Šta je visoko funkcionalna anksioznost?
Visoko funkcionalna anksioznost čest je problem savremenog doba. Istraživanja pokazuju da ona, zajedno sa drugim anksioznim poremećajima, pogađa oko 301 milion ljudi širom sveta. Nažalost, stručnjaci smatraju da je ova zabrinjavajuća statistika daleko veća.
Sasvim je normalno da se ponekad osećate anksiozno, posebno u stresnoj situaciji. Međutim, za neke ljude, prekomerna i stalna anksioznost može biti izazovna za kontrolu i često ometa svakodnevne aktivnosti. Ovo je znak anksioznog poremećaja. Jedan od načina manifestovanja anksioznosti jeste visoko funkcionalna anksioznost.
Šta je visoko funkcionalna anksioznost?
Visoko funkcionalna anksioznost nije klinička dijagnoza. U pitanju je termin koji se koristi za opisivanje ljudi koji doživljavaju upornu anksioznost dok uspešno obavljaju svoje svakodnevne zadatke i obaveze.
Čini podskup generalizovanog anksioznog poremećaja, koji često ostaje neprimećen ili nedijagnostikovan. Razlog za to leži u činjenici da osoba sa ovim problemom može biti uspešna u karijeri i drugim aspektima života, ali se iznutra bori sa upornim osećajem stresa, straha i sumnje u sebe. Umesto da se povuče iz situacije ili interakcije ona naporno radi na suočavanju sa svojim strahovima i vešta je u prikrivanju simptoma.
Zašto se javlja visoko funkcionalna anksioznost?
Stručnjaci smatraju se uzroci anksioznosti, uključujući i visoko funkcionalnu anksioznost, uglavnom oslanjaju na genetske faktore i faktore životne sredine.
Pojavi problema, pre svega, doprinosi porodična istorija anksioznih poremećaja. To znači da je veća verovatnoća da će se razviti ukoliko je već registrovana anksioznost u porodici.
Veliki uticaj imaju i negativni ili stresni životni događaji ili iskustva. Fizičko i psihičko zlostavljanje, gubitak bliske osobe, razvod su najčešći pokretači. Mada mogu biti i konstantni stres na poslu, problemi sa finansijama i česte svađe sa partnerom.
Visoko funkcionalna anksioznost se povezuje i sa određenim medicinskim stanjima, kao što su problemi sa štitnom žlezdom. Zatim, upotrebom pojedinih lekova, ali i psihoaktivnih supstanci i alkohola.
Koji su simptomi visoko funkcionalne anksioznosti?
Iako se osoba dobro nosi sa svakodnevnim zadacima, simptomi anksioznosti su prisutni. Oni mogu biti različiti i različitog intenziteta.
Zabrinutost tokom većeg dela dana koja traje najmanje 6 meseci je karakteristični znak. Prate je nemir, poteškoće u koncentraciji i konstantni umor.
Osobe koje pate od visoko funkcionalne anksioznosti imaju poremećaje spavanja. Odnosno, ne mogu da zaspu ili nemaju miran san. Dok se neki teško bude. Razdražljivost je, takođe, uobičajena. Prisutan je i intenzivan strah od izneveravanja ljudi i neverovatno visoki standardi koji čak i kada se dostignu, ne dovode do zadovoljstva.
Visoko funkcionalna anksioznost se ispoljava i fizičkim tegobama. Tu spadaju prekomerno znojenje, glavobolje i vrtoglavice, mučnina, napetost mišića, nervozna creva, peckanje ili utrnulost u prstima.
Primetne su i određene karakteristične navike, kao što je nervozno brbljanje, „igranje“ sa kosom ili pucketanje zglobova.
Kako visoko funkcionalna anksioznost utiče na svakodnevni život?
Uprkos uspehu i dostignućima, visoko funkcionalna anksioznost negativno utiče na različite oblasti života.
Osobe sa ovim problemom teže perfekcionizmu. Zbog toga rade prekovremeno, često volontiraju ili pokušavaju savršeno da urade sve zadatke. Stalnom pritisku koji osećaju doprinose i strah od neuspeha i nerealna očekivanja koja sebi postavljaju. Posledica toga može biti sagorevanje, koje donosi mnoge psihičke i fizičke tegobe.
