Sadistički poremećaj ličnosti
Sadistički poremećaj ličnosti je definisan rasprostranjenim obrascem sadističkog i okrutnog ponašanja.
Prvobitno se koristio za opisivanje pojedinaca koji su imali seksualno zadovoljstvo u nanošenju bola drugima. Ubrzo je pojam proširen tako da uključio i one koji jednostavno doživljavaju opšte zadovoljstvo i zadovoljstvo u patnji drugih. Na osnovu toga sadistički poremećaj ličnosti je uveden u Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima 1987. godine.
U kasnijim verzijama je uklonjen, jer su psihijatri verovali da će se koristiti za pravno opravdanje sadističkog ponašanja.
Iako danas sadistički poremećaj ličnosti nije priznat kao mentalna bolest, mnogi stručnjaci za mentalno zdravlje i dalje prepoznaju njegovo prisustvo kao stanje.
Šta uzrokuje sadistički poremećaj ličnosti?
Čak i nakon decenija vođenja studija o sadističkom poremećaju ličnosti, stručnjaci nisu otkrili tačan uzrok. I dok pojedini ističu da je posledica okruženja, drugi smatraju da je rezultat lošeg roditeljstva. Pojedini pak smatraju da je u pitanju urođena želja za moći.
Bez obzira što tačan uzrok nije poznat, postoje faktori rizika koji povećavaju šanse da osoba razvije sadistički poremećaj ličnosti. Tu, pre svega, spadaju preživljene traume i zlostavljanja u detinjstvu. Takvi događaji mogu da dovedu do zadržavanja emocija, koje se u kasnijim godinama ispoljavaju u vidu osvete drugima.
Siromaštvo je još jedan okidač. Odrastanje u porodici koja je na ivici egzistencije može da dovede do želje za moći. Takođe, lični neuspesi stvaraju intenzivna emocionalna previranja. U kasnijim godinama ona se manifestuju željom da drugi postanu isto tako jadni kao što su oni nekada bili.
Ne treba zanemariti ni naslednu komponenta. Baš kao antisocijalni poremećaj ličnosti i mazohistički poremećaj ličnosti, tako i sadistički poremećaj ličnosti ima genetsku vezu.
Vrste sadističkog poremećaja ličnosti
Postoje četiri vrste, a svaka se razlikuje na osnovu karakteristika.
Ljudi sa sadističkim poremećajem ličnosti beskičmenog tipa ponašaju se nesigurno ili kukavički. Odatle i naziv „beskičmenim“. Oni se, zapravo pretvaraju da su hrabri, ali zaista nisu. Zbog toga kada se osećaju ugroženo projektuju neprijateljske fantazije i napadaju prvi kako bi izbegli da budu povređeni.
Tiranski sadistički poremećaj ličnosti pokazuje negativne karakteristike podstaknute pretnjom i brutalizacijom drugih. Ove osobe žude za moći nad drugima, te koriste reči kao oružje kako bi ih naveli da im se potčine. Pri čemu ne preuzimaju odgovornost za svoje postupke, već stalno optužuju druge.
Prisilni sadistički poremećaj ličnosti pokazuje tendenciju za sprovođenjem onog u šta osoba veruje iako je to moralno pogrešno. Glavni cilj je da da preuzmu kontrolu i izreknu kaznu. Obično joj to i omogućava položaj na kome se nalazi.
Ljudi sa eksplozivnim sadističkim poremećajem ličnosti su nepredvidivo nasilni kada se osećaju frustrirano, poniženo, beznadežno ili izgube kontrolu nad situacijom. Lični neuspeh dovodi do osvete drugima za bol koju osećaju. Istovremeno, pokazuju znake graničnog poremećaja ličnosti. Neretko koriste nasilje da bi se oslobodili nagomilane emocije poniženja ili frustracije.
Da li se sadistički poremećaj može izlečiti?
Baš kao i drugi poremećaji ličnosti, sadizam se teško leči, ali to ne znači da je nemoguće. Kognitivna bihejvioralna terapija i terapija dijalektičkog ponašanja su najefikasnije intervencije za ovaj problem.
Ako mislite da vaša voljena osoba ima sadistički poremećaj ličnosti ili ste, možda, primetili karakteristike povezane sa njim kod sebe i želite da ih promenite, potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više