Kako ojačati samopouzdanje?
Kako ojačati samopouzdanje, pitanje koje mnogi ljudi postavljaju.
Svako od nas se suočava sa promenom raspoloženja i nezadovoljstvom. Loša poslovna odluka, nepoloženi ispit, pa i problemi u partnerskim odnosima čine da se osećamo razočarano i neuspešno. Situacija je naročito izražena kod ljudi koji svakodnevno procenjuju svoje postupke, upoređujući ono što jesu sa onim što bi želeli da budu. Ukoliko se stvarno stanje ne poklopi sa idealnim može se javiti manjak samopouzdanja.
Pored radne sposobnosti, i uticaj društvenih mreža može da dovede do toga. Nažalost, u savremenom dobu, veliki akcenat se stavlja na fizički izgled. Te se, neretko, smatra da privlačni ljudi imaju više uspeha u životu.
Ipak, treba imati u vidu da je samopouzdanje vera u nas same i stepen do koga mislimo da će naša dela imati pozitivne rezultate. Što znači da uspeh nije doneo samopouzdanje, već je ono dovelo do uspeha, pa možemo da zaključimo da samopouzdanje spada u važne karakteristike uspešnih ljudi.
Psihološko savetovalište Sana vam daje odgovore na pitanje: “kako ojačati samopouzdanje”.
Kako ojačati samopouzdanje? Sagledajte realno ko ste
Prvi korak prilikom razmatranja: “kako ojačati samopouzdanje” jeste učenje da prihvatite sebe same.
Zapamtite – niko nije savršen! Te je važno da prihvatite sebe sa svim svojim vrlinama i manama. Umesto da se poredite sa drugima, realnije sagledajte svoje greške. Jedino iz njih možete nešto da naučite. One vam mogu pomoći da uvidite svoje slabe tačke, koje trebate popraviti.
Uložite trud kako biste usavršili oblasti u kojima niste sigurni. Videćete, da će vrlo brzo vaše slabosti postati pokretačka snaga za uspeh, bez obzira da li je u pitanju poslovni ili privatni život.
Imajte realna očekivanja
Tek kada sagledamo sebe u pravom svetlu možemo da postavimo i realne ciljeve. Postavljanje previsokih zadataka kod svih ljudi izaziva frustraciju.
I dok će osobe pune samopouzdanja preći lako preko neuspeha, drugi će, pak, klonuti duhom. Zato je ključni savet na pitanje: “kako ojačati samopouzdanje” da ne želite sve i odmah. To je nemoguće ostvariti.
Krenite od manjih i realnijih ciljeva. Njihovo ispunjavanje stvara osećaj zadovoljstva. A sa svakim malim uspehom jačaće vaše samopouzdanje. Tako da ćete vremenom imati dovoljno vere, ali i hrabosti da se upustite u veća očekivanja.
Prestanite da brinete šta dugi misle o vama
Prirodno je da želimo da se dopadnemo drugima. Međutim, preterana težnja da ostavimo dobar utisak i impresioniramo nekog može imati negativan efekat. Zapravo, formiranje mišljenja o sebi samo na osnovu tuđih komentara odvešće vas u razočarenje. Pa je veoma važno da naučite da ne trebate svaku kritiku, niti sugestiju primiti suviše lično.
Kritike su tu da bi se nešto popravilo. Odnosno, one su samo reakcije bližih na vaše ponašanje u trenutnoj situaciji, a ne osuda celokupne ličnosti.
Takođe, naučite da ne tražite stalno odobrenje od drugih ljudi. Ako ste rešili da donesete veliku promenu u životu, oslonite se na sebe same. Vaš pozitivan stav vas neće obeshrabriti. Naprotiv, takvom verom ubedićete i sve oko sebe da je to ispravna odluka, ona koju želite. Jer, kada jednom kažete: “Ja to mogu” imaćete više snage i sigurnosti u svoj uspeh.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa nedostatkom samopouzdanja, potražite pomoć psihološkog savetovališta Sana.
Pročitaj Više
Da li ste preterano anksiozni?
vreme čitanja: 7 minuta
(U ovom tekstu možete pročitati detaljnije o simptomima anksioznosti i otkriti na koji način se ona sve može manifestovati. Proverite da li Vaša uznemirenost prevazilazi uobičajene okvire!)
Teško je napraviti razliku između takozvane „normalne“ anksioznosti i anksioznog poremećaja. Svi ljudi na svetu su ponekada zabrinuti, uplašeni uznemireni, na primer ne osećaju se prijatno kada govore pred nekom publikom ili imaju neke finansijske teškoće koje ih opterećuju, ili brinu za nekog bližnjeg itd. Za neke ljude anksioznost postane toliko učestala i prožimajuća da počinje da im uzima kontrolu nad svakodnevnim životom.
