Kako prepoznati depresiju kod sebe ili bliske osobe?
Depresija je jedan od najčešćih mentalnih poremećaja današnjice. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, ova bolest pogađa ljude svih doba, društvenih slojeva i zemalja sveta. Istraživanja pokazuju da od depresije pati oko 3,8% globalnog stanovništva. Pri čemu se procenjuje da će se jedna od deset osoba u nekom trenutku svog života suočiti sa njom.
Iako je u pitanju ozbiljan zdravstveni problem koji u velikoj meri može da naruši kvalitet života, depresija se često ne prepoznaje na vreme. U velikoj meri glavni razlog je stigma koja još uvek vlada za ovo stanje. Mada ne treba zanemariti ni činjenicu da se simptomi često pripisuju umoru ili „lošem danu“. Imajući ovo u vidu u nastavku vam otkrivamo kako prepoznati depresiju kod sebe ili bliske osobe.
Šta je depresija i kako se razlikuje od obične tuge?
Pre nego što potražite odgovor na pitanje kako prepoznati depresiju važno je razumeti šta ona zapravo jeste.
Depresija je poremećaj raspoloženja koji po svojoj jačini, trajanju i stepenu disfunkcionalnosti značajno odstupa od svakodnevnih „životnih“ promena raspoloženja. Dok je tuga univerzalna, zdrava emocija koju svi povremeno osećamo, depresija je složeniji poremećaj koji remeti sposobnost obavljanja najjednostavnijih svakodnevnih zadataka
Ključna razlika između njih je u trajanju i intenzitetu. Za postavljanje dijagnoze depresije, simptomi moraju biti prisutni svakodnevno, najmanje dve nedelje i značajno ometati svakodnevno funkcionisanje.
Važno je napomenuti da depresija nije znak slabosti. Reč je o bolesti centralnog nervnog sistema koja nastaje zbog hemijskih promena u nervnim ćelijama mozga. Ukoliko se ne leči može imati ozbiljne posledice, uključujući povećan rizik od razvoja drugih bolesti poput dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja. U najtežim slučajevima može dovesti do samoubistva.
Kako prepoznati depresiju kod sebe?
Da bi se postavila dijagnoza depresije, potrebno je da je prisutno najmanje pet simptoma istovremeno, svakodnevno, u periodu od dve nedelje. Međutim, i manji broj simptoma koji traje duže vreme može ukazivati na blagu depresivnu epizodu.
Ključni emocionalni i psihički simptomi su:
Trajna tuga, potištenost ili praznina – osećaj tuge koji ne prolazi, bez obzira na okolnosti;
Gubitak interesovanja i zadovoljstva – prestanak uživanja u aktivnostima koje su ranije donosile radost;
Gubitak energije i umor – osećaj iscrpljenosti čak i nakon odmora, bezvoljnost, tromost;
Osećaj krivice – preterano samookrivljavanje, osećaj da ste „teret“ drugima;
Osećaj beznađa i pesimizam – uverenje da nikada neće biti bolje;
Razdražljivost i nemir – kod nekih se depresija ispoljava i kroz bes i agresivnost, a ne samo kroz tugu;
Poteškoće u koncentraciji i donošenju odluka – problem sa fokusiranjem, zaboravljivost, neodlučnost.
Ove simptome prate i fizičke tegobe. Poremećaji spavanja, tj. nesanica, često buđenje u toku noći ili, pak, prekomerno spavanje, karakteristični su znaci depresije. Promene u apetitu i telesnoj težini, kao i smanjen libido mogu ukazivati na ovaj problem.
U fizičke simptome svrstavaju se i neobjašnjivi telesni bolovi – glavobolje, bolovi u stomaku, problemi sa varenjem, bolovi u mišićima koji nemaju jasan fizički uzrok.
Kako prepoznati depresiju kod bliske osobe?
Prepoznavanje depresije kod drugih može biti izazovno, posebno zato što mnogi ljudi vešto prikrivaju svoje stanje. Osobe sa depresijom često se trude da izgledaju srećno kada su u društvu. Mnoge od njih imaju spremne izgovore za svoje ponašanje. Ipak, postoji niz znakova na koje možete obratiti pažnju.
