Posesivnost – Kada je potrebno potražiti pomoć psihologa?
Posesivnost predstavlja potrebu jedne osobe da za sebe veže drugu. U pitanju su autodestruktivna osećanja, misli i ponašanje koje proističu iz straha, nepoverenja i nesigurnosti.
Najčešće se sreće kod emotivnih partnera, a može biti dobronamerna (benigna) i zloćudna (maligna).
“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su željne ljubavi jer je u detinjstvu nisu dobijali u dovoljnoj meri. Zbog toga su nesigurni u sebe, te smatraju da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni.
Za razliku od nje “maligna” posesivnost je izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti, koje su vezuju za određene poremećaje ličnosti. Kod ove vrste, pojedinac želi da ima potpunu kontrolu nad drugom osobom – počev od oblačenja, pa do kontakta sa ljudima, uključujući i bliske prijatelje i rodbinu.
Zašto se javlja posesivnost?
Strah od samoće i gubitka voljene leži u osnovi posesivnosti. Obično vuče korene iz detinjstva, tj. zanemarivanja od strane roditelja, koje stvara manjak samopouzdanja, ličnu nesigurnost i prenisko samopoštovanje.
Pojedini stručnjaci tvrde da posesivnost može biti nasledna. Što znači da genetika igra važnu ulogu u njenom razvoju. Ipak, većina njih je mišljenja da je ona stečeno ponašanje, koje je preuzeto od jednog roditelja.
Međutim, posesivnost, ponekad, ima dublje korene. Naime, u nekim slučajevima uzrok je granični poremećaj ličnosti. Neretko se vezuje za paranoidni poremećaj ličnosti, odnosno za osećaj prisustva pretnje od strane drugih, iako nema realnih dokaza za takva uverenja.
Da li je posesivnost isto što i ljubomora?
Bez obzira što se i posesivnost i ljubomora sreću u ljubavnim odnosima ne treba ih poistovećivati.
Ljubomora predstavlja zabrinutost da će nas voljena napustiti. Za njeno javljanje potrebna je realna osnova koju osoba vidi kao opasnost u vezi. S obzirom da je svako od nas makar jednom u životu osetio ljubomoru, ona se smatra normalnom emocijom.
Posesivnost je u izvesnoj meri anksiozni problem, te se mogu javiti i napadi panike. Razvija se iz nerealistične procene pojedinca da može biti ostavljen ili prevaren tako da u svemu vidi znake opasnosti. Čak je u stanju da realnost sagleda na drugačiji način kako bi potvrdila da postoje dokazi u ono što sumnja.
Imajući ovo u vidu posesivnost se opravdano smatra “najštetnijom emocijom” koja narušava kako psihičko, tako i fizičko zdravlje oba partnera.
Kako prepoznati posesivnost?
Preterana sumnjičavost je karakteristično ponašanje posesivnih osoba. Prate je stalno ispitivanje partnera, proveravanje u toku dana, pa i pretraživanje ličnih predmeta kako bi otkrili znake prevere ili bilo koje vrste emotivne izdaje.
Posesivci su vešti manipulatori. Kako odlično igraju toplo – hladne psihološke igrice, voljena osoba vremenom gubi lični identitet, te se u potpunosti podređuje njima i dopušta da joj sloboda bude ograničena.
Često menjaju raspoloženja, a mogu se ponašati i nepredvidivo. Neretko, ispoljavaju i agresivnost, bilo verbalno, bilo fizički, što vodi u dublji problem koji nikako ne treba zanemariti.
Ukoliko ste primetili da se vaš partner ponaša posesivno, nemojte dopustiti da vam naruši život, već na vreme potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana. Klinički psiholog Mr Ana Gligorić ima iskustva i u partnerskom savetovanju.
Pročitaj Više
Retroaktivna ljubomora
Retroaktivna ljubomora je česta pojava, mada se o njoj retko priča.
