Psihičko zlostavljanje – Kako da ga prepoznate?
Psihičko zlostavljanje, poznato i kao mentalno ili emocionalno zlostavljanje, predstavlja namerno povređivanje nekoga u cilju nanošenja emocionalnog bola ili pokušaj da se njime kontroliše ili manipuliše kroz verbalnu ili neverbalnu komunikaciju.
Iako mnogi pri pomenu reči „zlostavljanje“ pomisle na fizičko povređivanje, psihičko je, takođe, veoma opasno. Posebno kada se zna da je „skrojeno“ da se uništi samopoštovanje i potkopa lični integritet. Zbog toga se često naziva „mentalna okrutnost“ i „intimni terorizam“.
Dodatno zabrinjava činjenica da se teže otkriva, jer nije vidljivo. Neretko predstavlja i uvod u fizičko nasilje.
Istraživanja pokazuju da je jedna od 4 žene u svetu doživela psihičko zlostavljanje. Situacija nije povoljna ni kada je u pitanju jači pol. Naime, procenjuje se da svaki šesti muškarac trpi ovu vrstu zlostavljanja od svoje partnerke.
Imajući u vidu rasprostranjenost psihološko savetovalište Sana vam otkriva kako na vreme da prepoznate problem.
Znaci koji ukazuju na psihičko zlostavljanje
Uvredljive reči su uobičajena taktika koju zlostavljači koriste da ismevaju i omalovažavaju. Manje greške, poput zaboravljanja da iznese smeće ili čak pogrešnog izgovora strane reči, su sve što je potrebno da se osoba nazove glupom. Ponekad je, čak, prozivanje bez ikakvog povoda.
Obično ga prati ponižavanje. Osobe koje vrše psihičko zlostavljanje mogu se podsmevati svemu – od nesigurnosti, pa do promena u izgledu.
Da bi ušli u glavu žrtve, zlostavljači će često uskratiti ljubav, pažnju, pohvalu ili svoje prisustvo. Ovo ponašanje uključuje i odbijanje intimnosti ili komunikacije kao kazne za neslaganje oko neke teme. Na taj način postepeno preuzimaju kontrolu nad svojim partnerom.
Upućivanje pretnji je još jedan karakterističan znak. Najčešće se odnose na pretnje razvodom, oduzimanjem dece ili pretnje u pogledu finansija. Pretnje su način da se osigura da je osoba stavljena u stalni teror ili strah. Zastrašivanjem se stvara neravnoteža moći.
S obzirom da su vešti manipulatori, zlostavljači će često kriviti žrtve za svoju okrutnost. „Da nisi tako nespretna, možda te ne bih nazvao glupom“. „Sledeći put nemoj se svađati kada te ispravim. To me nervira”. Ove i slične rečenice mogu se čuti od zlostavljača.
Druga uobičajena taktika jeste da tvrdi da se samo šalio. Neretko tada uključuje decu ili druge bližnje. Time dodatno izoluje žrtvu, jer stvara osećaj da nema podršku.
Indiferentnost je, takođe, jasni znak psihičkog zlostavljanja. Zlostavljači nemaju osećaj empatije. Samim tim suze ili bilo kakva bol koju su izazvali kod žrtve neće ih pogoditi. Naprativ. Mogu izazvati bes i ljutnju.
Posledice psihičkog zlostavljanja
Kada se izgled neke osobe konstantno kritikuje, njena dostignuća odbaciju, a potreba za pažnjom i razumevanjem ignorišu vremenom dolazi do pada samopouzdanja. Žrtva počinje da preispituje svoje vrednosti i da sumnja u sebe. Istovremeno, javlja se osećaj krivice za postupke zlostavljača.
Toksična veza utiče i na interakciju sa drugim ljudima. Naime, naučeni stil ponašanja očekuje se i ostalih. Samim tim se zdravi međuljudski odnosi posmatraju kao neverovatni.
Psihičko zlostavljanje vremenom dovodi do poremećaja u ishrani. Oni čine privremeni spas od bola koji osoba oseća. Međutim, predstavljaju nezdrav način suočavanja sa emocijama.
Izloženost stalnom stresu čiji je izvor voljena osoba negativno se odražava na mentalno zdravlje. Zbog toga je depresija jedna od najčešćih posledica psihičkog zlostavljanja. Neizmerna tuga, nedostatak koncentracije, promene u ritmu spavanja, nezainteresovanost za svakodnevne aktivnosti – samo su neki od njenih simptoma.
Osim depresije u dugoročne posledice se svrstava i posttraumatski stresni poremećaj. Karakteriše ga pojačana budnost. Odnosno, osoba je stalno na oprezu čak i nakon rastanka. Zatim, promene raspoložanja i anksiozne nametljive misli.
Ukoliko ste uvideli da ste u nezdravoj vezi, a ne znate kako da se oslobodite uticaja zlostavljača, potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više