Zbog toga je ovaj koncept tesno povezan sa samoregulacijom, tj. sposobnošću upravljanja sopstvenim mislima, emocijama i ponašanjem.
Kako prepoznati da ste prešli granicu?
Za razliku od spoljašnjih obaveza, gde su zahtevi jasno definisani, unutrašnji pritisak često deluje tiho i postepeno. Upravo zato nije lako uočiti trenutak kada zdrava ambicija prerasta u iscrpljujući pritisak. Samim tim je prepoznavanje preteranog pritiska prvi korak u razmatranju kako postaviti granice prema sebi.
Mnogi ljudi shvate da su preterali tek kada se pojave ozbiljniji simptomi iscrpljenosti.
Hronični umor koji ne prolazi
Povremeni umor je normalan, ali ako se budite iscrpljeni čak i nakon odmora, to je jasan znak da ste preopteretili sebe. Ovaj tip umora nije samo fizički. U pitanju je emocionalni umor koji dovodi do mentalne iscrpljenosti, osećaja težine i nedostatka energije za svakodnevne aktivnosti.
Osećaj da „nikad nije dovoljno“
Ako imate utisak da ništa što uradite nije dovoljno dobro, čak i kada postižete objektivno dobre rezultate, moguće je da ste upali u zamku prevelikih očekivanja. Ovaj obrazac je često povezan sa perfekcionizmom, gde se standardi stalno pomeraju, a zadovoljstvo izostaje. Rezultat je konstantna frustracija i osećaj unutrašnjeg pritiska.
Gubitak motivacije i zadovoljstva
Kada pređete sopstvene granice, aktivnosti koje su vam nekada pričinjavale zadovoljstvo počinju da deluju kao obaveza. Motivacija opada, a umesto entuzijazma javlja se ravnodušnost ili čak otpor.
Unutrašnji kritičar koji ne prestaje
Svi imamo unutrašnji glas koji procenjuje naše postupke, ali kada taj glas postane previše strog i konstantno negativan, to može biti znak da od sebe tražite previše. Tipične misli uključuju: „Mogla sam bolje“ „Nisam uradila dovoljno“ „Drugi bi to bolje od mene“ Ovakav način razmišljanja direktno utiče na samopouzdanje i emocionalno stanje.
Fizički simptomi
Telo često reaguje pre nego što postanemo svesni problema. Konstantne glavobolje, napetost u mišićima, problemi sa snom, ubrzan rad srca – jasni su znaci preopterećenja i hroničnog stresa.
Kako postaviti granice prema sebi bez osećaja krivice?
Postavljanje granica nije slabost, već znak zrelosti i brige o sebi. Prvi korak jeste da naučite da prepoznate svoje limite. Mnogi ljudi su navikli da ignorišu signale koje im telo i emocije šalju, što vremenom dovodi do iscrpljenosti.
Kako se trenutno osećam? Da li sam umorna ili pod stresom? Da li ovo radim iz želje ili iz pritiska? Ova i slična pitanja mogu vam pomoći u tome da prepoznate signale koje vam telo šalje.
Drugi korak je definisanje realnih očekivanja. Umesto rigidnih ciljeva, postavite one koji su ostvarivi. Ipak, ostavite prostor za prilagođavanje, jer je fleksibilnost osnova prilagođavanja nastalim promena. Ujedno i korak ka ispunjenju ciljeva.
Ključnu ulogu u postavljanju granica ima i odmor. Odmor ne bi trebalo da bude nagrada nakon iscrpljenosti, već redovan deo rutine. Kvalitetan odmor može uključivati kratke pauze tokom rada, boravak u prirodi, aktivnosti koje vas opuštaju. Redovan odmor povećava produktivnost i poboljšava fokus.
Obavezno razvijajte samopouzdanje. Kada verujete u sebe, manje ćete osećati potrebu da se stalno dokazujete. Takođe, vežbajte samosaosećanje. Budite prema sebi onakvi kakvi biste bili prema bliskoj osobi. Ovaj pristup je povezan sa konceptom self-compassion, koji podrazumeva razumevanje i prihvatanje sopstvenih nesavršenosti.