Ali kako da znate da je anksioznost baš u Vašem slučaju prešla tu liniju između „normalne“ anksioznosti i anksioznog poremećaja? To nije lako i baš zbog toga se dešava da osoba dugo trpi i ne radi ništa po tom pitanju i na taj način anksioznost raste i obuzima je.
Anksioznost ima više formi u kojima se manifestuje, kao što su na primer fobije, panični napadi i socijalna anksioznost. Ono što je teško je naći tu liniju između normalne anksioznosti i anksioznosti koja prelazi liniju normale.
Dakle, šta je prvo što možete da uradite. Ukoliko svakodnevno imate neki od sledećih simptoma bilo bi poželjno da potražite pomoć stručnjaka.
Problemi sa spavanjem
Problemi sa spavanjem nisu nužno znak anksioznosti, mogu biti povezani sa mnoštvom stanja koji mogu biti i fiziološki i psihološki. Na primer često osobe imaju problema sa spavanjem noć pred nešto važno, bio to razgovor za posao, sastanak sa potencijalnim partnerom ili nekim ko im se dopada, kada imaju važan dan na poslu itd.
Ali ako osoba hronično ima nesanice, stalno brine oko nečeg konkretno ili uopšte brine o svemu i time utiče na svoj ritam spavanja to bi mogao da bude znak anksioznog poremećaja. Ovaj problem najčešće imaju osobe sa generalizovanim anksioznim poremećajem.
Takođe, znak anksioznosti može biti i ako se budite uznemireni i niste u stanju da se smirite.
Iracionalni strahovi
Postoji uopštena ili generalizovana anksioznost i postoji specifična anksioznost ili anksioznost vezana za neku konkretnu stvar ili situaciju (na primer strah od letenja, strah od pauka, strah od gužve, strah od grmljavine…).
Svaka osoba ima neku dozu straha koja je vezana za neku pojavu, ali ako taj strah počne da preplavljuje osobu i da je remeti u svakodnevnom životu, ako ta pojava dobije neke predimenzionirane „moći“, uticaje i mogućnosti, to je znak fobije koja je jedan od tipova anksioznog poremećaja.
Napetost mišića
Da li stalno stežete vilicu, pesnicu ili uopšte mišiće Vašeg tela? Ukoliko Vam se to često dešava moguće je da se radi o anksioznom poremećaju. Ponekad ovi simptomi postanu toliko svakodnevni i intenzivni da ih osoba više i ne registruje nakon nekog vremena. Neke osobe uspavaju da ovu tenziju regulišu redovnim treninzima, ali ukoliko prekinu sa tom navikom ponovo će osetiti ove simptome, jer problem nije stvarno rešen i tenzija je i dalje prisutna, ustvari anksioznost je i dalje prisutna.
Hronično loše varenje
Anksioznost se nalazi u nama, u našoj glavi, ali je telo to koje nam kroz fiziološke simptome na to ukaže. Ukoliko imate „nervozna“ creva, bolove u stomaku, grčeve, dijareju ili zatvor, to je anksioznost u Vašem digestivnom traktu. Ovi simptomi, kao i svi mogu biti nezavisni od anksioznosti tj. uzrokovani nekim drugim problemom, ali je jako često povezano sa anksioznim poremećajem. Digestivni trakt je veoma povezan sa psihološkim stresom i tu se najpre manifestuje i samom svojom neprijatnom pojavom utiče dodatno na anksioznost kod osobe.
„Blokiranje“
Uglavnom se ljudi ne osećaju najprijatnije pred neki javni nastup, imaju neku dozu nervoze ili pozitivne treme. Ukoliko je strah od javnog nastupa toliko veliki da koliko god vežbali sa nekim bliskim osobama ili koliko god bili sigurni u svoje znanje materije koju prezentujete nekoj publici i dalje osećate strah i ne možete da prestanete da brinete o tome, to može biti forma socijalne fobije ili socijalne anksioznosti.
Ove osobe uglavnom jako dugo vežbaju i preterano se spremaju za neki događaj i iako uspeju da obave prezentaciju ili nešto osećaju se preterano nerprijatno, misle da su bili zantno lošiji, nego što zapravo jesu, misle da su ih drugi osuđivali i uopšte traže dokaze da su bili loši, kako su oni očekivali.
Samosvesnost
Socijalna anksioznost nije nužno vezana za strah da će osoba biti u centru pažnje, već je u pitanju mnogo šire polje. Za socijalno anksiozne osobe mnoge situacije su stresne, pa i svakodnevne radnje poput razgovora sa kolegama na pauzi, konzumiranje hrane i pića pred drugima, neobavezni razgovori na događajima itd.
