Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti?
Usamljenost je osećaj koji gotovo svaka osoba doživi u nekom periodu života. Iako je prirodno povremeno želeti samoću i vreme za sebe, dugotrajan osećaj usamljenosti može ozbiljno narušiti zdravlje. Anksioznost, depresivno raspoloženje, nesanica, overthinking, emocionalna iscrpljenost – samo su neke od posledica usamljenosti koja traje duže vreme.
Pored psihičkih tegoba, usamljenost dovodi i do fizičkih problema. Prema analizi objavljenoj na portalu Blue Cross Blue Shield, hronična usamljenost nosi isti rizik kao i pušenje 15 cigareta svakog dana, uz povećan rizik od moždanog udara za 32% i srčanih bolesti za 29%.
Nažalost, usamljenost je sve veći problem modernog doba. Ubrzan tempo, društvene mreže, rad od kuće, selidbe, raskidi, gubitak bliskih osoba ili problemi u odnosima doprineli su tome da se sve više ljudi bori sa osećajem praznine i emocionalne distance. Mnogi se osećaju usamljeno i dok su okruženi ljudima, čak i u društvu svojih najbližih.
Srećom, usamljenost nije trajno stanje. U nastavku vam, korak po korak, otkrivamo kako se izboriti sa osećajem usamljenosti.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Suočite se sa njom
Prvi instinkt kada osetimo bilo kakvu nelagodu, pa i usamljenost jeste da pobegnemo. U tim situacijama neki će upaliti TV, drugi skrolovati po Instagramu, dok će pojedini utehu potražiti u hrani i piću. Nije redak slučaj da se usamljene osobe preopterete poslom. Sve ove aktivnosti, zapravo, su distrakcije. One ne rešavaju problem, već ga samo odlažu. Zato je osnovni korak u borbi sa osećajem usamljenosti da se sa njim suočite.
Sledeći put kada osetite usamljenost, sedite na stolicu ili krevet zatvorite oči i recite sebi: „Osećam usamljenost. To je neprijatan osećaj, ali neće me ubiti. Samo ću biti sa njim 5 minuta“. Kada ne postoje distrakcije jasno ćete uočiti gde je taj osećaj najtenzivniji. Da li je u grudima, stomaku ili, možda, u grlu?
Nakon 5 minuta duboko udahnite i recite sebi: „Preživeo/la sam. Usamljenost je došla i prošla“. Ova jednostavna, a praktična vežba uči vas emocionalnoj regulaciji. Odnosno, veštini da budete sa neprijatnim osećanjem, a da vas ono ne preplavi.
Razbijte mit „svi su srećni osim mene“
Bez obzira što život ne možemo da zamislimo bez Instagrama, Facebooka i TikToka, moramo znati da su mnoge objave na njima iluzija. Ljudi tamo postavljaju samo savršene fotografije sa putovanja, sa zabava, sa partnerima. Ono što ne vidite jesu usamljene večeri, svađe, tugu, dosadu. Zato kada uporedite svoj život „iza kulisa“ sa njihovim „najboljim kadrovima“, automatski se osećate gore.
S obzirom da je uticaj društvenih mreža velik, najbolje je da ograničite vreme provedeno na njima. Preporučljivo je da pored naloga različitih ljudi, pratite i one koje govore o emocijama, psihološkim stavovima, pa i problemima. Na taj način moći ćete da se oslobite negativnih uverenja o sebi i svom životu.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Započnite dnevnik zahvalnosti
Možda zvuči kao kliše, ali dnevnik zahvalnosti, zaista, deluje. Međutim, nije dovoljno napisati „Zahvalna sam na krovu nad glavom“. Da bi vam pomogao u borbi sa usamljenošću neophodno je da se pridržavate pravila „Tri konkretne stvari“.
Naime, svake večeri, pre spavanja, napišite tri stvari na kojima ste zahvalni i zašto. Na primer: “Zahvalna sam na kafi koju sam popila jutros jer me je podsetila na ritual koji sam imala sa pokojnim ocem“. „Zahvalna sam na sunčanom danu jer me podseća na skori dolazak letnjeg odmora“. „Zahvalna sam na tome što me je prodavac u prodavnici oslovio sa draga. Osetila sam se viđeno“.
Ova vežba trenira vaš mozak da primećuje pozitivne momente u danu (koje inače usamljenost potpuno zaklanja).
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Postavite granice prema sebi
Usamljenost često ide ruku pod ruku sa lošim životnim navikama. Nedovoljno sna, loša ishrana, socijalna distanca, prekomerno konzumiranje cigareta – neke su od njih, kojima dodatno uništavate svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da postaviti granice prema sebi. Na primer: „Idem u šetnju svakog dana, minimum 20 minuta“; ili „Ne jedem posle 21h“ ili „Idem na spavanje pre ponoći“.