Postavljanje granica je veština koja se razvija vremenom. Zbog toga je važno da pratite sopstveni napredak. Odnosno, da pratite kako se osećate i kako se vaš odnos prema sebi menja. Male promene, poput uzimanja pauze bez krivice, realnije planiranje dana, smanjenje samokritike, mogu imati veliki dugoročni efekat.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa simptomima iscrpljenosti, zbog nedostatka granica, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Roditeljski burnout – Kada roditeljstvo postane previše
Roditeljstvo se često opisuje kao najlepša uloga na svetu. Zaista to i jeste, jer je ispunjeno ljubavlju, nežnošću i trenucima koji greju dušu. Međutim, roditeljstvo je i nepresušan izvor stresa, brige, odricanja i umora. I dok društvo rado slavi „supermame“ i „super tate“, retko se govori o onoj drugoj strani medalje. Odnosno, o trenucima kada roditelj jednostavno kaže: „Ne mogu više“.
Ako ste se ikada osetili iscrpljeno, emocionalno prazno, razdražljivo bez posebnog razloga ili ste poželeli da jednostavno pobegnete od svega, znajte da niste loš roditelj. Možda se suočavate sa burn out sindromom u roditeljstvu.
Prema navodima Phoenix Health-a ukupna globalna prevalenca teškog roditeljskog burnouta iznosi između 5% i 8%. Ako se tome dodaju i osobe sa lakšim simptomima taj broj raste čak do 40%. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam šta je roditeljski burnout, kako ga prepoznati i kako da ga prevaziđete.
Šta je roditeljski burnout?
Većina ljudi je čula za burnout na poslu, tj. sindrom preopterećenja poslom koji pogađa prezaposlene, pod stresom i perfekcioniste. Sa druge strane, roditeljstvo je posao koji nikada ne prestaje. Nema slobodnih dana, nema bolovanja i nema plaćenog odsustva. Zato ne čudi što sve više roditelja doživljava potpuno istu vrstu iscrpljenosti. U ovom slučaju umesto posla okidač je roditeljstvo.
Roditeljski burnout se definiše kao fizička, mentalna i emocionalna iscrpljenost koju roditelj oseća zbog hroničnog stresa vezanog za roditeljstvo. Za razliku od običnog umora, on ne nestaje nakon odmora i često uključuje emocionalno iscrpljenje, distanciranje od deteta i osećaj nedovoljnosti.
Istraživanja pokazuju da roditeljsko izgaranje može da iskusi svaki roditelj, bez obzira na to koliko voli svoju decu. Do njega dolazi kada postoji velika neravnoteža između zahteva koje roditeljstvo stavlja pred nas i resursa koje imamo da bismo se nosili sa njima.
Kako prepoznati roditeljski burnout?
Roditeljski burnout se ne javlja preko noći, već se razvija polako, često neprimećeno, sve dok ne postane neizdrživ. Zato je ključno rano prepoznavanje simptoma.
Najčešći emocionalni simptomi su:
- Hronična iscrpljenost – Umor koji ne prolazi ni nakon odmora
- Emocionalna otupljenost – Gubitak interesovanja za stvari koje ste voleli, osećate se odvojeno od dece i partnera, kao da posmatrate sopstveni život sa distance,
- Razdražljivost – Netrpeljivost zbog sitnica, osećate se stalno „na ivici“,
- Osećaj bespomoćnosti i beznađa – Osećaj da se stvari nikada neće popraviti,
- Osećaj krivice i sramote – Osećate se loše što ne uživate u roditeljstvu ili što ste ljuti na decu, sumnjate u svoje roditeljske sposobnosti.
Karakteristični fizički simptomi su:
- Nesanica ili loš kvalitet sna – Budite se umorni, otežano uspavljivanje,
- Glavobolje i napetost mišića – Posebno u vratu, ramenima i viličnim zglobovima,
- Problemi sa varenjem – Mučnina, gubitak apetita ili, obrnuto, emocionalno prejedanje,
- Ubrzan rad srca – Kao da ste stalno u stanju pripravnosti.
