Sindrom „praznog gnezda“
Sindrom „praznog gnezda“ je česta pojava kako u prošlosti, tako i u modernom dobu.
U jednom trenutku u životu suočavamo se sa napuštanjem roditeljskog doma. Odlazak zbog daljeg školovanja, napredovanja u karijeri ili, jednostavno, želje da se osamostalite i zasnujete svoj dom je normalni životni ciklus. Upravo je ova promena dokaz roditeljima da su uradili dobar posao i lepo vaspitali decu.
Međutim, umesto ponosa i radosti, napuštanje porodičnog doma neki roditelji doživljavaju kao stresni događaj koji može da dovede do problema poznatog kao sindrom „praznog gnezda“.
Kako da prevaziđete sindrom „praznog gnezda“ otkriva vam psihološko savetovalište Sana.
Šta je sindrom „praznog gnezda“?
Trenutna tuga zbog odlaska dece, kao i mnoga pitanja i strahovi su sasvim opravdani. Međutim, ako traju dugi vremenski period i veoma su intenzivni, onda je u pitanju sindrom „praznog gnezda“.
Ovaj problem nastaje kada roditelj ne može da se privikne na novonastalu situaciju. Najčešće je povezan i sa nemogućnošću prihvatanja promene uloge roditelja u životu deteta.
Od samog rođenja izražena je briga roditelja. Ona se ne vezuje samo za zdravstveno stanje dece, već i za svakodnevne preokupacije, kao što su, da li je gladno, da li je dobro obučeno, da li ga neko maltretira isl. Nakon što se dete odseli, veliki deo ove brige prestaje da bude u roditeljskoj nadležnosti. Upravo zato se na to i treba navići kao na novi, viši nivo u životu vašeg deteta.
Sindrom „praznog gnezda“ nije kliničko stanje, ali može izazvati velike probleme
Osećaji tuge, beznađa i beskorisnosti koji su karakteristični za sindrom „praznog gnezda“ možda ne deluju opasno. Međutim, imajte u vidu da su oni samo polazna osnova za velike psihičke probleme. Prvi na spisku jesu depresija i generalizovana anksioznost.
Previše slobodnog vremena kod ovih ljudi dovodi do razmišljanja o životu, starosti, pa nije redak slučaj da se razvije i strah od smrti. Kod drugih ljudi se pak razvijaju bolesti zavisnosti, tj. suočavaju se sa alkoholizmom i tabletomanijom. Ovo su naravno scenariji koji nisu toliko česti, ali se događaju kod osoba koje su psihički labilne, i kojima je dete bilo jedina i osnovna preokupacija.
Kod koga se češće ispoljava sindrom „praznog gnezda“?
Najnovije istraživanje sa Univerziteta Misuri utvrdilo je razlike kod roditelja vezane za pojavu sindroma „praznog gnezda“.
Utvrđeno je da se majke i očevi ponašaju različito u interakciji sa mladom, tek odraslom decom, te da majke teže prihvataju odvajanje od dece.
Kao razlog za to navodi se da su one više identifikovane sa ulogom roditelja. Često im je to jedina funkcija, jer su mnoge zbog spleta životnih okolnosti bile bez karijere i samo u ulozi domaćice.
Pojava je izraženija kod samohranih majki, kao i kod onih koje imaju samo jedno dete. Kako se period odvajanja poklapa sa menopauzom, osećanja su dodatno pomešana usled hormalnog disbalansa.
Takođe, sindrom „praznog gnezda“ može se javiti i kod parova koji su odavno izgubili zajednička interesovanja. Takvo stanje bilo je prekriveno brigom o deci, a nakon njihovog odlaska se produbljuju ljubavni problemi i stvara još veći „jaz“ među partnerima.
Kako pobediti sindrom „praznog gnezda“?
Saveti psihologa govore da čitavu situaciju treba da sagledate sa njene pozitive strane. Odnosno, potrebno je da shvatite da sada, konačno, imate dovoljno vremena za sebe i za stvari koje će vas učiniti srećnim.
Dok je ranijih godina kafa sa prijateljima bila izazov, a odlazak u dvoje na kratki odmor nemoguć, sada je pravi trenutak za takva uživanja.
Ukoliko su se, pak, razvili dublji psihički poremećaji ili problemi u partnerskim odnosima, onda je potrebno da se obratite stručnom licu.
Psihološko savetovalište Sana vam može pomoći da se oslobodite sindroma „praznog gnezda“ i svih tegoba koje on donosi.
Pročitaj Više