Važnost domaćih zadataka tokom rada na sebi
Važnost domaćih zadataka tokom rada na sebi u psihoterapiji zahteva posebnu pažnju.
U prirodi čoveka je da se razvija. Još u detinjstvu i adolescenciji postavljaju se osnove na kojima donosimo zaključke ne samo o sebi, već i drugim ljudima. Tokom godina naša uverenja se nadograđaju stvarajući subjektivnu predstavu o svetu oko nas.
Na žalost, savremeno doba donosi stres, preopterećenje poslom, kao i pritisak usled brojnih porodičnih obaveza, pa naši stavovi i ponašanje mogu postati nearealistični, a samim tim i disfunkcionalni. Nije redak slučaj da oni utiču i na mentalno zdravlje razvijaći razne psihičke poremećaje.
Da biste svoj razvoj usmerili na pravi put neophodno je da prihvatite sebe. Jer jedino kada postanete svesni svog bića, moći ćete da krenete u rešavanje problema, odnosno da svoje mane pretvorite u prednosti. Saveti psihologa vam mogu pomoći u tome.
Kolika je važnost domaćih zadataka u psihoterapiji otkriva u ovom blogu diplomirani klinički psiholog Mr Ana Stamenić.
Važnost domaćih zadataka – značaj psihoterapije
Prema definiciji psihiterapija je lečenje govorom, tj. lečenje putem razgovora. Međutim, ona nije namenjana samo psihičkim pacijentima.
Danas, sve veći broj ljudi otvoreno traži savete od psihijatra ili psihologa kada su sami isrcepeli sve ideje za rešavanje problema. Kada se osećamo loše, imamo dilemu, nalazimo se na životnoj raskrsnici ili jednostvano nemamo entuzijazma, psihoterapija će na konstruktivan način pronaći izlaz iz stanja u kome se nalazimo.
Prema istraživanjima najveći problemi populacije su depresija, promene raspoloženja i napadi panike. Slede problemi u partnerskim odnosima i sa decom, ali se za profesinalnu pomoć javljaju i osobe koje žele da iskoriste svoje potencijale, a ne znaju kako.
Upravo je važnost domaćih zadataka kroz psihoterapiju ključna za ostvarivanje kvalitetnijeg života.
Važnost domaćih zadataka zavisi od izabrane terapije
U zavisnosti od problema primenjuje se psihoterapijska tehnika, a od nje, pak, zavisi i sadržaj zadatka koji nam postavlja terapeut.
Najrasprotranjenije tehnike u psihoterapiji su kognitivno-bihejvioralna i Geštalt.
Kognitivno-bihejvioralna terapija polazi od činjenice da naše ponašanje nije izazvano spoljašnjim faktorima, već našim mislima. Pa ako promenimo način na koji mislimo promenićemo i reakcije, bez obzira što se situacija nije promenila. Ova terapija je obavezna prilikom oslobađanja od fobija. Njome se uspešno rešava i depresija, opsesivno kompulsivni poremećaj, generalizovana anksioznost, poremećaji u ishrani, problem sa učenjem isl.
Geštalt terapija se zasniva na posmatranju čoveka kao celovitog bića koje može da se prilagodi zahtevima spoljašnjeg sveta, a ne kao skup osobina i simptoma. Važnost domaćih zadataka kod ove metode ogleda se u ponovnom preživljavanju situacije, jer ona predstavlja nerešani problem.
Geštalt tehnika se primenjuje kod poremećaja sna, nedostatka samoupouzdanja, promene raspoložanje, problema u komunikaciji, odnosima sa partnerom, nakon smrti bliske osobe, seksualnog zlostavljanja…
Važnost domaćih zadataka, jer klijent radi na sebi i nakon terapije
Glavni cilj zadavanja domaćih zadataka jeste da klijent i nakon terapije samoinicijativno radi na sebi. Na taj način on aktivno učestvuje u promeni svojih razmišljanja i primeni saveta koje je usvojio tokom seanse. Ujedno, zadaci podstiču klijente da razvijaju nove veštine kako bi savladali svaki izazov.
Sadržaj domaćeg zadatka, obično, obuhvata deo poslednje terapije. Tako, na primer, ako je problem socijalna fobija terapet će „igranjem uloga“ inicirati upoznavanje sa novim ljudima. Naime, pacijent će imati zadatak da nakon terapije, na kojoj je sa psihologom vežbao komunikaciju, u stvarnom životu, zaista, ostvari kontakt sa nepoznatom osobom. Obavljeni domaći zadatak se, zatim, analizira na sledećoj seansi kako biste dobili dalje smernice i savete.
Nemojte da dozvolite da vam bilo koji problem predstavlja „kočnicu“ u životu, već posetite psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više