Socijalno distanca – osoba se izoluje, odbija pozive, ne želi da izlazi ili se druži;
Gubitak interesovanja – prestanak bavljenja hobijima ili aktivnostima koje su nekada bile važne;
Pad radne ili školske efikasnosti – kod mladih se to često ogleda u naglom padu školskog uspeha, a kod odraslih u smanjenoj produktivnosti na poslu;
Zanemarivanje izgleda i higijene – kod starijih osoba to može biti znak upozorenja;
Promene u obrascima spavanja i ishrane – primećujete da vaš bližnji jede mnogo više ili manje, da ne spava ili spava previše;
Pričanje o bezvrednosti – izjave poput „Ja sam loš“, „Nikad neće biti bolje“ ili „Ja sam teret“ mogu ukazivati na depresiju;
Česte izjavi o smrti – koje prate ekstremne promene raspoloženja ili znaci samopovređivanja zahtevaju hitnu stručnu pomoć.
Depresija je ozbiljna, ali lečiva bolest. Rano prepoznavanje simptoma i blagovremena terapija su ključni za uspešan oporavak. Zato još danas potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana
Pročitaj Više
Socijalna distanca
Socijalna distanca je veliki problem modernog doba.
Čovek je socijalno biće, pa su kontakt sa drugima, ljubav i bliskost prirodne potrebe svakog. Samim tim, njihov nedostatak narušava kvalitet života.
Nažalost, sa otuđenošću se suočava veliki deo populacije. Veliki krivac za to jeste internet. Statistički podaci pokazuju da skoro 2/3 svog slobodnog vremena provodimo u virtuelnom svetu. Uticaj društvenih mreža ima brojne prednosti, ali pokazuje i svoju negativnu stranu, pa se kao posledica javljaju sve veća usamljenost i socijalna distanca.
Socijalna distanca nije isto što i fizička!
Iako postoji od davnina, poslednjih meseci socijalna distanca je ponovo naišla na interesovanje medija i građana. Razlog za to leži u pandemiji korona virusa. Novootkrivena bolest je od početka godine neverovatnom brzinom osvojila čitav svet, ostavljajući za sobom iz dana u dan veliki broj mrtvih. S obzirom da se lako prenosi proglašeno je vanredno stanje i donete su preventivne mere kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Jedna od njih jeste poštovanje distance između ljudi.
Upravo je ovaj pojam počeo da se poistovećuje sa socijalnom distancom, što je velika greška. Naime, fizička distanca je naložena mera držanja propisane udaljenosti prilikom kontakta sa ljudima. Za razliku od nje, socijalne predstavlja meru bliskosti, tj. udaljenosti pojedinca u odnosu na neku društvenu ili etničku grupaciju.
Zapravo, to je udaljenost između različitih grupa u društva. Obično se zasniva na socijalnoj klasi, polu, kao i etničkoj pripadnosti, pa možemo slobodno da kažemo da je u navećoj meri povezana sa predrasudama koje pojedinac ima prema određenoj grupi.
Socijalna distanca je promenljiva kategorija, jer na nju utiču trendovi u društvu, stilovi komuniciranja i drugi faktori.
Šta ova vrsta distance podrazumeva?
Afektivna socijalna distanca predstavlja gledište koje polazi od afektivne distance, odnosno koliko simpatije članovi grupe osećaju prema drugoj grupi, pa njenu osnovu čine reakcija i osećanja ljudi na druge osobe i prema drugim grupama ljudi.
Normativna socijalna distanca posmatra distancu kao normativnu kategoriju. Što znači da polazi od široko prihvaćene i često svesno izražene norme o tome koga treba smatrati “insajderom”, a koga “strancem”. Drugim rečima, od normi koje preciziraju razlike između “nas” i “njih”. Normativna socijalna distanca razlikuje se od afektivne, jer ne uključuje subjektivnu komponentu.
Interaktivna socijalna distanca se fokusira na učestalost i intenzitet interakcija između dve grupe, tvrdeći da što su članovi dve grupe više u interakciji, to su socijalno bliži.
Da li ona može da utiče na mentalno zdravlje?
Istraživanja su pokazala da ova vrsta ualjenosti može kod odbačene grupe da izazove fizičku bol, mada u većini slučajeva dolazi do manjka samopuzdanja. Vremenom, neretko, kod pojedinih osoba se razvija depresija.
Prema mišljenju stručnjaka tanka je linija između socijalne distance i ovog psihičkog problema, pa se javlja osećaj beznadežnosti, praznine i gubitak interesovanja, što se negativno odražava ne samo na život, već i na razvoj pojedinca.
Sa druge strane, socijalna distanca može da ojača karakter i da podstakne osobu da izvuče najbolje iz čitave situacije.
Ukoliko ne možete sami da se izborite sa socijalno distancom kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više