Roditeljski burnout – Kada roditeljstvo postane previše
Roditeljstvo se često opisuje kao najlepša uloga na svetu. Zaista to i jeste, jer je ispunjeno ljubavlju, nežnošću i trenucima koji greju dušu. Međutim, roditeljstvo je i nepresušan izvor stresa, brige, odricanja i umora. I dok društvo rado slavi „supermame“ i „super tate“, retko se govori o onoj drugoj strani medalje. Odnosno, o trenucima kada roditelj jednostavno kaže: „Ne mogu više“.
Ako ste se ikada osetili iscrpljeno, emocionalno prazno, razdražljivo bez posebnog razloga ili ste poželeli da jednostavno pobegnete od svega, znajte da niste loš roditelj. Možda se suočavate sa burn out sindromom u roditeljstvu.
Prema navodima Phoenix Health-a ukupna globalna prevalenca teškog roditeljskog burnouta iznosi između 5% i 8%. Ako se tome dodaju i osobe sa lakšim simptomima taj broj raste čak do 40%. Imajući ovo u vidu otkrivamo vam šta je roditeljski burnout, kako ga prepoznati i kako da ga prevaziđete.
Šta je roditeljski burnout?
Većina ljudi je čula za burnout na poslu, tj. sindrom preopterećenja poslom koji pogađa prezaposlene, pod stresom i perfekcioniste. Sa druge strane, roditeljstvo je posao koji nikada ne prestaje. Nema slobodnih dana, nema bolovanja i nema plaćenog odsustva. Zato ne čudi što sve više roditelja doživljava potpuno istu vrstu iscrpljenosti. U ovom slučaju umesto posla okidač je roditeljstvo.
Roditeljski burnout se definiše kao fizička, mentalna i emocionalna iscrpljenost koju roditelj oseća zbog hroničnog stresa vezanog za roditeljstvo. Za razliku od običnog umora, on ne nestaje nakon odmora i često uključuje emocionalno iscrpljenje, distanciranje od deteta i osećaj nedovoljnosti.
Istraživanja pokazuju da roditeljsko izgaranje može da iskusi svaki roditelj, bez obzira na to koliko voli svoju decu. Do njega dolazi kada postoji velika neravnoteža između zahteva koje roditeljstvo stavlja pred nas i resursa koje imamo da bismo se nosili sa njima.
Kako prepoznati roditeljski burnout?
Roditeljski burnout se ne javlja preko noći, već se razvija polako, često neprimećeno, sve dok ne postane neizdrživ. Zato je ključno rano prepoznavanje simptoma.
Najčešći emocionalni simptomi su:
- Hronična iscrpljenost – Umor koji ne prolazi ni nakon odmora
- Emocionalna otupljenost – Gubitak interesovanja za stvari koje ste voleli, osećate se odvojeno od dece i partnera, kao da posmatrate sopstveni život sa distance,
- Razdražljivost – Netrpeljivost zbog sitnica, osećate se stalno „na ivici“,
- Osećaj bespomoćnosti i beznađa – Osećaj da se stvari nikada neće popraviti,
- Osećaj krivice i sramote – Osećate se loše što ne uživate u roditeljstvu ili što ste ljuti na decu, sumnjate u svoje roditeljske sposobnosti.
Karakteristični fizički simptomi su:
- Nesanica ili loš kvalitet sna – Budite se umorni, otežano uspavljivanje,
- Glavobolje i napetost mišića – Posebno u vratu, ramenima i viličnim zglobovima,
- Problemi sa varenjem – Mučnina, gubitak apetita ili, obrnuto, emocionalno prejedanje,
- Ubrzan rad srca – Kao da ste stalno u stanju pripravnosti.
Roditeljski burnout donosi i promene u ponašanju. One se manifestuju povlačenjem iz društvenih odnosa, zanemarivanjem ličnih potreba, pa i odlaganjem roditeljskih obaveza.
Važno je napomenuti da roditeljski burnout nije isto što i postporođajna depresija. Iako se simptomi preklapaju, kod postpartum depresije zahtevi roditeljstva su okidač, ali se iscrpljenost često javlja i onda kada dobijete pomoć i odmor. Kod burnouta, odmor pomaže, ali se iscrpljenost brzo vraća čim se ponovo suočite sa roditeljskim obavezama.
Kako se nositi sa roditeljskim burnoutom?
Iako deluje teško, postoje konkretni koraci koji mogu pomoći:
Prihvatite da niste savršeni
Ovo je verovatno najvažniji, ali i najteži korak. Odustanite od mita o „savršenom roditelju“. Niko nije savršen, pa ni vi, ni vaše dete, ni vaša porodica. Zato prestanite da govorite sebi „trebalo bi“. „Trebalo bi da budem strpljiviji.“ „Trebalo bi da napravim bolji ručak.“ „Trebalo bi da više izlazimo.“ Ova „trebalo bi“ nisu ništa drugo do nerealna očekivanja koja vas guraju ka izgaranju.
