Šta je derealizacija?
Šta je derealizacija? Pitanje koje poslednjih godina sve češće postavljaju ljudi širom sveta.
Ljudski um je neverovatna kombinacija mašte i svesti o realnosti. Iako je još uvek nepoznanica mnogi će se složiti da je u pitanju savršeni mehanizam koji neumorno radi. Zahvaljujući njemu razumemo svet oko nas, razvijamo odnose sa drugim ljudima i pravimo planove.
Zapravo, čovek svesnim delom svog uma razmišlja, a sve zamisli se, pak, slivaju u podsvesni deo. Upravo je on stvaralačka snaga i sedište najdubljih emocija. Međutim, na njega se odražavaju i svi negativni događaji, problemi, pa i stres sa kojim se svako od nas suočava, pa nije redak slučaj da, kao posledica uspona i padova, dođe do „razdvajanja“ između svesti i podsvesti u ljudskom mozgu. I dok su depresija i anksioznost svima dobro poznati, pojedini poremećaji toliko su neobični da je teško poverovati da oni uopšte postoje. Jedan od retko primetnih pratioca modernog doba jeste derealizacija.
Šta je derealizacija otkriva vam psihološko savetovalište, Sana.
Šta je derealizacija i kako se javlja?
Derealizacija je jedna od 4 vrste disocijativnih poremećaja u kojima postoji fragmentirano odstupanje identiteta, sećanja i / ili svesti od stvarnosti.
Prema definiciji: „predstavlja stanje u kojem svest o spoljašnjem svetu postaje čudna ili nerealna“. Tada se okruženje čini nerealnim. Odnosno, osoba ima utisak da je sve oko nje odvojeno nekom nematerijalnom i neshvatljivom granicom, pa spoljašnjost doživljava kao film ili san.
Procenjuje se da je gotovo pola stanovništa makar jednom doživelo osećaj derealizacije. Čak je i čuveni Sigmund Frojd pri poseti Akropolju bio toliko očaran prizorom da mu se učinio nestvarnim. Upravo je njegovo objašnjenje šta je derealizacija svrstano u kategoriju psihoneurotskih poremećaja, u prva 2 izdanja Dijagnostičkog i statističkog priručnika mentalnih poremećaja.
Šta je derealizacija i koji su njeni simptomi?
Poremećaj derealizacije se može javiti još u doba adolescencije, najčešće oko 16. godine života. Samo 5 odsto slučajeve se razvija nakon 25. godine. Dok u srednjim godima veoma retko.
S obzirom da podjednako pogađa i muškarce i žene važno je znati koji su simptomi kako bi se problem na vreme prepoznao.
Osim karakterističnog znaka koji je dat u samom objašnjenu šta je derealizacija, česta je izmenjena vizualizacija, pa stvari i okruženje deluju mutno, iskrivljeno, bezbojno, dvodimenzionalno, veštačko. Zato mnogi pacijenti imaju osećaj da se nalaze u providnom mehuru kroz koji posmatraju svet. Drugi, pak, imaju problem sa prostornom udaljenošću i veličinom predmeta.
Derealizacija se može manifestovati i iskrivljenom percepcijom vremena tako da nedavni događaji deluju kao daleka prošlost. Ponekad se javlja osećaj emocionalne nepovezanosti sa bliskim ljudima, tj. kao da komunicirate sa virtuelnim likovima iz video igrice.
Da li je derealizacija isto što depersonalizacija?
Ljudi prilikom razmatranja pojma šta je depersonalizacija, a šta derealizacija često poistovećuju ova dva pojma. Oba dovode do iskrivljene svesti, ali trebate imati u vidu da kod depersonalizacije dominara svest o izmenjenoj ličnosti, dok se pri derealizaciji javlja osećaj da je okruženje izmenjeno.
Takođe, derealizacija nije isto što i psihoze, jer osobe sa ovi problemom znaju da njihov doživljaj nije stvaran. Što dodatno narušava kvalitet života i treba zaustaviti njeno napredovanje.
Najefikasniji način jeste kognitivno bihejvioralna terapija koja uči kako da prepoznamo i „blokiramo“ opsesivno razmišljanje da stvari nisu realne. Značajnu ulogu daju i tehnike usmerene pažnje – mindfulness. Naime, kroz svojevrsnu meditaciju postajemo svesni trenutka u kome se nalazimo, ujedno oslobađamo se ograničavajućih misli.
Ako ste primetili da imate čudnu svest o okruženju, vreme je da potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više