Strah od odbacivanja – Kako ga prepoznati i prevazići?
Gotovo svako se barem jednom u životu suočio sa situacijom u kojoj je poželeo nešto da uradi – da priđe osobi koja mu se sviđa, da se prijavi za posao iz snova, da iznese svoju ideju na sastanku – ali je odustao. Razlog odustajanja krije se u neprijatnom osećaju u stomaku koji se javio kada je pomislio „šta ako me odbije, ismeje ili odbaci?“.
Osećaj nelagode, treme, pa i blage anksioznosti koji se javlja u tim situacijama sasvim je normalan. Ne samo da je prirodan, već može imati i podsticajni efekat, jer nas uči da budemo oprezni i pažljivi. Međutim, problem nastaje kada preraste u parališući strah od odbacivanja.
Strah od odbacivanja može biti toliko intenzivan da utiče na vaše odnose, karijeru, samopouzdanje, pa i opšte zadovoljstvo životom. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam kako na vreme da ga prepoznate.
Šta je strah od odbacivanja?
Strah od odbacivanja je iracionalan i uporan strah od društvene isključenosti. On nije samo „obična trema“ koju osećamo pri prvom sastanku. To je duboko ukorenjen osećaj koji proizilazi iz naše potrebe da budemo prihvaćeni i da pripadamo.
Suštinska razlika između treme i ovog straha leži u tome na šta se tačno fokusiramo. Naime, trema je posledica naše želje da ostavimo dobar utisak i neizvesnosti ishoda. Zbog toga nas ona motiviše da se potrudimo. Nasuprot tome, strah od odbacivanja je usmeren na izbegavanje katastrofe. Osoba ne razmišlja „kako da se dopadnem“, već „kako da izbegnem užasnu katastrofu da me odbije“.
Zašto se javlja strah od odbacivanja?
U velikom broju slučajeva koreni ovog straha nastaju veoma rano, još u detinjstvu. Najčešće se javlja kod osoba koja su kao deca bile emocionalno zanemarivana i odbacivana. Takođe, kod onih koji odrastali uz uslovnu ljubav, tj. koji su naučeni da ljubav zavisi od uspeha, poslušnosti ili dobrog ponašanja.
U pokretače spadaju i traumatična iskustva. Raskid, prevara, prijateljske izdaje, vršnjačko nasilje – samo su neki od događaja koji utiču da mozak pokušava da stvori zaštitu od buduće boli. Vremenom, ta zaštita često prerasta u stalni oprez i strah od novih odnosa.
Strah od odbacivanja se povezuje i sa niskim samopouzdanjem. Ljudi koji duboko sumnjaju u svoju vrednost češće veruju da će ih drugi napustiti ili odbaciti. Tada se javlja unutrašnji glas koji govori: „Nisam dovoljno dobar“, „Sigurno će me ostaviti“, „Ako pokažem pravo lice, neće me voleti“. Takve misli dodatno hrane anksioznost i nesigurnost.
Kako se strah od odbacivanja manifestuje?
Strah od odbacivanja retko kada ostaje samo u mislima. Naprotiv! On se odražava na celo naše biće, dovodeći do niza simptoma.
Emocionalni znaci su:
- konstantna potreba za ugađanjem drugima i traženje potvrde od okoline,
- strah od kritike i preterano reagovanje na nju,
- zamišljanje u svakoj situaciju najgoreg mogućeg scenarija,
- preterana generalizacija nakon neuspeha.
Fizički znaci su:
- ubrzan rad srca i znojenje dlanova,
- crvenilo ili osećaj vrućine,
- mučnina ili stezanje u želucu,
- osećaj „praznog uma“ i nemogućnost da smislite šta da kažete.
Obrasci u ponašanju:
- izbegavanje socijalnih situacija u kojima biste mogli biti procenjivani,
- preterano prilagođavanje i odustajanje od svojih stavova da ne biste izazvali neslaganje, pa i konflikt.
Kako prevazići strah od odbacivanja strah od odbacivanja?
Pre nego što išta promenite, morate da razumete sopstvene obrasce ponašanja. Medical News Today navodi da je prepoznavanje svog ponašanja prvi korak ka promeni. Ponekad je dovoljno samo zapisivati u dnevnik situacije kada ste osetili strah i šta ste tom prilikom uradili kako biste mogli da uvidite gde se krije problem.
Unutrašnji kritičar je veoma izražen kod osoba koje su suočavaju sa strahom od odbacivanja. Samim tim, njegovo prevazilažanje podrazumeva i učenje kako da ne budete previše surovi prema sebi.
Zamislite da vam je najbolji prijatelj upravo doživeo neuspeh. Da li biste mu rekli: „Pa što si i pokušavao, znao sam da neće uspeti“. Verovatno ne. Postupajte s istom dozom nežnosti prema sebi.