Postavite granice
Mnogi roditelji, a posebno majke, osećaju se dužnim da uvek budu dostupni. To je nemoguće. Stanje hroničnog preopterećenja je siguran put ka burnoutu, te je važno da naučite ponekad da kažete „ne“.
Granice nisu sebične. One su neophodne za vaše mentalno zdravlje. Kada kažete „ne“ drugima, vi kažete „da“ sebi.
Rasporedite odgovornosti
Ako imate partnera, podelite dužnosti ravnopravnije. Istraživanja pokazuju da je jedan od najvećih prediktora roditeljskog burnouta odnos u kome jedan roditelj preuzima većinu brige oko dece.
Sedite i otvoreno razgovarajte o podeli posla. Ne mora da bude podela u svemu, ali je dovoljno da se obaveze u toku dana raspodele.
Ako ste samohrani roditelj, razmislite gde možete da dobijete podršku: baka i deda, rođaci, prijatelji, dadilje… Nije sramota tražiti pomoć.
Obratite pažnju na sebe
Kada ste na ivici izgaranja, briga o sebi nije luksuz, već neophodnost. Čak i male stvari, poput dovoljno sna, fizičke aktivnosti i zdrave ishrane, mogu značajno pomoći u oporavku.
Potražite stručnu pomoć na vreme
Ako se ne prepozna i ne rešava na vreme, roditeljski burnout može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje, uključujući i povećan rizik od anksioznosti i depresije.
Ukoliko sami ne možete da se izborite sa njim, pravi je trenutak da potražite stručnu pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Postporođajni PTSD – Šta je i zašto se javlja?
Postporođajni PTSD, tj. posttraumatski stresni poremećaj nakon porođaja je psihički poremećaj koji nastaje kao posledica traumatskog iskustva tokom porođaja. Može se razviti i iz traumatičnog iskustva koje se dogodilo pre ili neposredno nakon porođaja.
Iako se o postporođajnoj depresiji više govori, zbog rasprostranjenosti, ne treba zanemariti ni ovaj problem. Istraživanja pokazuju da se postporođajni PTSD javlja kod oko 6 odsto žena u svetu.
Imajući ovo u vidu psihološko savetovalište Sana vam otkriva sve što treba da znate o njemu.
Zašto se javlja postporođajni PTSD?
Posttraumatski stresni poremećaj, generalno, nastaje usled doživljavanja jednog ili više traumatskih incidenata koji su ostavili trag u svesti. U slučaju postporođajnog PTSP-a, traumatski incident koji ga pokreće direktno uključuje trudnoću, porođaj ili događaj vezan za porođaj koji je rezultirao traumatskim iskustvom.
Najčešće je u pitanju težak, dug i bolan porođaj. Zatim, hitan carski rez ili upotreba vakuuma na bebi tokom porođaja. Opasnost po zdravlje bebe ili majke, kao i gubitak bebe, takođe, mogu biti pokretači problema. Mada i druge komplikacije u trudnoći i tokom porođaja se svrstvaju u potencijalne uzročnike. Postporođajno krvarenje, histerektomija, preeklampsija ili eklampsija – neki su od njih.
Nažalost, postporođajni PTSD se može javiti i usled neadekvatne komunikacije, nepoštovanja, pa i nedostatka brige od strane medicinskog osoblja.
Samo zato što je žena pretrpela traumu tokom trudnoće ili porođaja ne znači nužno da će razviti postporođajni PTSP. Drugi faktori rizika čine žene podložnijim razvoju simptoma PTSP-a. To su, pre svega, istorija prošlih trauma, kao što su fizičko i psihičko zlostavljanje ili nesreće.
Žene koje pate od depresije ili anksioznosti su sklonije razvoju postporođajnog PTSP-a. Veća je verovatnoća da će se javiti i kod onih koje su već doživele loše iskustvo sa zdravstvenim radnicima, kao i koje nemaju podršku bližnjih.
Koji su simptomi postporođajnog PTSP-a?
Postporođajni PTSP ima poseban skup simptoma. Oni se razlikuju od postporođajne depresije, anksioznosti ili drugih postporođajnih mentalnih zdravstvenih stanja.
Višestruko ponovno proživljavanje traume na nametljiv i nekontrolisan način, kao i flashbackovi i noćne more su karakteristični znaci. Prate ih stalna napetost, preterana budnost (hipervigilnost) ili svesnost o percipiranim pretnjama i opasnosti. Prisutna je i anksioznost i napadi panike.
