Šta su poremećaji ličnosti?
Poremećaji ličnosti se definišu kao dugotrajni i neadekvatni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja koji odstupaju od očekivanja. Ovi obrasci su rigidni, teško se menjaju i obično se javljaju tokom adolescencije ili rane odrasle dobi.
S obzirom da dovode do značajnih poteškoće u međuljudskim odnosima, radu, ali i svim drugim aspektima života, psihološko savetovalište Sana vam otkriva koji su najčešći poremećaji ličnosti.
Klaster A
Poremećaji ličnosti se, prema DSM-5, dele u tri klastera na osnovu sličnih karakteristika. Prvu grupu, tj. klaster A čine 3 tipa, koja su opisana kao čudni ili ekscentrični.
Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše hronično, sveprisutno nepoverenje prema drugim ljudima. Prisutna je i stalna sumnja da su prevareni ili iskorišćavani od strane drugih, uključujući prijatelje, porodicu i partnere.
Šizoidni poremećaj ličnosti se manifestuje društvenom izolacijom i ravnodušnošću prema drugim ljudima. Zato se ljudi sa ovim problemom često opisuju kao hladni ili povučeni. Retko imaju bliske odnose sa drugim ljudima, te su više zaokupljeni introspekcijom i fantazijom.
Šizotipni poremećaj ličnosti se prepoznaje po neobičnom govoru, ponašanju i izgledu, kao i čudnim uverenjima. Rezultat toga jesu poteškoće u formiranju odnosa.
Klaster B
U ovu grupu spadaju dramatični, emocionalni ili nepredvidivi poremećaji ličnosti.
Za razliku od drugih, antisocijalni poremećaj ličnosti ima tendenciju da se pojavi u detinjstvu. Uključuje nepoštovanje pravila i društvenih normi i nedostatak kajanja za druge ljude.
Granični poremećaj ličnosti karakterišu intenzivni emocionalni ispadi, nestabilni odnosi, strah od napuštanja, pa i impulsivno ponašanje.
Za histrionični poremećaj ličnosti je svojstvena preterana emocionalnost i traženje pažnje. To često dovodi do društveno neprikladnog ponašanja kako bi se privukla pažnja.
Sa druge strane, narcisoidni poremećaj ličnosti je povezan sa egocentričnošću, preuveličanom slikom o sebi, potrebom za divljenjem drugih i nedostatkom empatije za druge.
Klaster C
Poremećaje ličnosti u klasteru C karakteriše sveprisutna anksioznost i/ili strah. Tu spadaju 3 tipa poremećaja.
Izbegavajući poremećaj ličnosti je obrazac društvene inhibicije i izbegavanja podstaknut strahom od neadekvatnosti i kritikom od strane drugih.
Nasuprot njemu, zavisni poremećaj ličnosti predstavlja ekstremnu potrebu za brigom od strane drugih i teško donošenje odluka bez tuđe podrške.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj ličnosti karakteriše perfekcionizam, preokupacija savršenstvom i kontrolom odnosa. Stalna težnja za pravilima često utiče na efikasnost u izvršenju obaveza.
Uzroci i simptomi poremećaja ličnosti
Tačan uzrok nije otkriven, te se smatra da su poremećaji ličnosti rezultat genetike i faktora životne sredine.
Oko 50 odsto registrovanih slučajeva se pripisuje naslednim faktorima i porodičnoj istoriji. To znači da je veća verovatnoća da će se javiti ukoliko već u porodici postoji neki poremećaj ličnosti.
Preživljena trauma, takođe, može biti okidač za razvoj poremećaja ličnosti. Naime, preživljeno fizičko, emocionalno ili seksualno zlostavljanje u detinjstvu povećava opasnost od ovog problema čak 3 puta.
Ne treba zanemariti ni biološke faktore, tj. neurološke ili hormonalne neravnoteže. U pokretače se svrstava i disfunkcionalna porodica.
Iako se međusobno razlikuju, poremećaji ličnosti imaju određene zajedničke simptome. Oni se mogu svrstati u 2 kategorije: samoidentitet i interpersonalno funkcionisanje.
Problemi sa samoidentitetom uključuju nestabilnu sliku o sebi i nedoslednosti u vrednostima, ciljevima i izgledu. Dok su međuljudski problemi vezani za poteškoće u poznavanju granica između sebe i drugih, kao i preterano naglašene emocije ili nedostatak istih.
Ljudi sa poremećajima ličnosti često ne prepoznaju da imaju probleme. Zato ako ste kod nekog bližnjeg primetili znake poremećaja ličnosti potražite na vreme pomoć u psihološkom savetovalištu Sana.
Pročitaj Više