Roditeljski burnout donosi i promene u ponašanju. One se manifestuju povlačenjem iz društvenih odnosa, zanemarivanjem ličnih potreba, pa i odlaganjem roditeljskih obaveza.
Važno je napomenuti da roditeljski burnout nije isto što i postporođajna depresija. Iako se simptomi preklapaju, kod postpartum depresije zahtevi roditeljstva su okidač, ali se iscrpljenost često javlja i onda kada dobijete pomoć i odmor. Kod burnouta, odmor pomaže, ali se iscrpljenost brzo vraća čim se ponovo suočite sa roditeljskim obavezama.
Kako se nositi sa roditeljskim burnoutom?
Iako deluje teško, postoje konkretni koraci koji mogu pomoći:
Prihvatite da niste savršeni
Ovo je verovatno najvažniji, ali i najteži korak. Odustanite od mita o „savršenom roditelju“. Niko nije savršen, pa ni vi, ni vaše dete, ni vaša porodica. Zato prestanite da govorite sebi „trebalo bi“. „Trebalo bi da budem strpljiviji.“ „Trebalo bi da napravim bolji ručak.“ „Trebalo bi da više izlazimo.“ Ova „trebalo bi“ nisu ništa drugo do nerealna očekivanja koja vas guraju ka izgaranju.
Postavite granice
Mnogi roditelji, a posebno majke, osećaju se dužnim da uvek budu dostupni. To je nemoguće. Stanje hroničnog preopterećenja je siguran put ka burnoutu, te je važno da naučite ponekad da kažete „ne“.
Granice nisu sebične. One su neophodne za vaše mentalno zdravlje. Kada kažete „ne“ drugima, vi kažete „da“ sebi.
Rasporedite odgovornosti
Ako imate partnera, podelite dužnosti ravnopravnije. Istraživanja pokazuju da je jedan od najvećih prediktora roditeljskog burnouta odnos u kome jedan roditelj preuzima većinu brige oko dece.
Sedite i otvoreno razgovarajte o podeli posla. Ne mora da bude podela u svemu, ali je dovoljno da se obaveze u toku dana raspodele.
Ako ste samohrani roditelj, razmislite gde možete da dobijete podršku: baka i deda, rođaci, prijatelji, dadilje… Nije sramota tražiti pomoć.
Obratite pažnju na sebe
Kada ste na ivici izgaranja, briga o sebi nije luksuz, već neophodnost. Čak i male stvari, poput dovoljno sna, fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, mogu značajno pomoći u oporavku.
Potražite stručnu pomoć na vreme
Ako se ne prepozna i ne rešava na vreme, roditeljski burnout može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, uključujući i povećan rizik od anksioznosti i depresije.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa njim, pravi je trenutak da potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Burnout ili depresija? Ključne razlike koje morate znati
Burnout ili depresija? Dilema koju imaju mnogi ljudi širom sveta.
Savremeni način života donosi mnogo mogućnosti, ali i ogromne pritiske. Visoki zahtevi na poslu, stalna trka za rezultatima, smanjen odmor i sve manje kvalitetnog sna, doveli su do sve većeg osećaja iscrpljenosti. Upravo tu nastaje problem: da li je u pitanju burnout ili depresija?
Ova dva pojma mogu imati slične uticaje na mentalno zdravlje. Fizički simptomi burnouta mogu čak ličiti na depresiju i anksioznost. Zato na prvi pogled ljudima deluju istovetno. Međutim, postoje značajne razlike u uzrocima, mehanizmima i, što je najvažnije, pristupima lečenju.
Poznavanje razlika može vam pomoći da shvatite šta doživljavate. Takođe je ključno za pravovremenu i adekvatnu pomoć.
Šta je burnout, a šta depresija?
Pre nego što krenete da razmatrate da li je vaš problem burnout ili depresija morate znati šta ova dva pojma podrazumevaju.