Mnogi ljudi smatraju da je umerena doza ljubomore zdrava za vezu. Gotovo je nemoguće ne osetiti ljutnju i nemir na samu pomisao da je vaša voljena osoba u zagrljaju nekog drugog. Ukoliko se ne probudi ni mrva ljubomore, verujte vaša ljubav se, najverovatnije, ugasila.
Međutim, tanka je granica između ovog nemira i opsesivne ljubomore, koja kontroliše ne samo vaše ponašenje, već i vašeg partnera.
Upravo, najveći ljubavni problemi nastaju iz nje, a neretko može da odvede u raskid veze ili razvod braka.
Stručnjaci naglašavaju da postoji još jedna vrsta ljubomore, tzv. retroaktivna ljubomora.
Šta je retroaktivna ljubomora?
Retroaktivna ljubomora je specifična, jer se javlja kada ne postoje znakovi prevare. Za razliku od “klasične” ljubomore, ona nije vezana za trenutne stvari, već za prošlost, tj. partnerov raniji ljubavni život. To znači da ne možete da se pomirite sa činjenicom da je voljena osoba imala više seksualnih partnera nego vi. Može biti okrenuta i ka nekoj bivšoj vezi. Tada se ispoljava stalnim zamišljanjem partnera sa tom osobom.
Retroaktivna ljubomora, obično, se javlja na početku veze, ali tek kada se razviju dublje emocije. Odnosno, kada ljubavni odnos dobije jasni smisao.
U pojedinim situacijama nastaje kasnije, nakon godina zajedničkog života. Stara fotografija na kojoj je vaš partner sa nekadašnjom ljubavi može, iznenada, da pokrene niz neugodnih osećanja. Oni su najčešće prolazni, ali ponekad se uvlače u svaku vašu misao, onemogućavajući vam normalno da funkcionišete.
Mnogi su mišljenja da je ljubomora u ljubavnom odnosu karakteristika žena. Treba imati u vidu da se ona javlja podjednako kod oba pola, bez obzira na godine starosti.
Kako se prepoznaje retroaktivna ljubomora?
“Kakva je bila tvoja bivša/bivši”, “Koliko dugo ste bili zajedno”, “Da li ste još uvek u kontaktu”, “Sa koliko njih si spavao/spavala”, samo su neka od pitanja sa kojima često počinje retroaktivna ljubomora.
Iako ova pitanja, kao i sve druge znakove, neretko, objašnjavamo znatiželjom, zapravo je reč o opsesivnom ponašanju. Prepoznaje se neprestanim proveravanjem profila na društvenim mrežama, stalnim poređenjem sa bivšom ljubavi. U krajnjem slučaju dolazi do tumačenja statusa ili fotografije koju je ta osoba objavila kao želju da ponovo bude sa vašim partnerom.
Takođe, retroaktivna ljubomora se manifestuje svakodnevnim zamerkama, osećajem gađenja prema partneru, odbijanjem, pa čak i mržnjom.
Retroaktivna ljubomora je toksična
Retroaktivna ljubomora je odraz nas samih. Ona proizilazi iz brige da nismo dovoljno dobri za svog partnera. Naime, manjak samopouzdanja razvija strah prema nečemu što realno ne postoji.
Sa druge strane, zbog stalnih optužbi kod partnera se javlja stid. Svestan da ništa loše nije učinio, zbog osećaja krivice počinje da se pravda za svoju prošlost. Vremenom, problemi u partnerskim odnosima se gomilaju, pa dolazi do rastanka.
Srećom, ovaj scenario možete izbeći iskrenim razgovorom. Umesto verbalnih napada, pokažite svom partneru kako njegove reči utiču na vas.
Ukoliko ne možete sami da pronađete rešenje, potražite pomoć terapeuta. Saveti psihologa pomoćiće vam ne samo da ojačate samopouzdanje, već i da naučite da negativne, nerealne misli zamenite pozitivnim.
Nemojte da dozvolite da vam prošlost kreira sadašnjost, već na vreme kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više