Žene sa postporođajnim PTSP-om aktivno izbegavaju sve što može pokrenuti sećanje na traumu. To uključuje odlazak u bolnicu, pa i sam razgovor o trudnoći i porođaju. Suočavaju se i sa problemima sa spavanjem koncentracijom ili pamćenjem stvari. Kod pojedinih se javlja i osećaj krivice i distanciranja od bližnjih.
Postporođajni PTSP može da izazove i fizičke simptome, poput bolova u stomaku ili glavobolje.
Postporođajni PTSP nije isto što i postporođajna depresija
Iako su postporođajni PTSP i postporođajna depresija vrste postporođajnih poremećaja mentalnog zdravlja, to su veoma različita stanja.
Postporođajni PTSP je uzrokovan doživljavanjem traume. Sa druge strane, postporođajna depresija je obično izazvana kombinacijom hormonskih promena i dodatnog stresa i odgovornosti nakon rođenja bebe.
Primarni simptomi postporođajnog PTSP-a su nametljiva sećanja, hipervigilantnost, izbegavanje i emocionalna utrnulost. Primarni simptomi postporođajne depresije su ekstremna tuga i često plakanje.
Postporođajni PTSD nije znak slabosti. To je stvarna reakcija na teško iskustvo, koje može negativno da utiče na vaš život. Zato je važno na vreme da potražite pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više
Baby blues
Baby blues je čest problem roditeljstva.
Dolazak bebe je najradosniji događaj u našim životima. Prati ga niz dubokih emocija, sa kojima se po prvi put srećemo. Zapravo, neizmernu sreću zamenjuje strah za maleno biće, pa možemo slobodno da kažemo da se se smenjuju usponi i padovi različitih osećanja.
Sa njima dolaze i brojne promene u navikama i načinu života. Čak i kada se za njih spremite već u prvoj nedelji shvatate da rođenje deteta donosi, pre svega, umor i neprospavne noći. Teškoće u navikavanju na novonastalu situaciju, mogu da izazovu stres i pomešana osećanja. Oni, pak, utiču na vaše mentalno zdravlje, dovodeći do baby blues-a.
Da li je baby blues postporođajna depresija?
Iako mnogi baby blues i postporođajnu depresiju poistovećuju, zapravo, reč je 2 različita pojma.
Baby blues je privremeno psihološko stanje koje se javlja odmah nakon porođaja. Obično, drugog do petog dana, mada kod nekih žena već u prvim satima i traje oko mesec dana. Razlog za njegovu pojavu objašnjen je hormonalnim promenama. Naime, tokom trudnoće nivo estrogena i progesterona se povećava i do 100 puta, taj porast se dešava postepeno, tokom 9 meseci.
Međutim, odmah nakon rođenja, nivo ovih hormona naglo pada, to može da predstavlja okidač za razdražljivo raspoloženje, pa ne čudi što baby blues doživljava oko 80 odsto majki.
Za razliku od njega, postporođajna depresija je ozbiljnije psihičko stanje, koje pogađa oko 20 odsto žena. Javlja se kasnije, 4 do 8 nedelja nakon porođaja i traje znatno duže – i do godinu dana. Simptomi su intenzivniji, tj. karakteristični za pravu depresiju.
Kako prepoznati baby blues?
Nagle promene raspoloženja, razdražljivost i plakanje bez ikakvog razloga najčešći su znaci baby blues-a. Osim njih, javljalju se i pad energije, nedostatak koncentracije, nesanica, slabost, ranjivost, zbunjenost, pa i anksioznost.
Pojedine majke imaju osećaj da je beba prevelika odgovornost za njih. Drugima, pak, nedostaje sloboda i manje obaveza koje su imale ranije, dok treće smatraju da ih niko više ne voli. Istraživanja su pokazala da su ovi simptomi jači kod žena koje su se porodile carskim rezom, kao i kod onih koje su samohrane majke.
Da li se pojava baby blues-a može sprečiti?
Zdrave životne navike su osnova za prevenciju nastanka baby blues-a. Odnosno, sa konzumiranjem namirnica bogatih vlaknima i omega kiselina treba započeti još tokom trudnoće. Poželjno je da unos ugljenih hidrata svedete na minimum, jer oni podstiču razdražljivost.
Takođe, neophodan je san, to znači da kad god beba spava, potrudite se da i vi spavate, dok za obavljanje svih kućnih poslova potražite pomoć. Budite svesne da je usklađivanje obaveza u prvoj nedelji gotovo nemoguće, pa deo zadataka morate “prebaciti” na drugog kako biste mogle da se fokusirate na radost zbog dobijanja nove bebe, a ne na pritisak usled žongliranja između poslova.
Stručnjaci savetuju da vodite i dnevnik svojih misli i osećaja. Na taj način moći ćete da sagledate koja situacija dovodi do negativnih emocija.
