Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti?
Usamljenost je osećaj koji gotovo svaka osoba doživi u nekom periodu života. Iako je prirodno povremeno želeti samoću i vreme za sebe, dugotrajan osećaj usamljenosti može ozbiljno narušiti zdravlje. Anksioznost, depresivno raspoloženje, nesanica, overthinking, emocionalna iscrpljenost – samo su neke od posledica usamljenosti koja traje duže vreme.
Pored psihičkih tegoba, usamljenost dovodi i do fizičkih problema. Prema analizi objavljenoj na portalu Blue Cross Blue Shield, hronična usamljenost nosi isti rizik kao i pušenje 15 cigareta svakog dana, uz povećan rizik od moždanog udara za 32% i srčanih bolesti za 29%.
Nažalost, usamljenost je sve veći problem modernog doba. Ubrzan tempo, društvene mreže, rad od kuće, selidbe, raskidi, gubitak bliskih osoba ili problemi u odnosima doprineli su tome da se sve više ljudi bori sa osećajem praznine i emocionalne distance. Mnogi se osećaju usamljeno i dok su okruženi ljudima, čak i u društvu svojih najbližih.
Srećom, usamljenost nije trajno stanje. U nastavku vam, korak po korak, otkrivamo kako se izboriti sa osećajem usamljenosti.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Suočite se sa njom
Prvi instinkt kada osetimo bilo kakvu nelagodu, pa i usamljenost jeste da pobegnemo. U tim situacijama neki će upaliti TV, drugi skrolovati po Instagramu, dok će pojedini utehu potražiti u hrani i piću. Nije redak slučaj da se usamljene osobe preopterete poslom. Sve ove aktivnosti, zapravo, su distrakcije. One ne rešavaju problem, već ga samo odlažu. Zato je osnovni korak u borbi sa osećajem usamljenosti da se sa njim suočite.
Sledeći put kada osetite usamljenost, sedite na stolicu ili krevet zatvorite oči i recite sebi: „Osećam usamljenost. To je neprijatan osećaj, ali neće me ubiti. Samo ću biti sa njim 5 minuta“. Kada ne postoje distrakcije jasno ćete uočiti gde je taj osećaj najtenzivniji. Da li je u grudima, stomaku ili, možda, u grlu?
Nakon 5 minuta duboko udahnite i recite sebi: „Preživeo/la sam. Usamljenost je došla i prošla“. Ova jednostavna, a praktična vežba uči vas emocionalnoj regulaciji. Odnosno, veštini da budete sa neprijatnim osećanjem, a da vas ono ne preplavi.
Razbijte mit „svi su srećni osim mene“
Bez obzira što život ne možemo da zamislimo bez Instagrama, Facebooka i TikToka, moramo znati da su mnoge objave na njima iluzija. Ljudi tamo postavljaju samo savršene fotografije sa putovanja, sa zabava, sa partnerima. Ono što ne vidite jesu usamljene večeri, svađe, tugu, dosadu. Zato kada uporedite svoj život „iza kulisa“ sa njihovim „najboljim kadrovima“, automatski se osećate gore.
S obzirom da je uticaj društvenih mreža velik, najbolje je da ograničite vreme provedeno na njima. Preporučljivo je da pored naloga različitih ljudi, pratite i one koje govore o emocijama, psihološkim stavovima, pa i problemima. Na taj način moći ćete da se oslobite negativnih uverenja o sebi i svom životu.
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Započnite dnevnik zahvalnosti
Možda zvuči kao kliše, ali dnevnik zahvalnosti, zaista, deluje. Međutim, nije dovoljno napisati „Zahvalna sam na krovu nad glavom“. Da bi vam pomogao u borbi sa usamljenošću neophodno je da se pridržavate pravila „Tri konkretne stvari“.
Naime, svake večeri, pre spavanja, napišite tri stvari na kojima ste zahvalni i zašto. Na primer: “Zahvalna sam na kafi koju sam popila jutros jer me je podsetila na ritual koji sam imala sa pokojnim ocem“. „Zahvalna sam na sunčanom danu jer me podseća na skori dolazak letnjeg odmora“. „Zahvalna sam na tome što me je prodavac u prodavnici oslovio sa draga. Osetila sam se viđeno“.
Ova vežba trenira vaš mozak da primećuje pozitivne momente u danu (koje inače usamljenost potpuno zaklanja).
Kako se izboriti sa osećajem usamljenosti? Postavite granice prema sebi
Usamljenost često ide ruku pod ruku sa lošim životnim navikama. Nedovoljno sna, loša ishrana, socijalna distanca, prekomerno konzumiranje cigareta – neke su od njih, kojima dodatno uništavate svoje fizičko i mentalno zdravlje.
Imajući ovo u vidu veoma je važno da postaviti granice prema sebi. Na primer: „Idem u šetnju svakog dana, minimum 20 minuta“; ili „Ne jedem posle 21h“ ili „Idem na spavanje pre ponoći“.
Da biste se izborili sa usamljenošću morate biti dosledni u ovim granicama, jer su one izraz samopoštovanja. Svaki put kada ih ispoštujete, šaljete sebi poruku da ste važni i da brinete o sebi.
Potražite stručnu pomoć
Ponekad, uprkos svim naporima, usamljenost ne prolazi. Obično je razlog za to činjenica da je ona deo većeg problema, poput depresije ili traume iz detinjstva.
U tom slučaju, neophodna je stručna pomoć. To nije znak slabosti, već odgovornosti prema sebi. Zato još danas kontaktirajte psihološko savetovalište Sana.
Pročitaj Više