Potpuna svesnost – Kako je postići?
Potpuna svesnost, tj. mindfulness predstavlja sposobnost da razumete svoje misli, emocije i ponašanja i kako su one u skladu sa vašim vrednostima i kako vas drugi doživljavaju.
Prema definiciji koju su dali psiholozi Shelley Duval i Robert Wicklund to je „sposobnost da se fokusirate na sebe i na to kako se vaši postupci, misli ili emocije usklađuju ili ne usklađuju sa unutrašnjim standardima“.
Ako ste veoma samosvesni, možete objektivno da procenite sebe, upravljate svojim emocijama, uskladite svoje ponašanje sa svojim vrednostima. Ujedno, pravilno da razumete kako vas drugi doživljavaju.
Potpuna svesnost je moćan alat za poboljšanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Nažalost retka je veština, jer mnogi od nas upadaju u emocionalne interpretacije svojih okolnosti. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da je razvijete.
Ključni principi potpune svesnosti
Potpuna svesnost se deli u dve grupe.
Privatna uključuje svest o unutrašnjim aspektima sebe, kao što su misli, osećanja i stavovi. Na primer, osećaj nervoze pre održavanja govora i interno prepoznavanje te anksioznosti.
Javna samosvest se odnosi na to kako sebe doživljavamo iz perspektive drugih. To je svest o tome kako izgledamo i kako nas drugi procenjuju. Na primer, shvatanje da bi nam drugi mogli suditi na osnovu našeg izgleda ili ponašanja u društvenim okruženjima.
Bez obzira o kojoj je reč, potpuna svesnost se zasniva na 4 principa.
- Prisustvo u sadašnjem trenutku. Odnosno, fokusiranje na ono što se sada događa, umesto da razmišljamo o prošlosti ili budućnosti.
- Prihvatanje bez osude. Pri čemu svoje misli i osećanja sagledavamo realno, bez etiketiranja kao „dobre“ ili „loše“.
- Svesno disanje pomaže u smirivanju uma i smanjenju stresa.
- Povezanost sa telom podrazumeva osluškivanje signala tela. Na taj način postajemo svesniji svojih fizičkih senzacija.
Prednosti praktikovanja mindfulnessa
Potpuna svesnost donosi brojne prednosti. Biti svestan sebe pomaže da donesemo odluke koje su u skladu sa našim vrednostima i uverenjima. Sa druge strane, razumevanje nečijih emocija i ponašanja povećava empatiju. Samim tim doprinosi boljoj komunikaciji i boljim međuljudskim odnosima.
Praktikovanje mindfulnessa omogućava prepoznavanje emocionalnih pokretača. Time je obezbeđeno bolje upravljanje stresom. Takođe, poboljšava fokus i koncentraciju i pomaže u boljem razumevanju i kontroli emocija. Zahvaljujući mindfulnessu impulsivnost zamenjujemo svesnijem reagovanju, te je omogućeno bolje donošenje odluka.
Kako praktikovati potpunu svesnost?
Da biste izgradili smislen i svrsishodan život, ključno je odvojiti vreme da pažljivo identifikujete svoje prave vrednosti. Jasan osećaj šta vam je najvažnije omogućava vam da se krećete kroz život na svestan način.
Vrednosti deluju kao putokazi koji usmeravaju vaše ponašanje i oblikuju vaše ciljeve na korisne načine. Bez jasnog osećaja za svoje vrednosti, možda ćete imati osećaj da prolazite kroz život bez svrhe ili pravca.
Otkrivanje vrednosti postavlja osnovu za određivanje posla koji želite. Upravo taj posao koji vas ispunjava povećava vaš nivo sreće i blagostanja.
Potrudite se da sagledate svoje misli i uverenja. Naročito ona koja izgledaju tako duboko ukorenjena u vama da ih uzimate zdravo za gotovo. Znajte da mnoga od njih ne dele drugi ljudi. To će vam omogućiti da gledate na ljude i događaje iz svesnije neutralnije perspektive. Odnosno, moći ćete da se odmaknete od svog uobičajenog pristupa ljudima i aktivnostima i izaberite da posmatrate na što nepristrasniji način.
Nemojte zanemariti brigu o sebi. Kada odlučite da više vodite računa o svom zdravlju, birate da postanete svesniji toga kako vaše ponašanje pozitivno i negativno utiče na vaše zdravlje. Zato razmotrite kako vaši postupci utiču na vaše fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje. Povećanje svesnosti negativnih uticaja na zdravlje je put ka oslobođenju od njih.
Potpuna svesnost podrazumeva i negovanje svesnih odnosa. Naučite da obratite pažnju na to koji ljudi u vašem životu crpe vašu energiju i emocije više nego što pruažaju bogatstvo, smisao i vitalnost vašem životu.
