Kako prepoznati depresiju kod sebe ili bliske osobe?
Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja današnjice. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova bolest pogađa ljude svih doba, društvenih slojeva i zemalja sveta. Istraživanja pokazuju da od depresije pati oko 3,8% globalnog stanovništva. Pri čemu se procenjuje da će se jedna od deset osoba u nekom trenutku svog života suočiti sa njom.
Iako je u pitanju ozbiljan zdravstveni problem koji u velikoj meri može da naruši kvalitet života, depresija se često ne prepoznaje na vreme. U velikoj meri glavni razlog je stigma koja još uvek vlada za ovo stanje. Mada ne treba zanemariti ni činjenicu da se simptomi često pripisuju umoru ili „lošem danu“. Imajući ovo u vidu u nastavku vam otkrivamo kako prepoznati depresiju kod sebe ili bliske osobe.
Šta je depresija i kako se razlikuje od obične tuge?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako prepoznati depresiju važno je razumeti šta ona zapravo jeste.
Depresija je poremećaj raspoloženja koji po svojoj jačini, trajanju i stepenu disfunkcionalnosti značajno odstupa od svakodnevnih „životnih“ promena raspoloženja. Dok je tuga univerzalna, zdrava emocija koju svi povremeno osećamo, depresija je složeniji poremećaj koji remeti sposobnost obavljanja najjednostavnijih svakodnevnih zadataka
Ključna razlika između njih je u trajanju i intenzitetu. Za postavljanje dijagnoze depresije, simptomi moraju biti prisutni svakodnevno, najmanje dve nedelje i značajno ometati svakodnevno funkcionisanje.
Važno je napomenuti da depresija nije znak slabosti. Reč je o bolesti centralnog nervnog sistema koja nastaje zbog hemijskih promena u nervnim ćelijama mozga. Ukoliko se ne leči može imati ozbiljne posledice, uključujući povećan rizik od razvoja drugih bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. U najtežim slučajevima može dovesti do samoubistva.
Kako prepoznati depresiju kod sebe?
Da bi se postavila dijagnoza depresije, potrebno je da je prisutno najmanje pet simptoma istovremeno, svakodnevno, u periodu od dve nedelje. Međutim, i manji broj simptoma koji traje duže vreme može ukazivati na blagu depresivnu epizodu.
Ključni emocionalni i psihički simptomi su:
Trajna tuga, potištenost ili praznina – osećaj tuge koji ne prolazi, bez obzira na okolnosti;
Gubitak interesovanja i zadovoljstva – prestanak uživanja u aktivnostima koje su ranije donosile radost;
Gubitak energije i umor – osećaj iscrpljenosti čak i nakon odmora, bezvoljnost, tromost;
Osećaj krivice – preterano samookrivljavanje, osećaj da ste „teret“ drugima;
Osećaj beznađa i pesimizam – uverenje da nikada neće biti bolje;
Razdražljivost i nemir – kod nekih se depresija ispoljava i kroz bes i agresivnost, a ne samo kroz tugu;
Poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka – problem sa fokusiranjem, zaboravljivost, neodlučnost.
Ove simptome prate i fizičke tegobe. Poremećaji spavanja, tj. nesanica, često buđenje u toku noći ili, pak, prekomerno spavanje, karakteristični su znaci depresije. Promene u apetitu i telesnoj težini, kao i smanjen libido mogu ukazivati na ovaj problem.
U fizičke simptome svrstavaju se i neobjašnjivi telesni bolovi – glavobolje, bolovi u stomaku, problemi sa varenjem, bolovi u mišićima koji nemaju jasan fizički uzrok.
Kako prepoznati depresiju kod bliske osobe?
Prepoznavanje depresije kod drugih može biti izazovno, posebno zato što mnogi ljudi vešto prikrivaju svoje stanje. Osobe sa depresijom često se trude da izgledaju srećno kada su u društvu. Mnoge od njih imaju spremne izgovore za svoje ponašanje. Ipak, postoji niz znakova na koje možete obratiti pažnju.
Socijalno distanca – osoba se izoluje, odbija pozive, ne želi da izlazi ili se druži;
Gubitak interesovanja – prestanak bavljenja hobijima ili aktivnostima koje su nekada bile važne;
Pad radne ili školske efikasnosti – kod mladih se to često ogleda u naglom padu školskog uspeha, a kod odraslih u smanjenoj produktivnosti na poslu;
Zanemarivanje izgleda i higijene – kod starijih osoba to može biti znak upozorenja;
Promene u obrascima spavanja i ishrane – primećujete da vaš bližnji jede mnogo više ili manje, da ne spava ili spava previše;
Pričanje o bezvrednosti – izjave poput „Ja sam loš“, „Nikad neće biti bolje“ ili „Ja sam teret“ mogu ukazivati na depresiju;
Česte izjavi o smrti – koje prate ekstremne promene raspoloženja ili znaci samopovređivanja zahtevaju hitnu stručnu pomoć.