Strah od odbacivanja često dovodi do toga da prelazimo preko sopstvenih granica, tolerišući neprihvatljivo ponašanje drugih, poput zlostavljanja ili ponižavanja, kako ne bismo bili odbačeni. Zbog toga je neophodno da naučite kako da postavite granice u odnosima.
Iako zahteva istrajnost, strah od odbacivanja možete prevazići. U tome vam može pomoći psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više
Unutrašnji kritičar
Unutrašnji kritičar predstavlja psihološki koncept koji se odnosi na samooptužujuće misli i nekonstruktivne kritike koje upućujemo sami sebi.
Svaka osoba je podeljena. Deo nas je usmeren ka cilju i razvoju, dok je drugi deo samokritičan, pa čak i samodestruktivan. Ovaj oštri kritikujući glas aktivira se kada napravimo neku grešku, propust ili na neki drugi način izneverimo tuđa očekivanja. Sigurno ste se susreli makar jednom u životu sa njim.
Međutim, ako dopustite da kritički unutrašnji glas preuzme vodeću ulogu, postajući glas istine i stvarnosti, a ne glas percepcije, može da dovode u sumnju vaše ciljeve i dostignuća. Samim tim predstavlja kočnicu daljem razvoju.
Unutrašnji kritičar se javlja u raznim situacijama. Već pri pogledu u ogledalu ujutru dočekaće vas negativne misli, kao što: “Tako si neprivlačan“ , „Debeo si“, „Kakav ljigavac“… Zatim na poslu: „Nikada nećeš sve završiti na vreme“, „Niko te i ne primećuje“ , „Trebalo bi samo odustati“. Primetan je i u vezama: „On/ona te zaista ne voli“, „Nikada nije mogao da brine o tebi“, „Nećete potrajati“…
Bez obzira kada se javlja, jedno je sigurno – unutrašnji kritičar vam govori da niste dovoljno dobri, da ne vredite, da niste važni.
Zašto se javlja unutrašnji kritičar?
Postoji više stavova zbog čega nastaje unutrašnji kritičar. Većina naučnika smatra da je razvijen iz bolnih ranih životnih iskustava u kojima smo bili svedoci ili iskusili štetne stavove prema nama ili onima koji su nam bliski. Obično je posledica strogog autoritarnog vaspitanja i preteranih očekivanja roditelja. Mada i izbegavajući stil roditeljstva može da stvori manjak samopouzdanja i konstantnu kritiku u kasnijim godinama.
Prema mišljenju drugih ima evolutivni karakter. Kako su praljudi živeli u plemenima, osećaj stida im je sugerirao da su uradili nešto što nije sasvim u skladu sa društvenim normama, te postoji opasnost da budu izbačeni iz zajednice. Upravo je sramota i danas glavni pokretač unutrašnjeg kritičara.
Postoji više tipovi unutrašnjeg kritičara
Perfekcionista pokušava da vas navede da stvari radite savršeno. Ovaj unutrašnji kritičar postavlja visoke standarde, a kada ne uspete da ih ispunite, napada vas i govori da vaše akcije nisu dovoljno dobre. S obzirom da je prisutan strah od neuspeha često vas sprečava da započnete novi projekat, tvrdeći da to nećete moći da uradite na pravi način.
Nadzornik će učiniti sve što je potrebno da vas natera da radite što je više moguće. Da bi vas motivisao može vam reći da ste lenji ili nesposobni i da ne možete ništa da postignete. U pojedinim slučajevima se javlja i prokrastinacija, tj. odlaganje izvršenja obaveza i zadataka.
Unutrašnji kontrolor kontroliše impulsivna ponašanja, kao što su konzumiranje slatkiša, alkohola, kafe, cigareta, trošenje novca i sl. Kada posegnete za nekom od ovih stvari dolazi do osuđujući kritike.
Potkopavač ima zadatak da potkopa vaše samopouzdanje i umanji vašu vredost. Time vas sprečava da preduzmete bilo kakvu akciju, te ne postoji rizik od neuspeha.
Unutrašnji kritičar Guilt-Tripper okriviće vas za određene radnje i odluke koje ste preduzeli (ili niste) u prošlosti. Često se radi o ponašanju koje je bilo štetno za druge (posebno one koji su vama važni), bez obzira da li je učinjeno namerno ili ne.
Uništavač pravi direktne napade na vaše samopoštovanje tako da vas navodi da verujete da ne zaslužujete osnovno poštovanje i razumevanje. Može se javiti i verovanje da ne bi trebalo uopšte da postojite.
Konformista pokušava da vas navede da se uklopite u određeni kalup zasnovan na standardima društva, vaše kulture ili porodice. Zapravo, želi da se dopadnete drugima i da vam se dive, jer se boji da bi suprotno ponašanje moglo da dovede do napuštanja, sramote ili odbijanja.
Ukoliko ste prepoznali neki od tipova unutrašnjeg kritičara potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više