Iako sindrom izgaranja, tj. burnout može biti odraz simptoma depresije, nije medicinsko stanje. To je stanje emocionalne, fizičke i mentalne iscrpljenosti izazvano dugotrajnim stresom, najčešće povezanim sa poslom. Zbog toga ga Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše kao profesionalni fenomen. Sa druge strane, Američko psihijatrijsko udruženje (APA) smatra burnout iskustvom, a ne dijagnozom.
Glavni uzročnik su produženi međuljudski stresori na poslu. U druge pokretače spadaju:
- faktori životne sredine,
- faktori ličnosti, kao što su emocionalna nestabilnost i sklonost anksioznosti.
Depresija ili veliki depresivni poremećaj je klinička dijagnoza. Za razliku od burnouta, nije ograničena samo na posao. Zapravo, depresija utiče na to kako osoba misli, ponaša se i oseća tako da može dovesti do niza emocionalnih i fizičkih problema.
Javlja kao odgovor na genetske, faktore životne sredine i psihosocijalne faktore. To uključuje:
- abnormalnosti neurotransmitera,
- traumatični događaj,
- hormonske abnormalnosti,
- određene osobine ličnosti.
Simptomi burnouta i depresije
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, burnout sindrom ima tri dela:
- Osećaj potpune iscrpljenosti,
- Osećaj distance od posla ili negativne misli o njemu,
- Izbegavanje obavljanjae radnih zadataka tako dobro kao ranije.
Vremenom, mogu se javiti i drugi simptomi, kao što su:
- razdražljivost,
- osećaj beznađa,
- osećaj nemoći,
- stalna briga,
- loš osećaj prema sebi,
- problemi sa spavanjem ili održavanjem sna,
- problemi sa pamćenjem.
Prisutni su i fizički simptomi. Pre svega, učestale glavobolje i bolovi u stomaku.
Neki od simptoma burnouta – problemi sa spavanjem, problemi sa pamćenjem i umor – mogu se javiti i kod depresije. U karakteristične simptome za ovo stanje spadaju:
- gubitak interesovanja za omiljene aktivnosti,
- osećaj tuge većinu vremena,
- prekomerno jedenje ili gubitak apetita,
- uznemirenost i nemir ili tromost i letargija,
- osećaj krivice,
- problemi sa koncentracijom ili donošenjem odluka,
- razmišljanje o smrti ili samoubistvu.
Važne razlike koje pomažu da shvatite da li je problem burnout ili depresija
Poreklo problema
Burnout je povezan sa poslom, obavezama, stresom i preopterećenjem.
Depresija zahvata sve segmente života i nema nužno spoljašnji okidač.
Emocionalna slika
Burnout izaziva osećaj praznine i frustracije vezane za obaveze.
Depresija dovodi do duboke tuge, beznađa i osećaja bezvrednosti.
Uticaj
Burnout utiče prvenstveno na produktivnost.
Depresija utiče na sve segmente života.
Zadovoljstvo
Osoba sa burnoutom obično i dalje može uživati u privatnim aktivnostima.
Osoba sa depresijom gubi interesovanje i za stvari koje su ranije donosile radost.
Reakcija na odmor
Burnout se može privremeno ublažiti odmorom, manjim opterećenjem, pauzama.
Depresija ostaje prisutna i tokom odmora.
Ukoliko prepoznajete neke od navedenih simptoma, javite se na vreme psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Kako se nositi sa burnout-om?
Kako se nositi sa burnout-om? Pitanje koje sve češće čujemo ne samo u medijima, već i u svakodnevnom životu.
Savremeno doba donelo je brz životni tempo. Velika radna opterećenja, kratki rokovi na poslu i jaka konkurencija postali su svakodnevnica mnogih. Zato ne čudi što se zaposleni ljudi ponekad osećaju preopterećeno ili iscrpljeno.
Međutim, kada je stres na poslu konstantan javlja se sindrom sagorevanja, tj. burnout. Istraživanja pokazuju da se oko 10 odsto zaposlenih suočava sa viskim nivoom stresa, osećajem gubitka kontrole i ekstremnim umorom.
