Shizofrenija
Shizofrenija (šizofrenija) je mentalni poremećaj koji utiče na to kako se osoba ponaša, razmišlja i kako vidi svet oko sebe.
Tokom istorije nijedna druga bolest nije izazivala čuđenje, pa i strah kao shizofrenija. U početku se smatralo da ljudi koji se sa njom suočavaju su, zapravo, zaposednuti demonima, te su bili proterivani iz društva.
Prva naučna zapažanja izneo je Benedikt Morel 1853. godine opisavši je kao sindrom koji pogađa tinejdžere. Nazvao je “démence précoce”, tj. rana demencija. Pet decenija kasnije Eugen Bleuler je dao detaljno objašnjenje. Ovaj švajcarski psihijatar primetio je da se razlikuje od demencije, jer se stanje nekih njegovih pacijenata poboljšavalo umesto pogoršavalo. Na osnovu toga poremećaju je dao naziv “shizofrenija” što u prevodu sa grčkog znači “cepanje uma”. Ujedno, opisao je glavne simptome kao 4 A: otupeli afekt, autizam, oštećena asocijacija ideja i ambivalencija.
Pet tipova shizofrenije
Najrasprostranjenija je paranoidna shizofrenija koju karakterišu zablude ili slušne halucinacije, pri čemu su osećanja i spoznaje očuvani. Za razliku od drugih tipova ona se razvija kasnije, obično posle 30. godine života.
Često se sreće i dezorganizovana shizofrenija (hebefrenija). Kao što joj naziv kaže, ispoljava se dezorganizovanim govorom, dezorganizovanim ponašanjem i dezorganizovanim, neadekvatnim afektom. Zbog toga spada u jedan od najtežih oblika mentalnih poremećaja.
Katatona šizofrenija se manifestuje fizičkim simptomima. Može biti u formi katatonog stupora ili katatone ekscitacije. Katatoni stupor označava nepomično stanje koje traje i satima tako da pacijent zauzima stav naizgled statui. Kod katatone ekscitacije prisutna je motorička hiperaktinost i uzbuđenje, uključujući i agresivno i destruktivno ponašanje.
Nediferencirana shizofrenija donosi nedefinisane simptome koji se javljaju iznenada, i to najčešće u periodu adolescencije. Primetno je smanjivanje interesovanja, volje, pa i želje za očuvanjem međuljudskih odnosa.
Kod rezidualne shizofrenije simptomi su jasno izraženi u određenom periodu, a zatim sledi duže razdoblje sa blagim negativnim manifestacijama.
Koji su uzroci shizofrenije?
Kao i kod mnogih drugih psihičkih poremećaja, uzroci shizofrenije nisu do kraja objašnjeni.
Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, veći je rizik od oboljevanja ukoliko je u porodici već registrovana. Istraživanja su pokazala da može imati početak još u trudnoći. Prenatalno izlaganje virusnoj infekciji i nizak nivo kiseonika tokom porođaja se navode kao pokretači problema.
Ipak, ne treba zanemari ni stresne situacije, naročito one koje su se dogodile u detinjstvu. Gubitak bliske osobe, fizičko i psihičko zlostavljanje, zanemarivanje od strane roditelja samo su neki od uzročnika. Bolesti zavisnosti, takođe, mogu da pokrenu shizofreniju.
Kako prepoznati shizofreniju?
Shizofrenija se javlja iznenada, ali postoje izvesni znaci upozorenja. Tu spadaju problemi sa snom, insomnia, sumnjičavost, zapostavljanje lične higijene, pad koncentracije, neobične izjave, kao i neobično ponašanje koje nije primereno datoj situaciji. Zatim, nemogućnost da se izraze emocije, posebno tuga i radost, a u pojedinim slučajevima može se javiti i depresija.
Prepoznatljivi simptomi ovog poremećaja su deluzije, halucinacije, dezorganizovan govor, dezorganizovano ponašanje i tzv. “negativni” simptomi.
Deluzije su, zapravo, sumanute ideje u koje osoba čvrsto veruje, čak i kada se potvrde netačnim. One se javljaju kod 90 odsto pacijenata, a najčešće su vezane za osećaj da ih neko progoni ili da im kontroliše misli. Neretko sebe vide kao poznatu ličnost, na pr. Isus Hrist ili Tesla.
Halucinacije su drugi karakteristični simptom. U pitanju su zvučne i vizuelne senzacije koje osoba percepira kao stvarne.
Dezorganizovan govor se vezuje za upotrebu nelogičnih, nepovezanih reči, a dezorganizovano ponašanje čine sve radnje koje su besmislene, nepredvidive, kao i one koje su bez kontrole.
Negativni simptomi su bezizražajno lice i glas, izbegavanje kontakta očima, nedostatak interesovanja, socijalna distanca, poteškoće u konverzaciji…
Rano dijagnostifikovanje shizofrenije je ključno za očuvanje kvaliteta života, zato na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više