Šta je fagofobija?
Fagofobija je vrsta specifične fobije koju karakteriše ekstreman i neodoljiv strah od gutanja. Često se meša sa pseudodisfagijom, odnosno strahom od gušenja. Glavna razlika leži u činjenici da se osobe sa fagofobijom plaše samog čina gutanja. Dok se oni sa pseudodisfagijom plaše da će gutanje dovesti do gušenja.
Strah od gutanja se može javiti kod ljudi svih doba, ali se najčešće dijagnostikuje kod dece i adolescenata. Spada u retke fobije sa niskim dijagnostičkim stopama. Razlog tome jeste da se često pogrešno dijagnostikuje kao disfagija ili averzija prema hrani. Ovo je naročito izraženo kod mlađe populacije.
Starije osobe su svesne postojanja svog straha, ali zbog stida ne žele da potraže stručnu pomoć. Umesto toga primenjuju ponašanja izbegavanja koja smanjuju ili uklanjaju njihov kontakt sa svojim okidačima. To njihovu fobiju čini lakšom za upravljanje.
Iako je retka, fagofobija je iscrpljujuće stanje koje utiče ne samo na svakodnevni život, već i na zdravlje. Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako da prepoznate problem.
Zašto se javlja fagofobija?
Tačan uzrok fagofobije nije poznat, te se objašnjava složenim skupom faktora. Ipak, vodeći pokretač je traumatično iskustvo, pre svega, povezano za gutanjem. Mada i ranije traumatično iskustvo koje uključuje jelo može da izazove strah od gutanja. Takođe, uzročnik može biti i bolna medicinska procedura koja uključuje grlo, poput traheotomije.
Osim ličnog iskustva fagofobiju mogu da pokrenu i traumatična iskustva drugih ljudi. Obično su to priče drugih ili prisustvovanje gušenju neke osobe.
Ne treba zanemariti ni genetiku. To znači da je veća verovatnoća da se javi ukoliko je u porodici već registrovana ili postoji neka druga fobija.
Strah od gutanja može biti u vezi sa drugim strahovima koji se odnose na hranu. Na primer, strahom od kvarljive hrane ili namirnica koje su opasne kada se nedovoljno kuvaju. U tim slučajevima uporna briga o jedenju kontaminirane hrane može dovesti do fagofobije.
Koji su simptomi fagofobije?
Anticipatorna anksioznost pre obroka je karakteristični znak. Prati je ubrzani rad srca i ubrzano disanje. Dok sama pomisao na gutanje dovodi do napada panike. U tim situacijama neretko se javlja i ekstremna anksioznost.
Osobe sa ovom fobijom jedu u malim zalogajima i obično piju dosta vode tokom obroka kako bi lakše gutali. Pojedini čak prelaze na potpuno tečnu ishranu kao pokušaj da se ublaži anksioznost oko gutanja hrane.
Izbegavanje jela u javnosti još jedna je karakteristika straha od gutanja. Mada neki izbegavaju da jedu i pred bliskim ljudima, što može dovesti do socijalne distance.
Kako se osloboditi straha od gutanja?
Ako se ne leči, fagofobija može biti opasna, jer osoba može potpuno prestati da jede ili pije. To dovodi ne samo do gubitka težine, već i do dehidracije i neuhranjenosti.
Srećom, fagofobija se može uspešno lečeti psihoterapijom. Najčešće se primenjuje kognitivno bihejvioralna terapija i terapija izloženosti.
Kognitivna bihevioralna terapija vam pomaže da primetite negativne misaone obrasce koji su osnova anksioznih osećanja vezanih za strah od gutanja. Ujedno omogućava vam da naučite kako da prevaziđete simptome koje fobija donosi.
Terapija izloženosti predstavlja postepeno izlaganje u kontrolisanim uslovima izvoru fobije. Cilj jeste nesmetano gutanje hrane i pića.
Strah od gutanje neće sam nestati, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više