Mindfulness – usmerena pažnja
Mindfulness u širem prevodu znači svesna, usmerena pažnja ili pažljiva svesnost. Zapravo, ona predstavlja unutrašnje stanje koje sagledavamo i razvijamo posmatrajući um iz različitih perspektiva.
Brz način života, preopterećenje poslom, brojne porodične obaveze, stres ostavljaju malo vremena da se posvetite sebi. Nije redak slučaj da se iz toga razviju i mnogi psihički problemi.
Nažalost, statistički podaci pokazuju da, danas, svaki peti čovek ima narušeno mentalno zdravlje. Poražavajući podaci nisu bili izbegnuti ni u prošlosti. Pa su klinička psihologija i psihijatrija od 70-ih godina prošlog veka razvile brojne metode koje pomažu ljudima da se izbore sa različitim psihičkim stanjima. Jedna od njih mindfulness.
Šta ova metoda podrazumeva otkriva vam psiholosko savetovaliste Sana.
Mindfulness je deo Budizma
Mindfulness se nalazi u osnovi budističkog učenja, odnosno kao deo meditacije kojom postižemo mudrost.
Naime, prema Budi uzrok nezadovoljstva leži u tome što ne vidimo prirodu stvari kakva je ona zaista. Da bismo se oslobodili patnje koju ovo nerealno viđenje donosi, neophodno je da telo, um, osećanja i izgled treniramo putem stanja svesti. Što ukazuje i sam naziv koji na pali jeziku, kojim su pisani budistički tekstovi, znači “setiti se”.
Mindfulness se pominje i u drugim religijskim i filozofskim teorijama, kao što su Hinduizam, Taoizam, Hrišćanstvo, Stoicizam… Pa možemo da zaključimo da je reč o ljudskoj prirodi koja je svesni odabir nas samih, a za shvatanje sadašnjeg trenutka i na osnovu njega razvijanje mišljenja potreban je redovni trening meditacije.
Mindfulness metoda je razvijena u 20. veku
Iako je Mindfulness poznat više od 2.500 godina kao terapiju uveo ju je 1979. godine Jon Kabat-Zinn. Ovaj američki profesor, pisac i učitelj meditacije razvio je tzv. Mindfulness Based Stress Reduction Program (MBSRP). Osmonedeljni program se bazira na meditaciji uz stečena otkrića iz neurobiologije, psihologije i medicine.
Terapija je prvobitno bila vezana za anksioznost, depresiju, lečenje bolesti zavisnosti, kao i oslobađanje stresa. Međutim, njen pozitivan efekat je vrlo brzo našao primenu i u ostalim granama medicine. Da bi poslednjih godina bio usvojen i u školama, zatvorima, bolnicama, veteranskim centrima…
Mindfulness kroz meditaciju donosi smirenost i samokontrolu
Mindfulness podrazumeva oblik meditacije pomoću koje upravljamo sopstvenom energijom, upoznajemo sebe i kanališemo stres. Na taj način postajemo svesni da smo biće koje se konstantno razvija, te se oslobađamo ograničavajućih načina razmišljanja. Zahvaljujući jasnijem sagledavanju lakše donosimo odluke u životu.
Mindfulness se zasniva na 4 principa:
Kontakt sa sadašnjošću, tj. puna svest na “sada i ovde”,
Prihvatanje koje nas uči da neprijatna osećanja i teskobu pustimo da uđu, ali i da im pokažemo izlaz,
Protok proizilazi iz prihvatanja, jer ne dozvoljavamo da se neželjene misli, uverenja i sećanja nagomilavaju u nama,
Prostorna svesnost je faza opuštanja, ali i promena svesti kroz misli i osećanja kao doživljaja koji prolaze.
Primenom specifičnih vežbi mindfulness nam omogućava bolju koncentraciju, veće samopouzdanje, kanalisanje nervoze, razumevanje emocija, kao i razvoj empatije za sebe i druge. Takođe, uči nas da u svakoj situaciji prepoznamo nesto lepo kako bismo osetili pravu sreću i zadovoljstvo. Na taj način postajemo fokusiraniji i produktivniji, jer smirenije reagujemo na životne izazove.
Pozitivan efekat ove terapije je i naučno dokazan. Ukoliko želite da osetite njeno blagotvorno dejstvo u tome vam može pomoći diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić.
Pročitaj Više