Socijalno anksiozne osobe misle da ih svi gledaju i osuđuju, često imaju fiziološke simptome, kao što su crvenilo, mučnina, drhtavica, prekomerno znojenje, blokade govora ili mucanje. Takođe misle da ove njihove simptome svi vide i da su mnogo intenzivniji, nego što zaista jesu. Zbog svega navedenog ove osobe imaju problema da upoznaju nove ljude, da ostvare veze kako na poslu, tako i u životu. Uglavnom izbagavaju situacije koje su potencijalno stresne i na taj način ne rešavaju svoju anksioznost već je hrane uverenjem da su „izbegli“ opasnu situaciju ili opasan ishod, a ustvari se nisu sa njom ni suočili da bi znali je li uopšte ugrožavajuća ili ne.
Panični napad
Panični napadi znaju da budu jako uznemirujući. Uglavnom se dešavaju odjednom, osobu obuzima sveprožimajući strah i bespomoćnost, praćeni fiziološkim simptomima kao što su lupanje srca, teškoće u disanju, utrnulost ili trnci u ekstremitetima, znojenje, slabost ili vrtoglavica, bolovi u grudima, bolovi u stomaku i talasi vreline ili hladnoće. Ovo sve traje nekoliko minuta, ali je veoma je uznemirujuće.
Panični napad nije nešto što se retko događa, ali osobe koje ga više puta prožive razviju panični poremećaj. Osobe sa ovim poremećajem konstantno brinu da će imati ponovo napad i strepe kada, gde i zašto će do njega doći. Da bi ga izbegli počinju da ograničavaju svoje kretanje na „mesta gde napad nisu imali“ i preokupirani su mislima o potencijalnom napadu i njegovim simptomima.
Retrospekcija ( flashback – „flešbek“ )
Ponovno preživljavanje nekog traumatičnog događaja – nasilnog susreta, iznenadne smrti neke bliske osobe je znak posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), koji ima neke zajedničke simptome sa anksioznim poremećajem.
Flašbekovi se mogu pojaviti i kod anksioznih poremećaja. Npr. socijalno anksiozne osobe mogu imati flešbekove koje liče na one kod PTSP-a, koji nisu očito traumatični, ali za osobu jesu, kao na primer da budu javno ismejani. Ove osobe izbegavaju sva podsećanja na neprijatno iskustvo, a to je simptom koji podseća na PTSP.
Perfekcionizam
Jako čest simptom koji prati anksiozni poremećaj. Ove osobe stalno sebe osuđuju, ocenjuju i procenjuju, kao i svaku situaciju u kojoj će se potencijalno naći. Ukoliko ovo često radite moguće je da imate anksiozni poremećaj.
Perfekcionizam je posebno čest simptom kod opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OKP).
Kompulzivne radnje
Da bi se osobi dijagnostikovao opsesivno-kompuzivni poremećaj, njene opsesije ili intruzivne misli moraju biti praćene kompulzivnim ponašanjima, bilo mentalnim (ponavljanjem sebi da će sve biti u redu) ili fizičkim (ispravljanje stvari, pranje ruku itd.). Ove radnje postaju opsesivno-kompulzivni poremećaj kada osoba mora da sve rituale obavi, inače ne može da normalno funkcioniše. Dakle, opsesivno kompulzivni poremećaj se razvija kada rituali počinju da upravljauju životom pojedinca.
Samoispitivanje, sumnja u sebe
Ovaj simptom je čest za anksiozne poremećaje, uključujući generalizovani anksiozni poremećaj i opsesivno kompulzivni poremećaj. U nekim slučajevima, sumnja može da se oformi oko pitanja koje je centralno za identitet osobe, kao što je na primer, „ Da li sam ja homoseksualac? “ ili „Da li volim svog muža/svoju ženu koliko i on/ona mene?“.
Kod OKP-a, napdi sumnje su posebno česti kada je pitanje nemoguće za odgovoriti. Osobe sa OKP misle na sledeći način: „ Samo ako sam 100% siguran / sigurna da sam homoseksualnog ili heteroseksualnog opredeljenje sve bi bilo u redu“, ali ne mogu da podnesu nesigurnost i to pretvara pitanje u opsesiju.
Da li ste se pronašli u ovim simptomima? Ukoliko imate pitanja ili nekih nedoumica slobodno nas kontaktirajte.
Vaša Sana
Ana Stamenić
+ 381 66 13 02 15
sana@psihološkosavetovanje.rs
www.psiholoskosavetovanje.rs
Pročitaj Više