Poremećaj kontrole impulsa
Poremećaj kontrole impulsa prema definiciji predstavlja „nesposobnost suzdržavanja od izvođenja nekog poriva ili nagona koji je opasan za druge ili za samu osobu“. Pre izvođenja javlja se rastuća napetost i nervoza, pa i uzbuđenje, dok nakon izvršenja osoba oseća zadovoljstvo i olakšanje.
Prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku o mentalnim poremećajima (DSM-IV), poremećaj kontrole impulsa se javlja u različitim oblicima. Najpoznatiji su intermitentni eksplozivni poremećaj, kleptomanija, piromanija, patološko kockanje i trihotilomanija.
Istraživanja pokazuju da se sa njima suočava oko 9 odsto svetske populacije. Pri čemu patološko kockanje, piromanija i intermitentni eksplozivni poremećaj češće pogađaju muškarce, a kleptomanija i trihotilomanija su pre sreću kod žena.
Intermitentni eksplozivni poremećaj
Intermitentni eksplozivni poremećaj predstavlja poremećaj koji karakterišu ekstremni nekontrolisani izlivi besa koji nisu adekvatni situaciji. Prati ih agresivno ponašanje koje često dovodi do uništavanja imovine ili povređivanja druge osobe.
Napadi besa obično traju manje od jednog sata, sa nizom telesnih simptoma, kao što su znojenje, tremor, stezanje u grudima, ubrzano lupanje srca. Da bi nakon završetka napada osoba osetila olakšanje. Kod pojedinih se ubrzo javlja i osećaj krivice.
Poremećaj kontrole impulsa koji dovodi do nelegalnih radnji
Klemptomanija je poremećaj kontrole impulsa koji se manifestuje krađom, koja nije izazvana materijalnom potrebom, već porivom. Na prirodu poremećaja ukazuje i sam naziv. Naime, ime potiče od grčkih reči „kleptein“, što u prevodu znači „krasti“ i mania, tj. „manija“.
U više od polovine slučajeva, klemptomanija se posmatra kao opsesivno kompulzivni poremećaj, a ređe kao poremećaj raspoloženja ili bolest zavisnosti.
Glavni pokretač su preživljena trauma u detinjstvu i loši porodični odnosi, te kleptoman želi time da nadomesti toplinu roditelja koju nije imao tokom odrastanja. Ponekad je povezana i niskim samopoštovanjem i seksualnim nezadovoljstvom.
Poremećaj kontrole impulsa koji je opasnost i za okolinu
Piromanija je namerno i smišljeno podmetanje požara više od jednog puta, koje je izazvano porivom. Osobe sa ovim poremećajem uživaju u svom delu, a često su i opčinjeni požarima, te ih privlači sve u vezi njih.
Iako su mnogi piromani mentalno zaostale ili starije osoba, postoje i oni sa oslabljenom kontrolom impulsa, koja često proizilazi iz osvete ili seksualne frustracije.
Patološko kockanje
Patološko, tj. kompulzivno kockanje se definiše kao preterana, patološka vezanost i nekontrolisani poriv da se uključi ili istraje u ponašanju vezanom za kockanje. Njemu čovek ne može sam da se odupre uprkos štetnim negativnim posledicama, koje neretko podrazumevaju ozbiljne finansijske gubitke i pogoršanje kvaliteta života.
Tačan uzrok za ovaj poremećaj kontrole impulsa nije otkriven, te se posmatra kao kombinacija bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Obično počinje iz radoznalosti, dosade i želje za zabavom. Mada nekima kockanje predstavlja beg od problema. Nije redak slučaj da je pokretač i neki psihički problem.
Trihotilomanija
Trihotilomanija je poremećaj kontrole impulsa koji se manifestuje neodoljivom potrebom da se iščupa sopstvena dlaka. Ovaj poriv nije vezan samo za dlake na glavi, već na čitavom telu. Što znači da uključuje i čipanje brade, obrva, trepavica, malja na grudima, nogama, rukama, ispod pazuha, pa i u stidnoj regiji.
Mnoge osobe sa ovim problemom pokazuju i karakteristične kompulzije kod OKP-a, poput brojanja, proveravanja i pranja, te se trihotilomanija često povezuje sa opsesivno kompulzivnim poremećajem. Taj stav potkrepljuje i činjenica da se često ova 2 poremećaja sreću u jednom porodici.