Depresija je ozbiljna, ali lečiva bolest. Rano prepoznavanje simptoma i blagovremena terapija su ključni za uspešan oporavak. Zato još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana
Pročitaj Više
Digitalni umor – Kako ga prepoznati i prevazići
Savremeni način života teško je zamisliti bez računara, pametnih telefona i interneta. Iako nam moderna tehnologija u mnogome olakšava život, dugotrajna izloženost ekranima, stalno prebacivanje pažnje između aplikacija i veliki broj digitalnih informacija mogu doprineti mentalnoj iscrpljenosti i osećaju preopterećenosti. Odnosno, pojavi digitalnog umora.
S obzirom da digitalni umor može ostaviti ozbiljne posledice po naše mentalno i fizičko zdravlje u nastavku vam otkrivamo sve što treba da znate o ovom problemu.
Šta je digitalni umor i zašto nastaje?
Digitalni umor predstavlja stanje mentalne, emocionalne, a često i fizičke iscrpljenosti izazvane dugotrajnim korišćenjem digitalnih uređaja. Naime, naš mozak je tokom dana izložen ogromnom broju informacija koje dolaze sa pametnih uređaja.
Elektronska pošta, poslovne poruke, video-sastanci, društvene mreže i neprekidne notifikacije zahtevaju stalnu pažnju i brzo prebacivanje između različitih zadataka. Mozak praktično nema priliku da napravi pauzu od digitalnih stimulansa, pa vremenom dolazi do osećaja zasićenosti i mentalnog zamora.
Svaka nova poruka, imejl ili obaveštenje prekida tok razmišljanja i zahteva dodatnu mentalnu energiju. Istraživanja pokazuju da česta digitalna ometanja mogu smanjiti koncentraciju i doprineti osećaju iscrpljenosti.
Digitalnom umoru doprinosi i multitasking. Istovremeno odgovaranje na poruke, prisustvovanje onlajn sastancima i obavljanje poslovnih zadataka stvara privid veće produktivnosti, ali zapravo povećava mentalno opterećenje.
Kako prepoznati digitalni umor?
Digitalni umor ne nastaje preko noći, već se razvija postepeno. U početku simptomi su blagi, te ih mnogi pripisuju napornom radnom danu. Vremenom mogu postati sve izraženiji tako da utiču na svakodnevno funkcionisanje, raspoloženje i kvalitet života.
Osećaj mentalne iscrpljenosti i preopterećenosti informacijama su karakteristični znaci. Ove simptome prate pad koncentracije, zaboravnost, razdražljivost, pa i smanjena motivacija i teškoće u donošenju odluka. Kasnije se javljaju poremećaji spavanja, kao i povećan nivo stresa i anksioznosti.
Pored psihičkih i emocionalnih simptoma, digitalni umor donosi i niz fizičkih tegoba. Dugotrajno gledanje u ekran može izazvati umor i suvoću očiju, zamagljen vid, glavobolje. Zatim, bolove u vratu, ramenima i leđima zbog nepravilnog držanja tela. Kod nekih osoba javlja se i osećaj težine u glavi, napetost mišića, čak i opšti osećaj iscrpljenosti koji ne prolazi nakon odmora.
Kako prevazići digitalni umor?
Dobra vest je da se digitalni umor može uspešno ublažiti promenom svakodnevnih navika.
Napravite redovne pauze
Jedan od najefikasnijih načina za smanjenje digitalnog umora jeste pravljenje kratkih, ali redovnih pauza tokom rada. Čak i pauza od pet do deset minuta može pomoći da se telo opusti, a pažnja i produktivnost poboljšaju.
Tokom pauze obavezno ustanite od radnog stola, prošetajte, istegnite vrat, ramena i leđa ili popijte čašu vode. Ako ste u mogućnosti, pogled usmerite kroz prozor ili provedite nekoliko minuta na svežem vazduhu.
Posebnu pažnju treba posvetiti odmoru očiju. Stručnjaci preporučuju pravilo 20-20-20. To znači da na svakih 20 minuta rada pogledajte predmet udaljen oko šest metara (20 stopa) najmanje 20 sekundi. Ova jednostavna navika može pomoći u smanjenju naprezanja očiju, suvoće i zamagljenog vida.
Ograničite vreme na društvenim mrežama
S obzirom da je uticaj društvenih mreža veoma velik, preporučljivo je da ograničite vreme na njima.
Pokušajte da odredite konkretno vreme u toku dana koje ćete posvetiti društvenim mrežama, umesto da ih proveravate svaki put kada vam telefon zazvoni. Takođe, korisno je isključiti automatske notifikacije za aplikacije koje vam nisu potrebne. Na taj način dajete svom umu priliku da se odmori. Ujedno, više vremena ostaje za aktivnosti koje doprinose boljem raspoloženju i kvalitetnijim odnosima sa ljudima oko vas.
Posvetite se aktivnostima van interneta
Boravak u prirodi, šetnja, vožnja bicikla, bavljenje sportom, čitanje knjige ili jednostavno druženje sa porodicom i prijateljima mogu značajno doprineti smanjenju stresa i poboljšanju raspoloženja.
