Adaptacija na vrtić – kome teže pada, roditeljima ili deci?
Adaptacija na vrtić predstavlja značajan korak ne samo u životu deteta, već i roditelja.
Porodica je osnovni temelj razvoja svih članova. Ujedno, ona je naša zona komfora. Gotovo da ne postoji osoba na svetu koja se u toplom porodičnom domu ne oseća zaštićeno i bezbedno. Ovaj osećaj je posebno izražen kod dece, pa odvajanje od roditelja zbog odlaska u vrtić može da izazove strah od napuštanja, ali i neizvesnog.
Neretko, polazak u vrtić predstavlja i prvi susret sa većim brojem nepoznatih ljudi. Bez obzira što većinu čine vršnjaci, prilagođavanje na njih i sredinu u kojoj su se našli svi zajedno može biti naporna, takođe mališane čeka novi ritam života, pravila ponašanja, spavanje u određeno vreme, pa i hrana koja nije uvek omiljena, pa ne čudi što je kod mnoge dece odlazak vrtić praćen plačom ili nekim drugim vidom protesta.
Da ne bi mališani najdivnije mesto detinjstva doživljavali kao kaznu, potrebna je pravilna adaptacija.
Adaptacija na vrtić je prilagođavanje deteta na novo okruženje
Svako dete je posebno, samim tim i period prilagođavanja zavisi od njegovih osobina, godina starosti, razvoja, vaspitanja. Na osnovu ovih parametara postoje 4 vrste adaptacije.
Deca koja imaju stabilnu emotivnu vezu sa roditeljima lako se privikavaju na nove okolnosti. Već nakon 10-ak dana primetna je radost zbog odlaska u vrtić, pa se ova adaptacija smatra lakom.
Srednji nivo prilagođavanja traje mesec dana. Uporno odbijanje odlaska u vrtić ponekad se manifestuje i problemima sa spavanjem, pa i agresivnim ponašanjem. Ukoliko se ovaj period produži i u narednim mesecima reč je o teškoj adaptaciji. Za nju je odgovoran niz faktora, a najčešće su u pitanju partnerske svađe pred decom koje utiču i na odnos roditelja sa mališanima. S obzirom na kompleksnost problema u prilagođavanje su uključeni i vaspitaći i psiholozi.
Posebna vrsta jeste odložena adaptacija na vrtić. Ona je, zapravo, zakasnela reakcija, odnosno nakon prividno lakog prilagođavanja javlja se negativno ponašanje kada dete shvati da će svakog dana morati da ide u vrtić.
Adaptacija na vrtić ne mora biti stresna
Vreme koje je potrebno da se mališan navikne na promene i pronađe svoje mesto u društvu zavisi i od samih roditelja.
Strah, nepoverenje, pa i anksioznost stariji mogu da prenesu na svoju decu. Zato je važno da za svoje voljene izaberete vrtić u koji imate poverenja.
Važnu komponentu adaptacije ima vaš stav prema vrtiću, to znači da nikako ne trebate mališana zastrašivati vaspitačima, niti o njima loše govoriti pred najmlađima.
Odlazak u vrtić trebate predstaviti kao vreme ispunjeno zabavom, druženjem i srećom. Na taj način će dete sa uživanjem prihvatiti ovo novo iskustvo. Istovremeno, pokažite da ste ponosni na svog mališana što je dovoljno velik da se odvoji od vas.
Decu ne treba nikada lagati, pa ni u pogledu dužine boravka u vrtiću, pa prilikom rastanka nemojte da se iskradate bez pozdrava, niti da govorite da ćete doći ranije nego što će se to desiti. Time ćete razviti averziju prema vrtiću, a postoji i opasnost da izgubite poverenje kod mališana.
Priprema za adataciju
Stručnjaci savetuju da pre nego što vaš mališan dovoljno poraste za vrtić, povremeno sa njim prošetate do dvorišta kako bi video decu koja se u njemu igraju. Pre prvog dana obavezno popričajte sa vaspitačima i saznajte dnevni red, tj. satnicu predviđenu za odmor, igru i spavanje, tom prilikom obavestite vaspitače o navikama svog deteta.
Ukoliko, i pored svih napora, period adaptacije ne prolazi kako ste očekivali u tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana i saveti kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više