Stilovi roditeljstva
Stilovi roditeljstva u velikoj meri utiču na formiranje deteta.
Iako je dolazak bebe najdivniji događaj u životu svakog para, roditeljstvo donosi brojne izazove. Zapravo, biti roditelj nije nimalo lako. Početni strah od neizvesnog i neispavnost polako smenjuju strahovi vezani za vaspitanje deteta, jer svako od nas je poseban, tako da pravila kojih ste se pridržavali za prvo dete, sigurno nećete moći u potpunosti da primenite kada dobijete drugo.
S obzirom da je porodica polazna osnova, u njoj mališani stiču prve radosti, doživljaje i iskustva. Samim tim, roditelji su glavni model za razvoj ličnosti, kao i prepoznavanje emocija, odnosno od ponašanja roditelja zavisi odgoj deteta.
Šta su stilovi roditeljstva?
Baš kao što pojedini stilovi komunikacije imaju dominantu ulogu u ophođenju prema nekom, tako i naši postupci i aktivnosti određuju način podizanja deteta. Reč je o standardnim strategijima koje roditelji koriste za vaspitanje. Oni se vremenom mogu menjati, odnosno kako dete odrasta prolazi kroz različite faze, te roditelji nastoje da kombinuju više faktora kako bi stvorili prilgodljiv stil razvoju njegove ličnosti.
Stilovi roditeljstva klasifikovani su 60-ih godina. Psiholog Dijana Baumrind u svom delu “Baumrindova roditeljska tipologija” otkrila je 4 osnovna elementa koja mogu pomoći u oblikovanju uspešnog roditeljstva. To su seosećajan, neosetljiv, zahtevan i nezahtevan. Polazeći od njih uvela je kategorizaciju roditeljstva.
Koji stilovi roditeljstva postoje prema Baumrindovoj otkriva vam u ovom blogu psihološko savetovalište Sana.
Autoritaran stil roditeljstva
Autoritaran stil roditeljstva se ogleda u neprikosnovenom roditeljskom autoritetu. Stariji imaju potpunu kontrolu nad decom, ali nisko prihvatanju, što znači da je prisutna jednosmerna komunikacija. Roditelji su ti koji izdaju naređenja, a deca moraju bez pogovora da ih slušaju, u protivnom uslediće kazna.
Bez obzira koliko voleli svoje dete neće pokaziti ljubav, jer smatraju da ga time mogu razmaziti, a od njega se očekuje da bude savršeno i da nikad ne greši. Deca ovakvih roditelja razvijaju dobre organizacione veštine, radnu sposobnost, kao i težnju za perfekcionizmom. Međutim, postoje i negativne posledice vaspitanja, pre svega, manjak samopouzdanja, koji lako prelazi u prezir prema samom sebi nakon pretrpljenog neuspeha.
Autoritativan stil roditeljstva
Autoritativan stil roditeljstva podrazumeva visoku kontrolu i visoko prihvatanje. Roditelj je blag, spreman da sasluša mališana, prepozna njegove potrebe i podstakne ga na samostalno donošenje odluka. Sa druge strane ima visoku, ali razumnu kontrolu koja je prilagođena uzrastu.
Ovo je prijateljski način vaspitanja, pa dece postaju odgovorne osobe, koje imaju razumevanja za druge, jer su naučili da konflikti nisu negacija ljubavi, već iz njih mogu proisteći rešenja problema.
Permisivni stil roditeljstva
Niska kontrola i visoko prihvatanje glavne su karakteristike permisivnog stila roditeljstva. Ovi roditelji veruju u snagu prirodnog razvoja, tj. da treba dopustiti detetu da bude po njegovom, tačnije ne treba sputavati mališana u ispoljavanju ponašanja, pa nema ni kažnjavanja, niti kontrole.
Iako možda deluje kao ispravno, nepoštovanje standarda definisanih od spoljašnjeg sveta razvija kod dece egocentričnost, narcisoidnost, implusivnost, ali i pojavu agresivnog ponašanja kada se u kasnijim godima susretnu sa ograničenjima ili njihove želje ne budu ispunjene.
Izbegavajući stil roditeljstva
Izbegavajući stil se manifestuje niskom kontrolom i niskom saosećajnošću, jer roditelji nisu zainteresovani za svoju decu. Naime, oni se brinu o osnovnim potrebama, kao što je nabavka hrane i odeće, ali ne pokazuju brigu za njihova osećanja, pa pred detetom ne postavljaju nikakve zahteve i retko sa njim komuniciraju.
Nedostatak bliskosti vremenom rezultira brojnim emocinalnim problemima. Naročito je izražen nizak nivo samopoštovanja i samokontrole. Nije redak slučaj da se razviju i bolesti zavisnosti ili prestupničko ponašanje.
Da bi vam roditeljstvo u svakom trenutku predstavljalo zadovljstvo, potražite savete kliničkog psihologa Mr Ane Gligorić.
Pročitaj Više