Kada se posvetite aktivnostima koje ne zahtevaju stalnu povezanost sa internetom, lakše ćete usporiti tempo, poboljšati koncentraciju i vratiti osećaj mentalne ravnoteže. Istovremeno, kvalitetno vreme provedeno sa najbližima bez telefona u rukama može doprineti jačanju međuljudskih odnosa i povećati osećaj zadovoljstva u svakodnevnom životu.
Ako simptomi digitalnog umora traju nedeljama, tako da narušavaju kvalitet vašeg života, vreme je da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Poremećaji spavanja
Poremećaji spavanja predstavljaju stanja koja narušavaju kvalitet, trajanje ili tajming sna. Samim tim, utiču na sposobnost osobe da pravilno funkcioniše dok je budna.
Dobar san čini osnovu zdravlja. Stručnjaci generalno preporučuju odraslima da spavaju najmanje 7 do 9 sati noću, iako je nekim ljudima potrebno više, a drugima manje. Takođe, važno je da san bude u kontinuitetu, tj. bez prekida i ikakvih ometanja.
Nažalost, stalni stres kojem smo izloženi, pritisak na poslu, kao i brojni porodični problemi negativno se održavaju i na san. Gotovo svaka odrasla osoba se suočila sa problemima spavanja. Međutim, ako oni traju u dužem periodu onda je reč o nekom poremećaju spavanja.
Statistički podaci pokazuju da poremaćaji spavanja pogađaju oko 20 odsto svetske populacije. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći poremećaji spavanja.
Nesanica
Od preko 100 poremećaja spavanja, koliko je klasifikovano, nesanica, tj. insomnija je najčešća. Predstavlja poremećaj održavanja sna ili teškoće kod uspavljivanja. Pored teškog uspavljivanja, karakteristični simptomi su i prerano buđenje ujutru, san koji nije doneo odmor, te se u toku dana osećate umorno, pospano, dok poslove obavljate sporije i teže. Javljaju se i promene raspoloženja i problemi u ponašanju, poput hiperaktivnosti ili agresivnosti.
Prema uzroku nastanka, insomnija može biti primarna i sekundarna. Primarna nije povezana sa bilo kojim drugim zdravstvenim stanjem ili problemom. Sekundarna ukazuje da postoji još neki organski poremećaj.
Nesanica se razlikuje i prema dužini trajanja. Kratkotrajna (akutna ili nesanica prilagođavanja) traje od jedne noći do nekoliko nedelja. Obično je uzrokovana životnim stresom, kao što je gubitak posla, gubitak voljene osobe ili selidba. Mada je mogu izazvati i faktori okoline – svetlost, buka ili ekstremne temperature.
Dugotrajna ili hronična neispavanost se javlja najmanje 3 noći nedeljno tokom najmanje 3 meseca. U pokretače se svrstavaju depresija, hronični stres ili bol.
Poremećaji spavanja koji dovede do prekida disanja tokom sna
Apneja je potencijalno ozbiljan poremećaj sna koji se javlja kada se disanje osobe prekine tokom spavanja. Postoje 2 vrste – opstruktivna i centralna.
Opstruktivna apneja je češća. Nastaje kada se mišići koji podupiru meka tkiva u gornjim disajnim putevima opuste tokom spavanja i blokiraju normalan protok vazduha iz nosa u usta tako da dolazi do hrkanja i prekida disanja.
Kao uzročnici se navode genetika. Što znači da je veća verovatnoća da se javi kod osoba u čijoj porodici je već registrovana. Problem mogu da izazovu i zapušeni nos, kao i hormonska stanja, posebno kod poremećaja u radu štitne žlezde. U rizičnu grupu od pojave ove vrste apneja spadaju i gojazni i stariji ljudi.
Kod centralne apneje disajni putevi nisu blokirani, već nastaje zbog problema u načinu na koji mozak komunicira sa mišićima odgovornim za disanje. Naime, moždano stablo ne uspeva da pravilno prepozna nivoe ugljen-dioksida u telu tokom spavanja što dovodi do ponovljenih epizoda disanja koje je sporije i pliće nego u normalnom stanju.
Centralna apneja najčešće se javlja kao posledica nekog drugog medicinskog problema. Infekcije, povrede moždanog stabla, otkazivanje srca ili bubrega, moždani udar – svrstavaju se u vodeće pokretače.
Narkolepsija
Narkolepsija je neurološki poremećaj regulacije sna koji utiče na kontrolu sna i budnosti. Primarni simptom je prekomerna dnevna pospanost. Mada se mogu javiti povremene, nekontrolisane epizode uspavljivanja tokom dana, automatska ponašanja dok osoba nije svesna, iznenadna slabost mišića uz smeh ili druge emocije.
Osobe sa narkolepsijom imaju veću stopu paralize sna. Neretko ih prate i halucinacije kako dok ne nastupi san (hipnagoške halucinacije), tako i pri buđenju (hipnopompične halucinacije).
Poremećaji spavanja su ozbiljni problemi, koji mogu da ostave traga kako na fizičko, tako i na mentalno zdravlje. Zato ih nikako ne treba zanemariti i potrebno je ispitati njene uzroke. Ukoliko razlog nesanice nije fizičke prirode, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više