Mizofobija – Strah od bakterija
Mizofobija predstavlja preterani i iracionalni strah od bakterija i drugih klica. Naziv je dobila od grčkih reči “musos”, što znači nečistoća i “phobos”, tj. strah. Ovaj termin je uveo u nauku američki vojni pshijatar William A. Hammond 1879. kada je opisao slučaj opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD) koji se manifestovao stalnim pranjem ruku.
Vrlo brzo je mizofobija prihvaćena od strane drugih psihijatara. Čak je Sigmund Freud pokušavao da objasni njeno postojanje, navodeći slučaj žene koja je prala ruke stotinu puta dnevno, a iz straha da se ne zarazi kvake na vratima otvarala laktom.
Strah od nečistoće sasvim je normalan usled prevelike zagađenosti vazduha, hrane, pa i ljudi koji svojoj higijeni ne posvećuju dovoljno pažnje. Međutim, problem nastaje kada on preraste u nerealnu fobiju koja utiče na kvalitet života. Iako je u pitanju specifična fobija koja nije toliko rasprostranjena kao strah od visine ili strah od pauka ne treba je zanemariti naročito ako se ima u vidu da je poslednje dve godine zbog pandemije korona virusa primećen porast slučajeva.
Zašto nastaje mizofobija?
S obzirom da ne postoji jasni uzrok smatra se da je strah od bakterija i klica izazvan skupom faktora.
Genetika igra važnu ulogu. Odnosno, istraživanja su pokazala da postoji veća verovatnoća da se razvije kod ljudi u čijoj porodici već postoji neka vrsta fobije ili anksiozni poremećaj.
Iako su oni genetski predodređeni ne znači isključivo da će se pojaviti. Ipak, presudnu ulogu ima okruženje. Pretrpljena traumatična iskustva, posebno vezana za bolesti, stres, kao i odrastanje uz roditelje koji zahtevaju savršenu čistoću se svrstavaju u najčešće pokretače.
Problem danas nastaje i usled velike dostupnosti informacija na internetu. Naime, sajberhondrija, kao novi oblik straha od bolesti, može da preraste u mizofobiju. Takođe, često se javlja kod drugih ozbiljnijih psihijatrijskih problema, posebno opsesivno-kompulzivnog poremećaja.
Koji su simptomi mizofobije?
Preterano pranje ruku i preterano čišćenje doma su karakteristični znaci straha od bakerija i klica. Osobe koje imaju ovaj poremećaj trude se da izbegnu sve situacije u kojima im preti opasnost od mikroorganizama.
Obično izbegavaju da jedu van svoje kuće, da koriste javne toalete, gradski prevoz, javna kupališta i bazene. Čak se trude da ne posećuju druge domove, izbegavaju fizički kontakt sa nepoznatima i ne pozajmljuju svoje stvari.
Mizofobija se ispoljava i nizom fizičkih simptoma, kao što su vrtoglavica, malaksalost i napad panike pri pomisli na potencijalno opasne situacije ili na moguće bolesti koje se mogu javiti iz nečistoće. Prate ih prekomerno znojenje i problemi sa spavanjem, naročito košmari sa temom bolesti.
Kako se leči mizofobija?
Strah od bakterija se uspešno leči psihoterapijom. Primenjuje se terapija izlaganjem i kognitivno bihevioralna terapija.
Pomoću terapije izlaganja osoba se postepeno izlaže okidačima fobije kako bi se smanjila teskoba. Dok kognitivno bihevioralna terapija uči kako da se suoči sa situacijama koje mogu da dovedu do pojave simptoma. Na taj način se vremenom vraća kontrola nad normalnim funkcionisanjem.
Ne dozvolite da vam mizofobija ograničava svakodnevne aktivnosti, potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više