Tuga – Kada je potrebno potražiti pomoć?
Tuga je sastavni deo čovekog života. Prema američkom psihologu Paulu Ekmanu ona uz sreću, bes, iznenađenje, strah i gađenje čini “šest osnovnih emocija”.
Ova emocija je, zapravo, normalna reakcija na različite događaje. Gubitak bliske osobe, suočavanje sa ozbiljnom bolešću, napuštanje porodičnog doma, razvod, razočarenje u prijatelje, otkaz – samo su neke od situacija koje dovode do osećaja tuge.
Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja je nije doživela makar jednom u životu. Međutim, odnos prema njoj nije isti. I dalje postoje ljudi koji tugu posmatraju kao odraz slabosti, te se o njoj malo govori. Razlog za to leži u činjenici da, iako živimo u modernom društvu, samopouzdanom, mentalno jakom osobom se smatra samo ona koja ne doživljava negativne emocije kao što je tuga. Što je sasvim pogrešno mišljenje.
Tuga dolazi u različitim oblicima
Intenzitet, pa i način ispoljavanja, tuge nije isti kod svakog. On zavisi od same ličnosti, karakternih osobina, ali i vrste tuge.
Anticipativna je očekivana tuga. Razvija se pre nego što će nastupiti događaj koji može da je pokrene. Što znači da praktično živimo sa osećajem gubitka, bez obzira što se konkretan događaj još nije desio. Prema mišljenju stručnjaka ova vrsta tuge nas priprema za periog koji sledi, čineći ga manje bolnim. Mada može da dovede do kontraefekta.
Odložena tuga, baš kao što joj naziv kaže, se javlja ne odmah nakon nemilog događaja. Usled šoka koji je izazvala traumatična vest kod pojedinih ljudi dolazi do “blokade” emocija. Tek kada je procesuiraju nastupa tuga.
Inhibirana tuga se vezuje za pokušaje ublažavanja. Obično je to prekomerni rad, pa postoji opasnost da se javi preopterećenje poslom.
Obespravljena tuga se razvija iz događaja koji drugima nisu povod za žalost. Tipičan primer jeste tuga zbog smrti kućnog ljubimca.
Tuga nije isto što i depresija!
Nažalost, mnogi ne razumeju tugu, te je neretko izjednačavaju sa depresijom. Biti tužan ne znači ujedno da ste depresivni, jer je razlika između poremećaja raspoloženja i normalne tuge velika.
Tuga je emocionalni odgovor na bol i/ili gubitak i signalizira potrebu za brigom i saosećanjem. Dok su poremećaji raspoloženja kompleksni psihički problem koji ne moraju biti isključivo izazvani nekim traumatičnim iskustvom. Osim osećaja žalosti, prate ih niz drugih emocija, poput zabrinutosti, očajanja, anksioznosti, bespomoćnosti… S obzirom na složenost stanja oni zahtevaju stručnu pomoć, jer neće nestati sami, kao što je moguće kod normalne tuge.
Da li je tuga zdrava?
Tugovanje je lekovit proces, jer nam pomaže da razumemo i prihvatimo ono što nas je pogodilo. Zapravo, to je prvi korak ka povratku svakodnevnim aktivnostima.
Verovali ili ne, tuga može biti pokretačka. Ona nam daje snagu da se nosimo sa izazovima iz okruženja i da prebrodimo nedaće. Istovremeno, poboljšava naše pamćenje i rasuđivanje. Istraživanja su pokazala da tužno raspoloženje smanjuje uobičajene predrasude koje imamo, te možemo mnogo racionalnije da donesemo sud o nekom.
Tuga je individualna. Ne može se tačno odrediti kada će prestati, ali ako počne da narušava svakodnevni život dovodeći do niza drugih tegoba, vreme je da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više