Da biste se izborili sa usamljenošću morate biti dosledni u ovim granicama, jer su one izraz samopoštovanja. Svaki put kada ih ispoštujete, šaljete sebi poruku da ste važni i da brinete o sebi.
Potražite stručnu pomoć
Ponekad, uprkos svim naporima, usamljenost ne prolazi. Obično je razlog za to činjenica da je ona deo većeg problema, poput depresije ili traume iz detinjstva.
U tom slučaju, neophodna je stručna pomoć. To nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi. Zato još danas kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Usamljenost
Usamljenost je jedan od glavnih problema savremenog čoveka.
Moderno doba donelo je veliki napredak tehnike i nauke. Međutim, uporedo sa brojnim olakšicama u životu, pokazalo je i svoju negativnu stranu. Nedostatak vremena i otuđenost goruća su pitanja sa kojim se suočavamo.
Ovakvom, lošem stanju dodatno doprinosi sve veći uticaj društvenih mreža. Statistički podaci pokazuju da mladi skoro 2/3 svog slobodnog vremena provode u virtuelnom svetu. Što za posledicu ima gubitak veze sa realnim životom. Samim tim i gubitak empatije prema najbližima, koji stvara sve veći jaz u međuljudskim odnosima, pa ne čudi što se, danas, usamljenost posmatra kao bolest 21. veka.
Da li je usamljenost, zaista, opasna otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Kako usamljenost utiče na zdravlje?
Nekada davno ljudi su živeli u velikim porodicama koje su se oslanjale na šire društvene zajednice, pa i na crkvu. Tada se osećaj usamljenosti javljao sporadično i bio je kratkog veka. Nažalost, ovo uznemiravajuće iskustvo dobilo je hronični karakter.
S obzirom da je čovek socijalno biće, kontakt sa drugima, povezanost, ljubav i bliskost jesu prirodne potrebe, pa njihov nedostatak ozbiljno narušava kvalitet života. Dugoročno posmatrano usamljenost dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Depresija je, svakako, prva na listi, jer kako stručnjaci ističu tanka je linija između nje i usamljenosti. Vremenom, dolazi do osećaja beznadežnosti i gubitka interesovanja. Što se negativno odražava na uspeh na poslu ili školi, pa i na psihološki razvoj.
Usamljenost utiče na životne navike, pa nije redak slučaj da se razviju bolesti zavisnosti. Naime, osoba koja se suočava sa samoćom pokušava da je “izleči” cigaretama, alkoholom, lekovima za smirenje i drugim ilegalnim psihoaktivnim supstancama.
Verovali ili ne, usamljenost narušava i fizičko zdravlje, ona slabi imunitet. Razlog za to jeste aktiviranje istih hormona kao kod stresa tako da organizam ne može da se izbori sa bolestima.
Kako se usamljenost prepoznaje?
Usamljenost pogađa podjednako i mlade i stare, i bogate i siromašne. Od nje nisu imuni ni ljudi koji su u braku. Mnogi nisu ni svesni njenog postojanja, te promene koje ukazuju na problem tumače na sasvim pogrešan način.
Sve duže ostajanje u krevetu, a manje sna je jasan znak usamljenosti. Zapravo, usamljenim ljudima krevet je zona komfora. Ušuškani u njemu osećaju se sigurno, bez problema i ne žele da ga napuste.
Konstantno kupovanje nepotrebnih stvari je pokušaj da se ispuni praznina u duši. Istu ulogu ima i hrana, pa osobe koje pate od usamljenosti, često, imaju višak kilograma. Nezadovoljstvo fizičkim izgledom, pak, vodi ka većoj osami, što dodatno produbljuje problem.
Trošenje slobodnog vremena na listanje tuđih profila na društvenim mrežama može da ukaže na usamljenost. Kako se svi trudimo da sebe predstavimo u najboljem svetlu u virtuelnom svetu, posmatranje nasmejanih lica drugih ljudi, fotografija sa putovanja i dobrog provoda dodatno čini vaš život bezvrednim.
Naučno je dokazano da je dugo tuširanje vrelom vodom još jedan simptom. Objašnjenje leži u činjenici da je topla voda za usamljene protivteža hladnom spoljašnjem svetu, pa što je osoba usamljenija temperatura vode je viša, a boravak pod tušem duži.
Kako pobediti usamljenost?
Usamljenost je pasivno stanje. Ono opstaje, jer smatramo da će samo nestati, pa ne radimo na njegovom rešavanju. Upravo je priznavanje da problem postoji prvi korak. Sa njim se javlja želja za preuzimanjem odgovornosti za sopstevni život, pa dolazi do usvajanja novih stavova, novih navika, drugačijeg razmišljanja i preispitivanja osećanja.
Ipak, ovaj dugi put izlaza iz začaranog kruga ne možemo sami preći. Već je neophodna pomoć psihologa koji će nas usmeriti na nove pogleda na život. Zato još danas kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više