Iako Svetska zdravstvena organizacija burnout definiše kao profesionalni fenomen, a ne medicinsku dijagnozu, ne treba ga zanemariti. Sagorevanje na poslu može da dovede do posledica po mentalno i fizičko zdravlje. Srčane bolesti, hipertenzija, poremećaji spavanja, pa i depresija i anksioznost – samo su neke od njih.
Štaviše, pokazalo se da burnout stvara osećaj uzaludnosti i otuđenja, narušavajući kvalitet odnosa sa drugim ljudima. Dugoročno gledano smanjuje mogućnosti za napredovanje u karijeri.
S obzirom na ozbiljnost problema psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da se izborite sa burnoutom.
Prepoznajte znake burnout sindroma
Pre nego što krenete da razmatrate kako se nositi sa burnout-om morate znati koji su simptomi. Karakteristični znaci su malaksalost, česte glavobolje, problemi sa spavanjem. Javljaju se i fizičke tegobe, kao što su bol u leđima, problemi sa varenjem i pad imuniteta.
Burnout dovodi i do promene ponašanja, uključujući nervozu, razdražljivost, bes. Osobe koje pate od sagorevanja na poslu neretko se osećaju bespomoćno i bez motivacije. To vodi ka problemima sa koncentracijom i efikasnošću obavljanja radnih zadataka.
Pojedini, u pokušaju da se izbore sa sve većim stresom, počnu da uzimaju tablete ili alkohol. Samim tim postoji rizik i od razvoja bolesti zavisnosti.
Kako se nositi sa burnout-om? Preuzmite kontrolu
Nažalost, rešavanje problema sagorevanja nije uvek jednostavno. Razlog za to leži u činjenici da vas burnout čini nemoćnim. Možda ćete se osećati kao da vam život juri i da ne možete da ga pratite. Ipak, to ne znači da ne možete preuzeti kontrolu na njim.
Da biste to postigli odredite, najpre, prioritete na poslu. Neke stvari jednostavno moraju da se urade. Druge, pak, mogu da sačekaju dok ne budete imali više vremena i energije. Odlučite koji su zadaci manje važni i ostavite ih po strani.
Ma koliko želeli nekada je nemoguće uraditi sav posao samostalno. Zbog toga naučite da delegirate. Ukoliko više zadataka nego što možete da obavite zahteva hitnu pažnju, prepustite ih nekome kome verujete.
Deo oporavka od sindroma sagorevanja na poslu jeste ostvarivanje ravnoteže između posla i privatnog života. Nakon što napustite posao, fokusirajte se na opuštanje i punjenje energije za sledeći dan. Nikako nemojte slobodne vreme ispunjavati poslovnim obavezama, pa ni mislima o poslu.
Vežbajte samosaosećanje
Dostizanje burnout tačke može dovesti do osećaja neuspeha i gubitka svrhe ili životnog pravca. Mnogi sa ovim problemom se osećaju kao da ne mogu ništa da urade kako treba ili da nikada neće postići svoje ciljeve.
Šta biste rekli prijatelju u vašoj situaciji? Verovatno biste ponudili empatiju i ljubaznost umesto da mu kažete koliko je podbacio. Upravo takvu podršku trebate pružiti sebi. Podsetite se da ne morate biti savršeni i da je u redu da vam je potrebna pauza.
Kako se nositi sa burnout-om? Obratite pažnju na svoje potrebe
Preuzimanje odgovornosti za svoje fizičko i mentalno zdravlje je ključno za oporavak od burnout-a.
U idealnom svetu, dostizanje burnout tačke bi značilo da odmah uzmete slobodne dane i posvetite se odmoru i opuštanju. Kako za mnoge to nije izvodljivo, potrudite se da pronađete vreme samo za sebe. Radite stvari koje vas čine srećnim. Obavezno uvedite zdravu ishranu i fizičku aktivnost u dnevnu rutinu. Isprobajte meditaciju, jogu ili druge vežbe za opuštanje. Naravno, miran san se podrazumeva.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa burnout-om potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Stres na poslu – Kako se izboriti?