Ukoliko simptomi baby blues-a traju duže od mesec dana, kontaktirajte psihološko savetovalište Sana, jer postoji opasnost da se razvije postporođajna depresija.
Pročitaj Više
Postporođajna depresija
Postporođajna depresija je komplesna pojava fizičkih i emocionalnih promena u ponašanju, koje se dešavaju kod žena posle porođaja. Najačešće se javlja u roku od četiri nedelje od porođaja.
Dijagnoza postorođajne depresije se ne uspostavlja samo u odnosu na vreme njenog trajanja, već i u odnosu na njen intenzitet.
Šta je postporođajna depresija?
Postporođajna depresija je povezana sa hemijskim, socijalnim i psihološkim promenama u organizmu. Karakterišu je fizičke i emotivne promene koje majke doživljavaju. Dobra vest je da se veoma uspešno može prevazići ako se psihologu obratite na vreme.
Hemijske promene uključuju pre svega, brz pad nivoa hormona nakon porođaja. Veza između pada hormona i depresije, još uvek nije dovoljno razjašnjena. Ono što je činjenica, jeste da se nivo estrogena i progesterona, povećava deset puta tokom trudnoće. Ubrzo nakon porođaja njihov nivo za samo tri dana padne, do nivoa koji je žena imala pre trudnoće.
Pored hemijskih, socijalne i psihološke promene koje nastaju dobijanjem novog člana porodice, takođe povećavaju rizik od depresije.
Postporođajna depresija – simptomi
Simptomi postporođajne depresije nisu previše uočljivi na početku. Oni uključuju probleme sa spavanjem, promenu apetita, zamor, smanjeni libido i česte promene raspoloženja. Sve ono što većina majki doživi kada rodi dete. Međutim kada se tome doda stalno neraspoloženje, osećaj bezvrednosti, beznađa i bespomoćnosti, kao i misli o smrti i samoubistvu, vreme je da potražite pomoć.
Faktori rizika za nastanak postporođajne depresije
Faktori koji utiču na pojavu postporođajne depresije su brojni. To su pre svega istorija depresije pre trudnoće, starost majke (mlađe osobe imaju veću sklonost), bračni sukobi, stalni stres , kao i strahovi vezani za novonastalu ulogu.
Depresija se javja neposredno posle porođaja. Istraživanja su pokazala da jedna od deset žena razvije teži i dugotrajniji oblik depresije, a jedna od 1000, ozbiljnije stanje koje se naziva postporođajna psihoza.
Postporođajna depresija – vrste
Depresija koja se javi kod žena odmah posle porođaja je normalna. Nova majka ima u sebi pomešana osećanja, koja variraju od sreće do tuge. Plač bez razloga, osetljivost, razdražljivost, nervoza i anksioznost, samo su neke od stanja koje žene prolaze.
Međutim ukoliko takva stanja potraju više nedelja ili meseci, potrebno je potražiti pomoć.
Kao što smo napomenuli postporođajna depresija u ređim slučajevima može prerasti u postorođajnu psihozu, veoma ozbiljno stanje koje može uticati na život majke i onemogućiti joj da normalno funkcioniše.
Kao posledica postporođajne psihoze žena potpuno može izgubiti dodir sa realnošću, a neretko su prisutne i halucinacije. Pomoć stručnog lica je tada od velike važnosti i jako je bitno potražiti je na vreme.
Anksioznost i opsesivno kompulsivni poremećaj i njihova veza sa postporođajnom depresijom
Opsesivno kompulsivni poremećaj se veoma retko povezuje sa postporođajnom depresijom. Anksioznost i napadi panike pak, veoma često koegzistiraju sa njom.
Tehnike relaksacije i razgovori sa psihologom, pomoći će da prevaziđete probleme i vratite se normalnom životu.
Kako prevazići postporođajnu depresiju?
Veoma je važno simptome prepoznati u početnoj fazi i pomoć potražiti na vreme.
Psihološko savetovalište je dobra polazna tačka, tu ćete dobiti smernice, kako da se opustite i uživate sa novim članom porodice, kao i kako da se prilagodite novonastaloj situaciji.
Pored toga neophodno je da budete realni u očekivanjima za sebe i svoju bebu. Redovno upražnjavajte fizičku aktivnost, ali i pored toga očekujte da će biti i dobrih i loših dana.
Problemi u partnerskim odnosima veoma često mogu napraviti još veći problem, zato negujte svoj odnos i odvojte vreme samo za vas.
Ne posežite za lekovima, jer oni pomažu samo trenutno. Rad na sebi je uvek donosio najbolje rezultate.
Opustite se i sa osmehom prihvatite najlepšu i najtežu ulogu u životu svake žene.
Vaša Sana
Pročitaj Više