Umesto vremena sa takvim osobama, okrenite se onima zbog kojih se osećate bolje. To su ljudi koji vas aktivno podstiču da sledite svoje snove, poštujete svoje vrednosti i brinu o onome što je u vašem najboljem interesu, a ne u njihovom.
Ukoliko ne umete sami da razvijete potpuno svesnost psihološko savetovalište Sana vam može u tome pomoći.
Pročitaj Više
Mindfulness – usmerena pažnja
Mindfulness u širem prevodu znači svesna, usmerena pažnja ili pažljiva svesnost. Zapravo, ona predstavlja unutrašnje stanje koje sagledavamo i razvijamo posmatrajući um iz različitih perspektiva.
Brz način života, preopterećenje poslom, brojne porodične obaveze, stres ostavljaju malo vremena da se posvetite sebi. Nije redak slučaj da se iz toga razviju i mnogi psihički problemi.
Nažalost, statistički podaci pokazuju da, danas, svaki peti čovek ima narušeno mentalno zdravlje. Poražavajući podaci nisu bili izbegnuti ni u prošlosti. Pa su klinička psihologija i psihijatrija od 70-ih godina prošlog veka razvile brojne metode koje pomažu ljudima da se izbore sa različitim psihičkim stanjima. Jedna od njih mindfulness.
Šta ova metoda podrazumeva otkriva vam psiholosko savetovaliste Sana.
Mindfulness je deo Budizma
Mindfulness se nalazi u osnovi budističkog učenja, odnosno kao deo meditacije kojom postižemo mudrost.
Naime, prema Budi uzrok nezadovoljstva leži u tome što ne vidimo prirodu stvari kakva je ona zaista. Da bismo se oslobodili patnje koju ovo nerealno viđenje donosi, neophodno je da telo, um, osećanja i izgled treniramo putem stanja svesti. Što ukazuje i sam naziv koji na pali jeziku, kojim su pisani budistički tekstovi, znači “setiti se”.
Mindfulness se pominje i u drugim religijskim i filozofskim teorijama, kao što su Hinduizam, Taoizam, Hrišćanstvo, Stoicizam… Pa možemo da zaključimo da je reč o ljudskoj prirodi koja je svesni odabir nas samih, a za shvatanje sadašnjeg trenutka i na osnovu njega razvijanje mišljenja potreban je redovni trening meditacije.
Mindfulness metoda je razvijena u 20. veku
Iako je Mindfulness poznat više od 2.500 godina kao terapiju uveo ju je 1979. godine Jon Kabat-Zinn. Ovaj američki profesor, pisac i učitelj meditacije razvio je tzv. Mindfulness Based Stress Reduction Program (MBSRP). Osmonedeljni program se bazira na meditaciji uz stečena otkrića iz neurobiologije, psihologije i medicine.
Terapija je prvobitno bila vezana za anksioznost, depresiju, lečenje bolesti zavisnosti, kao i oslobađanje stresa. Međutim, njen pozitivan efekat je vrlo brzo našao primenu i u ostalim granama medicine. Da bi poslednjih godina bio usvojen i u školama, zatvorima, bolnicama, veteranskim centrima…
Mindfulness kroz meditaciju donosi smirenost i samokontrolu
Mindfulness podrazumeva oblik meditacije pomoću koje upravljamo sopstvenom energijom, upoznajemo sebe i kanališemo stres. Na taj način postajemo svesni da smo biće koje se konstantno razvija, te se oslobađamo ograničavajućih načina razmišljanja. Zahvaljujući jasnijem sagledavanju lakše donosimo odluke u životu.
Mindfulness se zasniva na 4 principa:
Kontakt sa sadašnjošću, tj. puna svest na “sada i ovde”,
Prihvatanje koje nas uči da neprijatna osećanja i teskobu pustimo da uđu, ali i da im pokažemo izlaz,
Protok proizilazi iz prihvatanja, jer ne dozvoljavamo da se neželjene misli, uverenja i sećanja nagomilavaju u nama,
Prostorna svesnost je faza opuštanja, ali i promena svesti kroz misli i osećanja kao doživljaja koji prolaze.
Primenom specifičnih vežbi mindfulness nam omogućava bolju koncentraciju, veće samopouzdanje, kanalisanje nervoze, razumevanje emocija, kao i razvoj empatije za sebe i druge. Takođe, uči nas da u svakoj situaciji prepoznamo nesto lepo kako bismo osetili pravu sreću i zadovoljstvo. Na taj način postajemo fokusiraniji i produktivniji, jer smirenije reagujemo na životne izazove.
Pozitivan efekat ove terapije je i naučno dokazan. Ukoliko želite da osetite njeno blagotvorno dejstvo u tome vam može pomoći diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić.
Pročitaj Više