Kupoholija
Kupoholija je bolest 21. veka.
Šoping je mnogim ženama omiljena aktivnost. On predstavlja poseban poziv na druženje, poput ispijanja kafe sa prijateljicama. Od isprobavanja odeće, davanja saveta da li nam nešto dobro stoji, pa do sumiranja utisaka – žene su ovu aktivnost podigle na viši nivo. Tome je znatno doprinela i Carrie Bradshaw, heroina čuvene serije „Sex and the City“, koja je zarad prelepih Manolo Blahnik cipela bila spremna da prekorači svoj limit na kartici.
Naravno, nema ništa loše od povremenog odlaska u šoping nakon napornog dana. Ili, pak, kao nagradu za postignuti uspeh na poslu. Međutim, problem nastaje kada se ovaj vid zabave otrgne kontroli i postane jedino sredstvo za stvaranje dobrog raspoloženja.
Kako da prepoznate razliku između zdrave kupovine i psihičkog poremećaja otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Kada nastaje kupoholija?
Iako je kupoholija uz zavisnost od interneta svrstana u moderne bolesti zavisnosti, njeno postojanje je primećeno još početkom prošlog veka. Naime, nemački psihijatar Emil Kraepelin je 1924. prvi put opisao problem preterane kupovine. Da bi ga vrlo brzo sa švajcarskim psihijatrom Eugenom Bleulerom uvrstio u udžbenike psihijatrije.
Ipak, tek poslednjih desetak godina se ovom poremećaju pridaje pažnja, te je on dobio i zvaničnu klasifikaciju bolesti. Kupoholija je, zapravo, manija za kupovinom, tj. kompulzivna, nekontrolisana želja za kupovinom. Odatle i naziv oniomanija – od grčkih reči onios što znači na prodaju i mania – ludilo.
Kupoholija se obično razvija u kasnim tinejdžerskim i ranim dvadesetim godinama. Ona se ne vezuje samo za ljude koji odlaze u šoping i troše preko svojih sredstava, već i za one koji kupuju preko interneta.
Takođe, problem obuhvata i osobe koje provode sate i sate tokom kupovine ili koji konstatno razmišljaju o kupovini stvari, ali ih nikada ne kupuju.
Kupoholija je češća kod žena
Prema statističkim podacima 38 odsto ljudi u svetu pati od kompluzivne kupovine. Pri čemu je 9 od 10 osoba ženskog pola.
Razlog za to leži u činjenici da većina reklama „pogađa“ dame, pa su one podložnije odlasku u kupovinu. Naročito su periodi velikih sniženja u toku godine kritični za njih.
Kupoholija služi za popunjavanje emocionalne praznine
U osnovi preteranog šopinga je prekriveni problem. Ovi ljudi nakon kupovine postaju srećni, čak i kada je u pitanju proizvod koji im uopšte ne treba i koji nikada neće koristiti. Osećaj ispunjenosti vrlo brzo zamenjuje nezadovoljstvo i stid, zbog nepotrebnog trošenja. Nažalost, ovo stanje kupoholičari „rešavaju“ novom kupovinom, što ih uvodi u začarani krug iz kog ne mogu sami da izađu.
Psiholozi smatraju da uzrok psihičkog poremećaja polazi iz detinjstva. Naime, nedostatak ljubavi i manjak samopouzdanja u tom dobu mogu da prouzrokuju osećaj usamljenosti koji, u kasnijim godinama, razvija zavisnost od kupovine.
Nije redak slučaj da je kupoholija povezana i sa drugim tegobama kao što su depresija i anksioznost. Tada osobe šoping koriste kao beg od negativnih emocija.
Kako se leči kupoholija?
Najveći problem u lečenju predstavlja činjenica da kupoholičari smatraju da nemaju problem, čak i kada svesno sakrivaju tragove kupovine od svojih najbližih. Tek kada dobiju otkaz ili dođe do razvoda shvataju da je zavisnost postala alarmantna.
Kupoholija se leči pshiterapijom. Tom prilikom će psiholog otkriti razlog vašeg ponašanja, a zatim i savetima pomoći da razvijete mehanizme planiranja kupovine. Važnost domaćih zadataka u ovom problemu je velika, jer ćete moći da preuzmete inicijativu u oslobađanju nekontrolisane kupovine.
Ukoliko ste primetili da su se vaše kupovine otrgle kontroli, vreme je da potražite pomoć diplomiranog kliničkog psihologa Mr Ane Stamenić.
Pročitaj Više