Stres na poslu, prema definiciji, u užem smislu predstavlja „rezultat neadekvatnih zahteva radne okoline i mogućnosti zaposlenih“. Dok u širem smislu nije samo rezultat pritiska radne okoline, već je odraz opšte neravnoteže između karakteristika poslovne situacije i ličnih osobina zaposlenih.
Posao ima važnu ulogu u životu odraslih. On nam, pre svega, obezbeđuje materijalnu egzistenciju, te je značajan izvor sredstava za život. Takođe, daje nam ličnu satisfakciju, odnosno osećaj vrednosti, zadovoljstva i samopoštovanja. Prema mišljenju mnogih ljudi rad nas definiše, te ne čudi što često težimo usavršavanju kako bismo mogli dalje da napredujemo i gradimo karijeru o kojoj sanjamo.
Nažalost, moderno doba donelo je mnoge promene u načinu poslovanja koje se odražavaju na fizičko i mentalno zdravlje zaposlenih. Jedna od njih jeste stres.
Šta izaziva stres na poslu?
Brojni faktori se navode kao pokretači stresa, a u osnovi se mogu podeliti na socijalne, lične i fizičko okruženja.
Konflikti u radnom okruženju jedan su od vodećih uzročnika. Konstantne svađe, netrpeljivost, nadmetanje među kolegama ili borba sa toksičnim šefom mogu da dovedu do nezadovoljstva i frustracije koji se negativno odražavaju ne samo na poslovanje, već i na vaš celokupni život.
Priroda samog posla, takođe, ima snažan uticaj. Naime, kompleksnost radnih zadataka, kratki rokovi za njihovo izvršenje, kao i veliki broj obaveza koji prevazilaze kapacitete jednog radnika, stvaraju potrebu za čestim prekovremenim radom, što rezultira hroničnim umorom i pojačanim nivoom stresa. Posledica toga jeste preopterećenje poslom koje može da izazove burn out sindrom.
Nažalost, zaposleni u našoj zemlji se često susreću sa niskim primanjima i neizvesnošću radnog mesta. Mali budžet, ali i privremeni poslovi i radno angažovanje na određeno, dovode u pitanje egzistenciju. Samim tim i konstantnu izloženost stresu.
Verovali ili ne, stres na poslu mogu da pokrenu i fizički uslovi okruženja. Istraživanja su pokazala da čistoća na radnom mestu, terenski rad, pa i opasnost po zdravlje, utiču na to kako ljudi doživljaju svoje radne zadatke.
Ipak, ključni faktor jeste karakter ličnosti. Neki ljudi su otporniji na stresne situacije, te se i lakše mogu izboriti sa njima.
Kako stres utiče na telo?
Stres uopšte, uključujući i stres na poslu, nema uvek negativni uticaj. Zapravo, kratkoročni stres može imati podsticajni karakter. Međutim, dugoročna izloženost stresnim situacijama dovodi do brojnih zdravstvaenih tegoba.
Prvi na udaru je stomak, te dolazi do problema sa varenjem i probavom, koji vremenom prelaze u oboljenja digestivnog trakta.
Glavobolje su česti pratioci stresa. Dok se kod pojedinih osoba javljaju i promene na koži, u vidu akni i osipa, kao i problemi sa kosom, posebno je izraženo prekomerno opadanje.
Nije redak slučaj da konstantni stres na poslu dovede i do poremećaja srčanog ritma i visokog krvnog pritiska, što predstavlja okidač za ozbiljna kardiovaskularna oboljenja.
Stres utiče i na mentalno zdravlje. Promene raspoloženja, poremećaji spavanja, pad koncentracije, problemi sa pamćenjem, anksioznost – samo su neke od posledica. Kod nekih ljudi javljaju se i promene u ponašanju, kao što je pojačano konzumiranje cigareta, alkohola, pa i upotreba nedozvoljenih supstanci.
Uticaj stresa na zdravlje nije zanemarljiv i ne treba ga potcenjivati. Zato je neophodno da naučite da upravljate njime, a u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više