S obzirom da je fokus na uspehu, javljaju se problemi u odnosima sa bliskim ljudima. Posebno, u slučaju kritike i negativnih informacija.
Često zanemaruju i brigu o sebi, uključujući redovnu ishranu i fizičku aktivnost.
Imajući u vidu komplikacije koje može da izazove, visoko funkcionalnu anksioznost nikako ne treba olako shvatiti. Ukoliko ste primetili neke od navedenih simptoma još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Separaciona anksioznost
Separaciona anksioznost predstavlja strah od razdvajanja. U pitanju je iracionalan, preteran strah koji se javlja usled odvajanja od bliske osobe. Ovaj poremećaj, obično, se vezuje za decu, pri čemu se smatra normalnim procesom odrastanja. Zapravo, pomaže mališanima da spoznaju različite međuljudske odnose i da razumeju njihovu prirodu.
Deca vrlo rano ispoljavaju strah od razvajanja. Već sa 6 meseci pojedine bebe pokazuju jasne simptome, dok kod većine se razvija između 10. i 16. meseci. Kulminira oko 2. godine, kada se, zbog povratka majke na posao, odvija adaptacija na vrtić.
Nije redak slučaj da se separaciona anksioznost javi i kod tinejdžera i odraslih, uzrokujući značajne probleme pri napuštanju kuće ili odlasku na posao i u školu.
Koji su simptomi separacione anksioznosti?
Preterana uznemirenost zbog napuštanja doma i drage osobe karakteristični je znak ovog poremećaja anksioznosti. Prisutna je i konstantna briga da će se roditelj ili draga osoba razboleti ili povrediti tokom odsustvovanja. Još jedan simptom jeste strah da će se dogoditi nešto loše što će uzrokovati trajno razdvajanje, poput kidnapovanja ili gubitka.
Osobe koje pate od separacione anksioznosti odbijaju da odsustvuju od kuće zbog straha od razdvajanja. Takođe, odbijaju da borave same u kući, bez roditelja ili druge voljene osobe. Problemi sa snom su verni pratioci, naročito su izražene noćne more o napuštanju osobe za koju su vezani.
Osim psihičkih, javljaju se i fizičke tegobe poput glavobolje, bolova u stomaku, nagona za povraćenjem, lupanja srca, ubrzanog disanja…
Ukoliko su ovi simptomi prisutni duže od 4 nedelje kod dece, odnosno više od 6 meseci kod tinejdžera i odraslih tek onda se može reći da postoji separaciona anksioznost.
Zašto nastaje separaciona anksioznost?
Iako se smatra delom odrastanja, postoji faktori koji mogu da izazovu strah od odvajanja.
Promena okoline, poput preseljenja u novi dom ili upisivanja u novu školu čine pogodne uslove za razvoj problema. Mada je češće posledica stresa koji je izazvala neka životna tragedija. Gubitak bliske osobe, voljenog ljubimca, razvod roditelja samo su neke od situacija koje utiču na nastanak.
Separaciona anksioznost ima i naslednu karakteristiku. Naime, veća je verovatnoća da će pogoditi osobe koje već u svojoj porodičnoj istoriji imaju registrovan slučaj neke vrste anksioznog poremećaja.
Da li separaciona anksioznost dovodi do komplikacija?
Strah od radvajanja otežava normalno funkcionsanje. Samim tim, narušava kvalitet života, posebno odraslih ljudi.
Međutim, dugotrajna separaciona anksioznost može da izazove ozbiljne psihičke probleme kao što su poremećaj sna, strah od mraka ili usamljenosti, agorafobija, opsesivno kompulzivni poremećaj, depresija, napadi panike. Iz se nje razvijaju i drugi anksiozni poremećaji, pre svega, generalizovana anksioznost i socijalna anksioznost.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da potražite pomoć psihologa čim uočite neki od simptoma. Primenom psihoedukativne intervencije pojedinac i njegova porodica se upoznaju sa poremećajem i uče kako da pomognu svom članu. Zatim se primenjuje strukturirana psihoterapija koja uključuje kognitivno-bihejvioralnu, nepredviđenu, psihodinamičku, ali i porodičnu terapiju.
Nemojte da čekate da strah od razdvajanja naruši vaše mentalno i fizičko zdravlje, konktatirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više