Atelofobija – Strah od nesavršenstva
Atelofobija predstavlja iracionalni strah od nesavršenstva.
Svi imamo dane kada nam ništa ne ide od ruke i kada mislimo da ni u čemu nismo dovoljno dobri. Za većinu ljudi ovaj osećaj je prolaznog karaktera i ne utiče na normalno funkcionisanje. Međutim, postoje ljudi kod kojih on prerasta u iscrpljujuću fobiju koja zadire u svaki deo njihovog života.
Strah od nesavršenstva je specifična vrsta fobije. Odnosno, anksiozni poremećaj koji karakteriše uporni i preterani strah od bilo koje vrste nesavršenosti. Za razliku od drugih fobija koje su orijentisane na određene predmete ili situacije, atelofobija nema opipljivi izvor, već polazi od subjektivne interpretacije nesavršenosti. Zbog toga ju je teže dijagnostifikovati.
Da li je atelofobija isto što i perfekcionizam?
Atelofobija se objašnjava kao ekstremni oblik perfekcionizma. Mada prema mišljenu pojedinih stručnjaka postoje znatne razlike.
Perfekcionizam je karakterna osoba. Vezana je za visoke standarde i očekivanja. Ljudi koji je imaju veruju da mogu da postignu savršenstvo, te sve svoje težnje usmeravaju da budu besprekorni u svakom pogledu.
Kod atelofobije prisutan je strah, pre svega od greške. Vodeći se njime osoba nastoji da izbegne situaciju u kojoj misli da bi mogla da pogreši. Odnosno, takve situacije vidi kao pretnju, te radije bira da ne radi ništa, nego da učini nešto i da rizikuje da napravi grešku. S obzirom da je strah sveprisutan preti da poremeti svakodnevnu rutinu, ograniči radnu sposobnost, stvori konflikte u međuljudskim odnosima, pa i da izazove manjak samopuzdanja. Kao posledica toga javljaju se depresija i anksioznost.
Kako se prepoznaje atelofobija?
Postoji niz emocionalnih, mentalnih i fizičkih simptoma atelofobije.
Emocionalni obuhvataju stalnu zabrinutost, neobjašnjivi strah, nesposobnost da se nosite i sa manjim konfliktom. Prate ih bes, razdražljivost, tuga, razočarenje i druge negativne emocionalne reakcije. U pojedinim situacijama može se javiti i burn out sindrom, tj. sagorevanje na poslu.
Ljudi sa atelofobijom mogu da ispoljavaju i kognitivne simptome, kao što su nemogućnost da se fokusiraju na bilo šta osim na svoj strah, stalno traženje uverenja, pesimistički pogled na život. Često osećaju emocionalnu odvojenost od drugih i preterano su osetljivi na kritiku. Takođe, razvijaju sklonost ka postavljanju nerealnih standarda.
Ove emocije i mentalna stanja izazvaju fizičke simptome. Znojenje, ubrzano disanje, ubrzan rad srca i suva usta su karakteristični simptomi svake fobije, uključujući i strah od nesavršenstva. Neretko su prisutni i poremećaji spavanja i promene u apetitu.
Kako se leči atelofobija?
Lečenje atelofobije zavisi od težine stanja i medicinske istorije pojedinca. Tretman obuhvata psihoterapiju, farmakoterapiju, ali i promenu načina života.
Terapija izloženosti i kognitivno bihejvioralnu terapija predstavljaju osnovu lečenja. Primenom prve pojedinci se izlažu situacijama koje izazivaju njihovu atelofobiju sa ciljem da nauče da se prilagode i bolje upravljaju okidačima. Sa druge strane, KBT pomaže u tačnom određivanju okidača i učenju pravog reagovanja na njih.
Lekovi iz grupe benzodiazepina se koriste u sprečavanju ili kontroli simptoma anksioznosti i napada panike, dok se beta blokatori primenjuju usled ubrzanog otkucaja srca, kao i znojenja ili vrtoglavice.
Važnu ulogu ima i promena dnevne rutine. Ona podrazumeva smanjenje kofeina i povećanje fizičke aktivnosti. Blagotvorni efekti joge na mentalno zdravlje posebno su značajni. Vežbanjem moguće je povećati fokus i produktivnost što je osnova za eliminisanje negativnih posledica fobije.
Strah od nesavršenstva, kao i svaka fobija, utiče na kvalitet života. Zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više