Pored genetske predispozicije, kao uzročnici se navode i stresni događaji, depresija, anksioznost, kao i hormonske promene, jer se trihotilomanija najčešće javlja u periodu adolescencije.
Ukoliko se suočavate sa nekim poremećajem kontrole impulsa potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Histerija
Histerija je pejorativan termin koji u kolokvijalnom smislu označava nekontrolisani višak emocija i može se odnositi na privremeno stanje uma ili osećanja.
Najstariji zapisi potiču iz 1900. godine pre Nove ere. Drevni Egipćani primetili su abnormalnosti u ponašanju kod odraslih žena, koje su povezivali sa problemima materice. Njihovo tumačenje preuzeli su Grci dodajući da je bolest izazivana i nemogućnošću rađanja. Kako je uzrok bio u ženskim reproduktivnim organima, histerija je dobila naziv od grčke reči za matericu – “hystera”.
Stari Rimljani su, takođe, pripisivali histeriju bolestima materice ili poremećaju u reprodukciji, tj. pobačaju, menopauzi… Upravo su njihove teorije bile osnova za kasnija tumačenje zapadne medicine.
Sve do 19. veka histerija je smatrana isključivo ženskim problemom, da bi Sigmund Frojd prvi pokazao da se može javiti i kod muškaraca. Sredinom 20. veka dobila je status mentalne bolesti, ali je 1980. godine uklonjena iz Dijagnostičkog i statističkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM) Američkog psihijatrijskog udruženja.
Šta je histerija?
Kada se pomene histerija obično se misli na histerični karakter koji karakteriše psihička nezrelost u kontroli emocija i samoregulaciji. Obuhvata i histerične napade i histeričnu neurozu.
Histerični napad je izazvan nekom neispunjenom potrebom ili željom, a ispoljava se eksplozijom emocija. Često ih prate bacanje po podu, udaranje rukama i nogama, kao i povici. Napad traje sat vremena, pa i duže, odnosno sve dok okolina ne uvidi opravdanost zahteva histerične osobe.
Histerična neuroza nastaje naglo, dovodeći do oduzetosti organa ili čula. Kako ne postoji nikakav organski uzrok, nema oštećenje nerava, već je problem izazvan psihološkim konfliktom. Tako, na primer, oduzetost nogu nastaje da bi se odgodio odlazak na mesto gde se mogu očekivati neprijatnosti, a govor nestaje kada se nešto ne sme reći.
Zašto nastaje histerija?
Glavni okidač histerije jeste preživljena trauma, bez obzira da li se dogodila u detinjstvu ili odraslom dobu. Studije su pokazale da je to najčešće fizičko, seksualno ili emocionalno zlostavljanje. Slede stresni događaji, kao što su razvod roditelja, gubitak bliske osobe, suočavanje sa teškom bolešću…
U trećini slučajeva uzročnik je depresija. Mada mogu je izazvati i strahovi, stres, kao i preterana briga.
Na razvoj histerije ima uticaj i genetika. Naime, postoji veća verovatnoća da će osoba razviti histerični karakter ako je u porodici primećeno takvo ponašanje. Neretko je posledica i lošeg stila roditeljstva.
Kako se prepoznaje histerija?
Histerija se ispoljava nizom telesnih, senzornih, motoričkih i mentalnih znakova. Osim jake emocionalne nestabilnosti, prisutni su i netrpeljivost, razdražljvo ponašanje, napadi smeha i plača bez razloga.
U fizičke simptome spadaju tahikardija, pojava grčeva u pojedinim delovima tela, glavobolja, naticanje vrata, osećaj gušenja i pritiska, mučnina, povraćanje.
Kod težih slučajeva mogu se javiti i halucinacije, gubitak svesti, nasilni pokreti, uznemirenost, konvulzije.
Histeriju ne treba olako shvatiti. Ona može da bude ozbiljna smetnja koja utiče na kvalitet života ne samo pojedinca, već i njegovih bližnjih. S obzirom da se ispoljava na različite načine kod neuroza treba, najpre, utvrditi da li su one izazvane nekom bolešću ili histerijom. Nakon postavljanja dijagnoze lečenje je vrlo brzo i jednostavno.
Za razliku od neuroza i napada, histerični karakter zahteva dugotrajno lečenje. Važnu ulogu ima psihoterapija koja ima za cilj emocionalnu regulaciju, ali i restrukturiranje karaktera.
Ukoliko se suočavate sa histeričnim epizodama potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više