Sindrom noćnog jedenja
Sindrom noćnog jedenja predstavlja poremećaj ishrane. Baš kao što i sam naziv kaže, odlikuje se kasnim, tj. odloženim unosom hrane. Mnogi ljudi ga poistovećuju sa opsesivnim prejedanjem, što je pogrešno. Naime, osobe koje pate od ovog problema ne unose velike količine hrane, niti imaju gubitak kontrole nad unosom, kao u slučaju opsesivnog prejedanja.
Verovali ili ne, sindrom noćnog jedenja je primećen još u davna vremena, ali je detaljno ispitan tek poslednjih godina. Bolest je u medicinsku literaturu uveo Albert Stukard 1955. godine. Ovaj američki psihijatar je objasnio da se poremećaj ispoljava pojačanim apetitom uveče. Što za posledicu ima konzumiranje najmanje 25 odsto ukupno unetih kalorija u toku dana.
Iako su bulimija i anoreksija rasprostranjeniji poremećaji ishrane, nikako ne smemo zapostaviti ni ovaj problem. Prema najnovijim istraživanjima on pogađa oko 1,5 odsto ukupne populacije, bez obzira na pol i godine starosti. Mada češće od njega obolevaju žene između 25. i 40. godine.
Zašto nastaje sindrom noćnog jedenja?
Na pojavu ovog poremećaja utiče više faktora. Povezan je, pre svega, sa genetikom. Čak 17 odsto je veći rizik od pojave ukoliko je u porodici već registrovana istorija bolesti.
Ipak, na razvoj sindroma noćnog jedenja utiču i drugi faktori. Glavni krivci jesu stres, anksioznost i depresija. Manjak samopouzdanja i emocionalna preosetljivost, takođe, se ubrajaju u uzročnike problema.
Veliki uticaj imaju i loše navike u ishrani. Odnosno, osobe koje preskaču doručak i malo jedu tokom ručka imaju predispoziciju da, vremenom, razviju sindrom noćnog jedenja.
U uzročnike problema sve više se navodi i hormonalni disbalans. Naime, niski nivo hormona melatonina i prisutnost kortizola iznad proseka utiču na ritam spavanja, a zatim i na problem sa ishranom.
Kako prepoznati sindrom noćnog jedenja?
Potreba da se jede kasno uveče, pa i u sitne sate, jasni je znak da postoji problem. Međutim, njega karakteriše i nedostatak apetita ujutru, hronični umor i konstantni osećaj lošeg raspoloženja.
Problemi sa spavanjem i nesanica prate sindrom noćnog jedenja, te stručnjaci naglašavaju da nije u pitanju samo poremećaj ishrane, već i poremećaj spavanja. Zapravo, osobe sa ovom bolešću svaki put kada se probude u toku noći odlaze pravo u kuhinju. Mnogi su mišljenja da moraju nešto da pojedu kako bi mogli da se uspavaju.
Simptomi se ogledaju i u pogledu namirnica koje konzumiraju uveče. Obično je to loša, nezdrava hrana koja je bogata šećerom, ugljenim hidratima i masnoćama.
S obzirom da su noćni obroci učestali normalna telesna težina nakon izvesnog vremena nestaje i dolazi do problema sa viškom kilograma. Što je još jedan znak koji ukazuje da postoji poremaćaj ishrane.
Kako se leči sindrom noćnog jedenja?
Kognitivno bihejvioralna terapija igra važnu ulogu u rešavanju problema. Ne samo da se njome otkriva uzrok, već osoba uči kako da promeni svoje navike.
Planiranje obroka i redovna balansirana ishrana u tačno određeno vreme preko dana najbolji su način da regulišete apetit i otklonite žudnju za određenim namirnicama u noćno vreme. Konzumiranje hrane bogate vitamina C i B, kao i magnezijumom, cinkom i bakrom pozitivno deluju na proizvodnju serotonina. Samim tim smanjuju stres, osećaj lošeg raspoloženja i depresivnih misli koje mogu da izazovu poremećaj.
Navike u ishrani nije lako promeniti, ali uz pomoć psihološkog savetovališta Sana je moguće!
Pročitaj Više